Moskva gradi vojnu mašinu za novi veliki rat; Rusija gomila vojsku duž granica NATO

Oko 160 kilometara istočno od granice sa Finskom, u ruskom gradu Petrozavodsku, vojni inženjeri proširuju vojne baze u kojima Kremlj planira da stvori novi vojni štab koji će nadgledati desetine hiljada vojnika u narednih nekoliko godina.

Prema zapadnim vojnim i obaveštajnim zvaničnicima, ti vojnici, od kojih mnogi sada služe u Ukrajini, treba da budu okosnica ruske vojske dok se priprema da se suoči sa NATO savezom. Kremlj pojačava regrutaciju vojske, povećava proizvodnju oružja i modernizuje železnice u pograničnim oblastima.

Finska, koja je 1940. bila prinuđena da ustupi deo svoje teritorije Sovjetskom Savezu, decenijama je pokušavala da izbegne sukob sa Moskvom. Sada, pošto se pridružila NATO-u nakon sveopšte invazije Rusije na Ukrajinu, ona svoju granicu učvršćuje elektronskom odbranom i bodljikavom žicom.

Tramp, koji je vršio pritisak na Ukrajinu da prihvati sporazum o prekidu vatre dok pokušava da obnovi veze SAD sa Kremljom, smatra da je zabrinutost da Rusija ima bilo kakve ambicije izvan Ukrajine prenaglašena. Upitan u februaru o upozorenju ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da bi Rusija mogla da uđe u rat sa NATO-om ako SAD prekinu podršku alijansi, Tramp je rekao: "Ne slažem se sa tim, nikako."

• Moskva se sprema za rat sa NATO-om?
• NATO brani hrvatsko nebo: Stigao i poslednji Rafal

Međutim, vojni stručnjaci u Rusiji aktivnosti duž finske granice opisuju kao deo priprema Kremlja za potencijalni sukob sa NATO-om. "Kada se snage vrate (iz Ukrajine), one će gledati preko granice u neku zemlju koju smatraju (potencijalnim) protivnikom", rekao je Ruslan Puhov, direktor Centra za analizu strategija i tehnologija, moskovskog istraživačkog centra za odbranu.

"Logika poslednje decenije pokazuje da očekujemo neki sukob sa NATO-om", dodao je on.

U međuvremenu, ruski zvaničnici šalju pomešane signale. Na sastanku ministarstva odbrane krajem prošle godine, ministar odbrane Andrej Belousov rekao je da ruska vojska mora biti spremna za sukob sa NATO-om. Na istom skupu, ruski lider Vladimir Putin rekao je da Zapad alarmira sopstveno stanovništvo sugerišući da je Rusija spremna za napad i da su trenutne tenzije delo NATO-a.

Dok se Rusija priprema da poveća svoje vojno prisustvo duž istočnog krila NATO-a, Putin je naredio vojsci da poveća svoje redove na čak 1,5 miliona vojnika, u odnosu na oko milion pre agresije na Ukrajinu. Rusija je ove godine povećala vojnu potrošnju na više od 6 odsto BDP-a, sa 3,6 odsto pre rata. Poređenja radi, SAD su prošle godine potrošile 3,4 odsto svog BDP-a na vojsku, dok su zemlje EU u proseku 2,1 odsto, podseća Wall Street Journal.

Profimedia

Akumulacija oružja

Povećane ruske vojne investicije dovele su do preopterećenja fabrika oružja, što je podstaklo vojno-industrijske kompanije da prošire proizvodne linije i otvore nove pogone, prema evropskim vojnim zvaničnicima.

Prema procenama zapadnih obaveštajnih službi, Rusija je 2021. godine, pre invazije, proizvela oko 40 svojih glavnih borbenih tenkova, T-90M. Sada ih proizvodi skoro 300 godišnje. Visoki finski vojni zvaničnik ističe da skoro nijedan od njih nije poslat na ukrajinsko ratište, već ostaje na ruskom tlu za kasniju upotrebu. Takođe, ove godine se očekuje povećanje proizvodnje oružja i municije za oko 20 odsto, a značajno je povećan kvalitet i proizvodnja dronova.

"Ruska vojska se obnavlja i raste brže nego što je većina analitičara očekivala", rekao je ovog meseca pred senatskom komisijom general Kristofer Kavoli, komandant američkih snaga u Evropi.

"U stvari, ruska armija, koja je podnela najveći teret borbi, danas je veća nego što je bila na početku rata", upozorio je on.

U februarskom izveštaju, danska obaveštajna agencija je upozorila da bi Rusija mogla da pokrene rat u Evropi u roku od pet godina ako se NATO smatra slabim. Zapadni vojni zvaničnici upozoravaju da bi prekid vatre u Ukrajini omogućio ruskoj vojsci da još više ubrza.

