"Rakija - nacionalni brend Srbije"

Udruženje "Srpska rakija" planira da najkasnije za mesec dana osnuje sopstvenu zadrugu radi pomoći potrošačima da dođu do što kvalitetnijeg proizvoda.

Oni nameravaju da proizvođačima obezbede plasman kako na domaće, tako i na tržišta širom sveta, kaže predsednik upravnog odbora Udruženja Dragan Đurić.

"Cilj je da se od naše rakije napravi srpska izvozna, zaštićena robna marka i izvozni brend, kao što je Grčka poznata po uzu ili metaksi, Meksiko po tekili, Škotska i Irska po viskiju", rekao je on.

Prema njegovim rečima, Srbija za to ima sve preduslove, jer se za srpsko voće bukvalno otimaju u celom svetu. On je dodao da "želimo da odemo i stepenicu više", kako naše voće ne bi bilo plasirano u svet samo u sirovom obliku, već i u višim fazama prerade, kakve su sokovi, džemovi i rakije.

Zadruga, za čije osnivanje postoji izuzetno veliko interesovanje proizvođača rakije u Srbiji, trebalo bi da proizvode svojih članova plasira u maloprodajnu trgovinsku mrežu, da organizuje festivale rakije u većim gradovima i turističkim centrima Srbije i da obavlja marketinške poslove za svoje članove.

Đurić je rekao da je ideju da rakija postane "srpski brend" podržao i ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević.

U Srbiji postoji 1.960 proizvođača rakije koji su za tu delatnost dobili dozvolu države. Među njima su i oni koji rakiju proizvode "za svoju dušu", a ne za tržište.

Ministarstvo poljoprivrede raspisalo konkurs za dodelu podsticajnih sredstava za unapređenje proizvodnje rakija sa oznakom geografskog porekla u 2008. Za sredstva se može konkurisati do 31. maja ove godine., međutim rakiju sa geografskim poreklom proizvodi svega nekoliko proizvođača u Srbiji.

U nekim delovima Srbije rakiju peèe skoro svako domaæinstvo

U našoj zemlji je nemoguće odrediti tačan broj malih proizvođača rakije. Registrovanih ima oko dve hiljade, ali se procenjuje da je ovaj broj i nekoliko puta veći. U nekim delovima Srbije rakiju, za svoje potrebe, peče gotovo svako domaćinstvo.

Prema rečima Milice Stanojević, savetnice u ministarstvu poljoprivrede, zaužene za alkoholna pića, država pomaže i malim proizvođačima.

"Mali proizvođači, koji su registrovani kao fizička lica, mogu da podignu kratkoročni ili dugoročni kredit. Ministarstvo poljoprivrede im pomaže tako što im za kratkoročne kredite refinansira deo kamate, dok im kod dugoročnih prve tri godine otplaćuje njihov dug, objašnjava Milica Stanojević.

Prema njenim rečima Ministarstvo takođe, finansira i kupovinu uređaja za proizvodnju rakije. Svako ko kupi neki od uređaja od ministarstva dobija 15 odsto bespovratnih sredstava od cene koštanja.

Poznavaoci prilika na tržištu rakije kažu da bi za naše proizvođače bilo najbolje da se udruže i zajednički izađu na inostrano tržište. Tako bi se dobio ujednačen kvalitet rakije, a i šljivovica bi se lakše zaštitila kao srpski brend.

Branko Nešić, organizator "Rakija festa" smatra da mora da se ispuni još puno koraka pre nego što srpska šljivovica postane svetski brend. Prema njegovom mišljenju dokle god rakiju prodajemo na pijacama i u gepeku automobila nećemo daleko stići.