Neuspeh Porošenka, Ukrajinu ne čeka ništa dobro

Četiri godine posle početka krize, novu, 2019. godinu Ukrajina je dočekala kao još uvek privredni i politički neuređena zemlja.

Izvor: SEEbiz
Podeli
(Foto: Getty images)
(Foto: Getty images)

Istok Ukrajine još uvek je pod okupacijom, a ruska politika, najbolje vidljiva na primeru obračuna u Kerču, čini sve da oteža normalizaciju stanja u državi.

Bez obzira na ove činjenice, jedina odgovornost za (ne)izlazak iz krize leži na predsedniku Porošenku i njegovoj vladi, analiziraju mediji. Porošenko, koji je pobedio na predesdničkim izborima 2014. godine, nije se pokazao kao dosledan lider sposoban za sprovođenje reformi i rešavanje unutrašnjih političkih, privrednih, korupcijskih i socijalnih problema.

Za bolje razumevanje propusta Porošenka i njegove vlade (jer četiri godine ipak nije veliki period), trebalo bi da budemo svesni konteksta u kojem se Ukrajina našla usled događaja 2014. Aneksija Krima pobudila je zapadni svet na vrlo snažnu reakciju u obliku sankcija protiv Rusije. Iako je privredni učinak sankcija iz današnje perspektive vrlo diskutabilan, zapadna politika je uspela da pokrene lančanu reakciju i marginalizujei Rusiju na različitim nivoima. Činjenica je da su se SAD i EU odvažili da pritisnu nuklearnu i političku velesilu na svom pragu zbog druge zemlje. Gruzija, na primer, nije mogla da se pohvali takvom pažnjom uprkos brojnim sličnostima s Ukrajinom.

Ukrajina od početka Majdanskog prekreta nije samo uživala veliku političku i finansijsku podršku na državnom nivou, već i gotovo beskonačne simpatije i kredit poverenja na nivou društva, nevladinih organizacija, akademske zajednice i pojedinaca u velikom broju zemalja. Proukrajinski narativ postao je nešto što se podrazumeva samo po sebi. Gotovo svi akademski i drugi stručni skupovi posvećeni problematici Ukrajinske krize, ukrajinskog razvoja i budućnosti zemlje gotovo imperativno sugerišu pohvale.

Uz obveznu kritiku Rusije, aksiomatsko „o Ukrajini ili dobro ili ništa“, postalo je norma. Na kraju, Ukrajinska zarada na tranzitu gasa postala je čimbenik koji Evropa mora da uzima u obzir kada razmišlja o energetskoj sigurnosti, da Kijev ne ostane bez prihoda.

Je li ukrajinska vlada uspela konstruktivno da iskoristi povoljan kontekst za sprovođenje reformi? Opširnije na Seebiz.

Srbija

strana 1 od 281 idi na stranu