Tačka koja preti da eksplodira; Ovo je najbrži put do nuklearnog oružja

Ali kako se bitka za jedno od najhladnijih mesta na zemlji zahuktava, sve krhkija bezbednosna ravnoteža može se urušiti, što dovodi do sve veće trke u naoružanju.

Da biste razumeli zašto je Arktik važan za ove svetske sile, morate pogledati svet iz drugačije perspektive, bukvalno. Zaboravite ravne mape, pogledajte Arktik odozgo, sa vrha globusa. Iz te perspektive, jasno je zašto se ovaj region smatra ključnim i zašto se borba za njegovo kopno, more i nebo ubrzava.

Najbrži put do nuklearnog oružja je preko Severnog pola

Predsednik Tramp je više puta izrazio želju da kontroliše Grenland: "Potreban nam je Grenland zbog nacionalne bezbednosti. To mi govore već dugo vremena." Pitanje zašto ta teritorija, sa populacijom od oko 56.000 stanovnika, ima toliki značaj svodi se na geografiju.

U Hladnom ratu između SAD i Sovjetskog Saveza, nuklearno oružje je bilo vrhunski čin balansiranja. A najbrži način da oružje stigne do svojih ciljeva bio je preko Severnog pola.

Na početku Hladnog rata, SAD su osnovale glavnu bazu na krajnjem severu Grenlanda, na mestu zvanom Tule, nedavno preimenovanom u svemirsku bazu Pitufik. Baza sadrži ogroman radar koji skenira nebo i svemir poput stražara, tražeći sve što se nalazi iznad sveta.

Hladni rat je možda završen, ali značaj ovog mesta nije umanjen. Ono i dalje čini ključni deo BMEWS-a, američkog sistema za rano upozoravanje na balističke rakete, piše BBC u svom članku o geopolitičkim previranjima oko Arktika.

Tramp želi "Zlatnu kupolu" na Grenlandu

Predsednik Tramp je govorio o želji da stvori "Zlatnu kupolu" kako bi zaštitio SAD, aludirajući na "Gvozdenu kupolu" koja pomaže u zaštiti Izraela od raketa. Mesta za rano upozoravanje bila bi ključna za takav sistem, a Grenland nudi značajan potencijal kao prednja operativna baza za odbranu i napad.

"Grenland je važan prostor za Vašington, on je zapravo fizička bezbednost za Ameriku. Nije ni čudo što je uvek smatran prostorom odvraćanja", objašnjava dr Elizabet Bjukenen, bivša zvaničnica australijskog odbrambenog ministarstva.

To će zabrinuti Rusiju, koja se dugo plašila da bi američka tehnologija protivraketne odbrane mogla da potkopa njenu moć odvraćanja. Ali to takođe otuđuje saveznike. Grenland ostaje deo Danske, gde je ranije ove godine bilo besa zbog pohlepne retorike Vašingtona.

• Rusi šalju nuklearnu podmornicu sa 16 balističkih raketa?
• Kreću na NATO? Veliko upozorenje Rusije
• Pripremaju se za sukob; Ruske nuklearne snage su prisutne – ovo je ozbiljna pretnja

Rusija je najvažniji akter u ovom regionu. Petina njene teritorije nalazi se na Arktiku i obuhvata više od polovine arktičke obale. To je zemlja koja bi mogla ubrzati militarizaciju Arktika, ali i zemlja koja bi mogla najviše da izgubi od takvog razvoja događaja.

Rusija godinama ulaže u Arktik

Dok su se zapadne sile uglavnom povukle iz regiona, Rusija je godinama ulagala u Arktik, nadograđujući vazduhoplovne baze poput Nagurskojea, koja je u funkciji od Hladnog rata i sada može da primi velike avione na krajnjem severu.

Kolsko poluostrvo je dom većine ruske flote nuklearnih podmornica. Ruske podmornice isplovljuju iz baza da bi ostale ispod arktčkog leda, spremne da pokrenu napad na neprijatelja kada im se naredbi naredi, a Moskva to smatra ključnim za svoj sistem odvraćanja i projekciju moći.

„Baltičko more je postalo manje pristupačno za ruske vojne operacije nakon što su se Švedska i Finska pridružile NATO-u, što znači da Severna flota postaje sve važnija. I postoji veće oslanjanje na nuklearno odvraćanje. A dobar deo njihovog nuklearnog oružja nalazi se na poluostrvu Kola“, rekao je u junu viceadmiral Nils Andreas Stensenes, šef norveške obaveštajne službe.

