Počinje Nedelja štednje

U zavisnosti od sopstvene likvidnosti, svaka banka odlučuje koliku će kamatu ponuditi. Visoke kamate na štednju mogu uticati na visoke kamate kredita.

Kada je u pitanju štednja, najpovoljnija ponuda je ona koja nudi i najvišu kamatnu stopu.

NBS sugeriše bankama da ne preteruju sa kamatama, jer to može negativno da se odrazi na stanje na tržištu.

Prema nezvaničnim najavama bankara, ova "Nedelja štednje" koja se obično "protegne" na "mesec štednje", razlikovaće se od dosadašnjih po nižim kamatnim stopama.

Bankama je preporučeno da borbu za klijente i povećanje štednje usmere na poboljšanje uslova, širenje lepeze bankarskih proizvoda i obogaćivanje ponude štedišama.

Fascinirani dobrom ponudom i visokim kamatama na štednju, građani često ne postave pitanje - kako previsoke kamate utiču na inače visoke kamate kredita.

U prethodnim godinama ukupna devizna štednja građana u poslovnim bankama u Srbiji je beležila konstantan rast. Izuzetak je 2008. godina, kada je krajem godine zavladala kriza poverenja, u kojoj je povučeno blizu milijardu evra devizne štednje.

Iako su uočljivi trendovi rasta devizne štednje, i dalje se procenjuje da se još bar oko 3 milijarde evra štednje građana nalazi "u slamaricama“.

Ponuda kamatnih stopa banaka

Presek kamatnih stopa za oročenje u evrima na oročenje od 12 meseci početkom oktobra izgledala je ovako:

Pet najvećih ponuda banaka:

-Univerzal banka sa kamatom od 5.50 odsto
- Nova Agrobanka sa kamatom od 5.40 odsto
- Dunav banka 5.25 odsto
-ProCredit banka 5.00 odsto
-Eurobank EFG, AIK banka 4.95 odsto

Pet najmanjih ponuda:

-Raiffeisen banka 2.75 odsto
-OTP banka 3.00 odsto
-Societe Generale 3.15 odsto
-UniCredit banka 3.20 odsto
-Credit Agricole 3.60 odsto