Amerikanci su besni: "Uradili su to tajno – znamo da jesu"; "Zabrana je prekršena"

Kina je potpisnica Sveobuhvatnog sporazuma o zabrani nuklearnih testiranja (CTBT), ali ga nikada nije ratifikovala. CTBT ne zabranjuje takozvana subkritična testiranja, koja ne uključuju potpunu nuklearnu reakciju. Poslednji zvanični nuklearni test punog obima Kine bio je 1996. godine, a američki 1992. godine, prema pisanju The War Zone (TWZ).

"Danas mogu da otkrijem da američka vlada zna da je Kina sprovela testove nuklearnih eksplozija. Narodnooslobodilačka vojska Kine (PLA) je pokušala da prikrije testove prikrivanjem nuklearnih eksplozija jer je shvatila da su ovi testovi prekršili obaveze zabrane testiranja", rekao je Tomas DiNano, podsekretar za kontrolu naoružanja i međunarodnu bezbednost, tokom govora na Konferenciji o razoružanju u Ženevi.

DiNano ističe da je Kina, kako bi sakrila svoje aktivnosti od sveta, koristila metod za smanjenje efikasnosti seizmičkog praćenja poznat kao "razdvajanje".

"Kina je sprovela jedan takav nuklearni test sa prinosom 22. juna 2020. godine", rekao je on. TWZ objašnjava kako je globalna mreža od stotina seizmičkih stanica za praćenje glavni metod verifikacije Sporazuma o zabrani jačanja oružja (CTBT).

Pročitajte još:

• "Žao nam je, ali nema pregovora sa Vašingtonom"
• SAD žele novi nuklearni sporazum sa Rusijom; Kinezi u igri po prvi put?

Sumnja se da je i američki lider Donald Tramp aludirao na optužbu u intervjuu prošlog novembra.

"Oni (Kina i Rusija) ne idu i ne govore vam o tome. Znate, bez obzira koliko su moćni, to je veliki svet. Ne morate nužno znati gde testiraju. Testiraju duboko pod zemljom gde ljudi ne znaju tačno šta se dešava sa testom. Osećate malu vibraciju. Oni testiraju, a mi ne testiramo. Ali Rusija testira i Kina testira, i mi ćemo takođe testirati", rekao je tada za CBS News.

"Kina u svojoj izjavi primećuje da SAD nastavljaju da naduvavaju takozvanu kinesku nuklearnu pretnju. Kina čvrsto odbacuje takve lažne narative. SAD su krive za pogoršanje trke u naoružanju", rekao je kineski ambasador Šen Đian u odgovoru američkom podsekretaru.

Kina godinama masovno širi svoj nuklearni arsenal, što je demonstrirano na vojnoj paradi u Pekingu prošlog septembra. To uključuje izgradnju novih silosa za interkontinentalne balističke rakete i rad na sistemu koji uključuje lansiranje hipersoničnog kliznog vozila sposobnog za nošenje nuklearnog oružja u orbitu. Vlada SAD je procenila da Kina trenutno ima oko 600 bojevih glava u svom arsenalu, ali će taj broj porasti na 1.000 do 2030. i 1.500 do 2035. godine.

"Predsednik je u prošlosti bio jasan da bi istinsku kontrolu naoružanja u 21. veku bilo nemoguće postići bez uključivanja Kine zbog njenog ogromnog i brzo rastućeg arsenala", rekao je prošle nedelje Marko Rubio, američki državni sekretar. Međutim, kineski zvaničnici su odbacili pozive da se pridruže pregovorima o novom sporazumu o kontroli nuklearnog naoružanja.

Robert Flojd, izvršni sekretar Organizacije za sveobuhvatnu zabranu nuklearnih testiranja (CTBTO), reagovao je na izjave podsekretara DiNana saopštenjem za štampu. Međunarodni sistem za praćenje (IMS) CTBTO-a, objasnio je, sposoban je da detektuje eksplozije nuklearnih testova sa prinosom jednakim ili većim od približno 500 tona TNT-a.

"Što se tiče izveštaja o mogućim nuklearnim testovima sa prinosom od nekoliko stotina tona 22. juna 2020. godine, IMS CTBTO-a nije detektovao nikakve događaje koji odgovaraju karakteristikama eksplozije nuklearnog oružja u to vreme. Naknadne, detaljnije analize nisu promenile tu procenu. Svaka eksplozija nuklearnog testa, od strane bilo koje zemlje, izaziva najdublju zabrinutost", rekao je on.