Stensenes kaže da Rusija vidi svoj interes u održavanju niskih tenzija kako bi izbegla dalju militarizaciju Arktika, što bi dodatno opteretilo rusku vojsku, koja je i dalje fokusirana na rat u Ukrajini. Ali gomilanje ruske vojske, njena želja da demonstrira svoju moć i optužbe da zapadne sile same militarizuju Arktik izazivaju uzbunu, a potencijal za eskalaciju je realan.

Prolaz GIUK kao ključna tačka za praćenje podmornica

Velika Britanija formalno nije arktička sila, ali njeno učešće se povećava, delimično da bi se suprotstavila Rusiji. Jedan od istorijskih razloga za to je nešto što se zove prolaz GIUK, nepoznato, ali strateški važno morsko područje.

Da bi lako stigla do Atlantika, ruska Severna flota mora da prođe kroz ovaj prolaz, usko morsko područje između Grenlanda i Ujedinjenog Kraljevstva, sa Islandom u sredini.

U Drugom svetskom ratu, njegov značaj je bio jedan od razloga zašto su SAD osnovale vojnu bazu na Grenlandu. Tokom Hladnog rata i do danas, ova uska tačka ostaje ključna lokacija za praćenje podmornica pomoću NATO senzora.

Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lami posetio je Arktik krajem maja i najavio novi zajednički projekat sa Islandom kojim će se koristiti veštačka inteligencija za praćenje „neprijateljskih aktivnosti“ u regionu. To znači potragu za ruskim podmornicama i brodovima.

Mozgova/Shutterstock

Uprkos velikoj udaljenosti od regiona i činjenici da nema obalu na Arktiku, Kina postaje sve aktivnija. Ovo je delimično podstaknuto topljenjem leda, što otvara mogućnost nove trgovačke rute preko Severa.

Polarna ruta potencijalno bezbednija od Sueckog kanala 

Novi „Polarni put svile“ pruža Kini novu pomorsku rutu koja je brža i potencijalno bezbednija od korišćenja Sueckog kanala. Kao rezultat toga, ona nastoji da projektuje svoju moć. To zabrinjava Vašington, čija se globalna konkurencija sa Kinom sada proteže na Arktik.

"Peking je koristio hibridnu strategiju za produbljivanje veza sa regionom, kroz visoko obrazovanje, naučne misije, programe saradnje u oblasti životne sredine, međunarodne sporazume o ribarstvu i bilateralna strateška partnerstva", kaže dr Elizabet Bjukenen: "To normalizuje prisustvo Kine u arktičkoj zoni i sve više čini Peking poželjnim partnerom za arktičke države."

Peking je brzo proširio svoju već veliku flotu ledolomaca, a Kina i Rusija su sprovele zajedničku patrolu iznad Beringovog mora kod obale Aljaske. Međutim, Rusija je takođe duboko zabrinuta zbog rastućeg uticaja Kine u regionu koji smatra svojim zadnjim dvorištem.

Nedavno procureli dokumenti ruskih bezbednosnih službi, o kojima je izvestio Njujork tajms, otkrili su zabrinutost Moskve da kineska obaveštajna služba deluje na Arktiku koristeći rudarske kompanije i akademska istraživanja kao paravan.

Važan region za obaveštajne aktivnosti

Arktik je oduvek bio važan region za prikupljanje obaveštajnih podataka, pre svega takozvanih signala (presretanje komunikacije drugih zemalja iz tajnih baza u regionu). Ali i drugi oblici obaveštajnih aktivnosti postaju sve češći.

Osumnjičeni ruski obaveštajni oficir, koji se predstavljao kao brazilski akademik i specijalizovan za arktička pitanja, uhapšen je u Norveškoj 2022. godine. Jedna od zabrinutosti je da bi ruske obaveštajne službe mogle uticati na lokalnu politiku u arktičkim zajednicama kako bi podstakle podele.

I nisu samo ruski špijuni ono što brine evropske zemlje. Poslednjih meseci, SAD su navodno pojačale svoje aktivnosti prikupljanja obaveštajnih podataka na Grenlandu, koji je deo NATO-a zbog svoje povezanosti sa Danskom. To je možda delimično da bi se videlo da li Rusija i Kina tajno pokušavaju da prošire svoj uticaj na ostrvu, ali izveštaji o ovim aktivnostima izazvali su negodovanje u Danskoj.