Pripremaju se za sukob; Ruske nuklearne snage su prisutne – ovo je ozbiljna pretnja

Ali kako SAD i NATO sve više usmeravaju pažnju na Arktik, Moskva sve nervoznije reaguje na rastuće interesovanje Zapada.

Ruski udeo: Polovina arktičke obale i nuklearna strategija

Prema podacima Arktičkog instituta, Rusija kontroliše 53% obale Severnog ledenog okeana, više od 37.000 kilometara, a u toj zoni živi i radi oko 2,5 miliona Rusa. Arktik je izvor energije, ribe, metala, logistike i strateške prednosti za rusku ekonomiju.

Od posebnog značaja je Severni morski put, arktički pomorski koridor koji povezuje Evropu i Aziju. Pored toga, Rusija održava nuklearna postrojenja, vojne baze i flotu ledolomaca na Arktiku, što je ključno za trgovinu i eksploataciju resursa.

Shutterstock/PeopleImages.com - Yuri A

Zato Rusija sa posebnom pažnjom prati sve što dolazi sa Zapada, bilo da su u pitanju Trampove izjave o "preuzimanju Grenlanda" ili vojne vežbe NATO–a u Norveškoj u martu ove godine.

"Uloga Arktika raste, ali raste i geopolitička konkurencija", rekao je ruski predsednik Vladimir Putin, nazivajući arktičku strategiju NATO-a "pripremom za sukob".

Ruski odgovor: Vežbe Severne flote i investicije u arktičke gradove

Ubrzo nakon vežbe NATO-a, ruska Severna flota, zadužena za odbranu arktičkih mora poput Barencovog i Karskog mora, sprovela je vojnu vežbu sa 20 brodova i 1.500 vojnika, javio je Interfaks.

"Danas, Arktik čini 7,5% ruskog BDP-a i više od 11% izvoza", rekao je ministar za razvoj ruskog Dalekog istoka i Arktika Aleksej Čekunkov, dodajući da Rusija razvija "najveću mrežu arktičkih gradova na svetu".

"Severni morski put skraćuje putovanje između Evrope i Azije za 40%", naglasio je.

Uticaj sankcija i "flote u senci"

Zapadne sankcije nakon invazije na Ukrajinu 2022. godine uticale su na ključne investicije u arktičku energetiku – uključujući projekat Arctic LNG 2 LNG i veliki naftni projekat Vostok Oil. Ali Rusija nastavlja da izvozi energiju putem "flote u senci", flote tankera bez jasnog vlasništva koje izbegavaju inspekcije i ograničenja cena.

"Uprkos sankcijama, Rusija je uspela da finansira trećinu troškova rata u Ukrajini kroz arktički izvoz", rekla je za CNBC Mari–An Konens, bivša ambasadorka EU za Arktik.

"Sankcije deluju, ali moramo ići dalje jer, pored ekonomskog pitanja, postoji i bezbednosno pitanje: ruske nuklearne snage su prisutne na Arktiku i predstavljaju ozbiljnu pretnju Evropi", rekla je ona.

Da li NATO zaostaje za Moskvom?

Dok je Rusija počela da ulaže u Arktik još sredinom 2000–ih, NATO i EU su se ozbiljno okrenuli Arktiku tek nakon invazije na Ukrajinu.

"Pre toga, nije postojalo pravo razumevanje NATO-a o bezbednosnoj pretnji sa Arktika. Severni front je bio zanemaren", rekao je Koninks.

• Merc: Rusija ugrožava bezbednost čitave Evrope
• Spremaju se za najgore; Primećeno je – Rusija povećava broj vojnika
• Evropski "Nebeski štit" nad Ukrajinom?; Jači od 10.000 evropskih kopnenih trupa

Ulaskom Švedske i Finske u NATO, alijansa jača svoje prisustvo u Severnoj Evropi, a EU sve više posmatra Arktik kao ključnu tačku za geopolitičku i geoekonomsku bezbednost.

Zahvaljujući klimatskim promenama, prirodni resursi i brodski putevi na Arktiku postaju sve pristupačniji, što je izazvalo interesovanje nearktičkih sila, uključujući Kinu.

Trampovo interesovanje za Grenland

Američki predsednik Donald Tramp je ponovo pokazao interesovanje za Arktik izjavom da želi da "preuzme Grenland", čak i vojnom silom.

Izjave su izazvale negodovanje u Evropi, Danskoj i samom Grenlandu.

Zanimljivo je da je Rusija reagovala umerenije. Prema izvorima Blumberga, Moskva je pokazala interesovanje za zajedničke projekte sa SAD na Arktiku, uključujući vađenje sirovina i logistiku, što neki analitičari vide kao pokušaj približavanja Trampu.