• Stvara se "čudovište"; Rusi, nagađajte
• Sada je i zvanično: Ušli su u rat
• NATO krenuo na Trampa; "Amerikanci moraju da shvate"

U međuvremenu, neke zemlje NATO-a utvrđuju svoje granice protiv tenkova, kopaju rovove i podižu prepreke poznate kao "zmajevi zubi". Poljska i baltičke države – Estonija, Letonija i Litvanija – povukle su se iz međunarodnog ugovora o zabrani protivpešadijskih mina. Finska je donela istu odluku.

"Nemamo mnogo vremena", upozorio je poljski ministar odbrane Vladislav Kosinjak-Kamiš u nedavnom intervjuu.

"Moramo da izgradimo jak savez, jak sistem komandovanja i dobro opremljene vojne snage", objasnio je on.

Zapadni zvaničnici takođe ukazuju na tajne operacije za koje se veruje da ih je Rusija izvela u Evropi poslednjih godina kao dokaz rešenosti Moskve da destabilizuje Zapad i uzvrati za svoju podršku Ukrajini. Veruje se da ruska vojna obaveštajna služba stoji iza planova za postavljanje zapaljivih uređaja u avione DHL-a i za ubistvo generalnog direktora nemačkog odbrambenog giganta Rajnmetala. Jedan evropski obaveštajni zvaničnik upozorio je da bi Rusija mogla da pokuša da testira koheziju alijanse invazijom na manju zemlju NATO - kao što je Estonija – koja ima značajno rusko stanovništvo.

Sposobnost Rusije da se suprotstavi NATO-u zavisiće delimično od njene sposobnosti da obnovi svoje snage nakon rata u Ukrajini, koji je iscrpio njen oficirski korpus, ali je pružio iskustvo u preciznoj vatri.

"Ako se pitate koliko brzo bi ruska vojska mogla da izvede ograničenu operaciju protiv baltičkih država, odgovor bi mogao biti – prilično brzo", ističe Majkl Kofman, viši saradnik u Programu za Rusiju i Evroaziju u Karnegi zadužbini za međunarodni mir, istraživačkom centru u Vašingtonu.

Baltički zvaničnici, dodaje on, "razmišljaju o vremenskom okviru od dve do tri godine nakon rata. Ako je merilo rat velikih razmera, verovatno sa NATO-om, vremenski okvir bi mogao biti više od sedam do deset godina, u zavisnosti od scenarija".

Vojna rekonstrukcija

Ruska vojska je vekovima bila jedna od velikih evropskih sila. Porazila je i Napoleona i Hitlera nakon što su se obojica usudila da napadnu rusku teritoriju. Ulazak Sovjetskog Saveza u Drugi svetski rat promenio je tok sukoba i postavio pozornicu za eru hladnog rata koja je usledila.

Putin se, pak, oslanja na to vojno nasleđe da bi opravdao rat u Ukrajini i napore Rusije da povrati uticaj u Evropi, gde su se njeni bivši saveznici, poput Ukrajine, okrenuli Zapadu. Čini se da Rusija računa na vojnu ekspanziju duž granica NATO-a kako bi primorala Zapad da se ponovo suprotstavi jačoj Moskvi.

"Rusija i Evropa će morati da ponovo započnu dijalog sa jasnim razumevanjem mogućnosti jedne druge, prihvatajući činjenicu da smo neprijatelji", kaže Vasilij Kašin, direktor Centra za opšte evropske i međunarodne studije Visoke škole ekonomije u Moskvi.

Profimedia

Da bi koncentrisao svoje snage na Zapadu, Kremlj je prošle godine promenio organizaciju snaga unutar zemlje, formirajući nove okruge povezane sa odbranom njegovih najvećih gradova, Moskve i Sankt Peterburga. U Moskovskom vojnom okrugu, Rusija integriše putne i železničke rute koje koristi njena vojska sa putevima susedne Belorusije, najbližeg saveznika Moskve, koja je bila odskočna daska sa koje je pokrenula invaziju na Ukrajinu.

Najveći deo procesa povećanja radne snage odvijaće se u Lenjingradskoj oblasti, u čijem fokusu će biti Estonija, Letonija i Finska. Prema zapadnim vojnim i obaveštajnim zvaničnicima, manje brigade će se skoro utrostručiti i postati divizije od 10.000 vojnika.

"Bez obzira na to koliko inovacija pokušavaju da preduzmu na taktičkom ili operativnom nivou, za Ruse je veličina važna", ističe general–major Sami Nurmi, zamenik načelnika finskog Generalštaba, odgovoran za strategiju. "Uvek se svodi na brojeve (za njih)."

Rusija planira da izgradi nove kasarne i poligone za obuku i nadogradi arsenale i železnicu kako bi primila sve veći broj vojnika u Petrozavodsku i okolini. Nova infrastruktura koja se gradi uključuje skladišta i smeštaj za vojnike, rekao je Emil Kastehelmi iz finske grupe Black Bird, koja analizira satelitske snimke ruskih vojnih lokacija. Nova pruga se postavlja duž granice sa Finskom i Norveškom, a južno od Sankt Peterburga do granice sa Estonijom. Postojeće pruge koje prolaze kroz region se produžavaju. Finska pažljivo prati kuda bi ove nove linije mogle da idu.

"Duž rusko–finske granice postoji desetak punktova na kojima možete preći granicu sa mehanizovanim snagama", ističe major Juha Kukola sa Fakulteta nacionalne odbrane u Helsinkiju i stručnjak za rusku vojsku. "Ako vidite da grade nove pruge ili obnavljaju stare, bilo bi dobro da počnu da obraćaju pažnju." Kako bi primilo više vojnika, rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da obnavlja vojnu bolnicu iz 19. veka u Sankt Peterburgu.

Vojska postaje elita: "Neće imati problema sa regrutacijom"

Poslednjih meseci u Rusiji je zabeležen porast zapošljavanja zbog izdašnih jednokratnih bonusa za potpisivanje ugovora na saveznom i regionalnom nivou. Isplate, u nekim slučajevima, mogu biti i do 20.000 dolara.

"Ove jednokratne isplate su značajno porasle tako da su sada veće sume od onoga što bi mnogi ljudi inače mogli da zarade za celu godinu", rekla je Iika Korhonen, direktorka Instituta za zemlje u razvoju Banke Finske, koja prati rusku ekonomiju. SAD procenjuju da se oko 30.000 Rusa sada prijavi za vojsku svakog meseca, u poređenju sa oko 25.000 prošlog leta. Neki istočnoevropski obaveštajni zvaničnici kažu da redove sada popunjava oko 40.000 vojnika mesečno.

EPA-EFE/VALDA KALNINA

Dodatna ljudstva omogućila je vojsci da rotira nove snage u i iz Ukrajine i izgradi nove jedinice obučene i bazirane u Rusiji, prema nekim procenama evropskih obaveštajnih službi. Da bi pomogle u regrutovanju, savezne i regionalne vlade povećale su beneficije za veterane i njihove porodice i pozvale vojnike da se uključe u kandidovanje za gradska veća i ruski parlament.

"Ono što vidimo je da vojska postaje nova vrsta elite", upozorava Daivis Petraitis, stručnjak za Rusiju na Baltičkom odbrambenom koledžu u Estoniji. "Neće imati problema sa regrutovanjem", dodaje on.

Rusija prilagođava svoje planove ponovnog naoružavanja kako bi zadovoljila potrebe novih snaga koje će biti stacionirane duž njene granice sa zemljama NATO-a. Te jedinice će dobiti većinu nove opreme, dok je u isto vreme većina onoga što se šalje na front u Ukrajini staro i obnovljeno oružje iz sovjetskog doba.

"Veoma je retkost u poslednje vreme videti ili uništiti novoizgrađena vozila", kaže Dara Masikot, viši saradnik programa za Rusiju i Evroaziju u Karnegi zadužbini, koja je napisala izveštaj o obnovi ruske vojske.

Kasnije ove godine očekuje se da će Rusija pokazati svoje prve korake u tom procesu u svojim godišnjim strateškim vojnim vežbama. Ove godine se očekuje da će se u vežbama pod nazivom Zapad obučavati snage u ruskim regionima koji se graniče sa zemljama članicama NATO. Vojni zvaničnici na istočnom krilu NATO-a očekuju manevre osmišljene da odvrate Evropu od eskalacije tenzija sa Rusijom. Bez obzira na situaciju sa pregovorima o prekidu vatre u Ukrajini, kažu, Kremlj želi da bude ozbiljno shvaćen u Evropi.

"Ako pogledate rusku vojnu istoriju od Petra Velikog do danas, mogu da razumem zašto misle da zaslužuju svoje mesto za stolom", kaže Kukola. Bili su u Parizu nakon što su pobedili Napoleona, bili su u Berlinu nakon što su pobedili naciste... Ne slažem se sa tim, ali razumem zašto žele da promene evropsku bezbednosnu arhitekturu i koriste svoju vojnu moć da to postignu“, zaključio je on za Wall Street Journal.