Kako pospešiti razvoj malih i srednjih preduzeća

Mada nesporno ima pomaka u ambijentu za otvaranje i rad malih i srednjih firmi, što daje i određene rezultate, dosta je i onoga što im sputava rad. Tu, pre svega, mislim na fiskalni sektor i skupe kredite. Tome treba dodati i komplikovanu tendersku proceduru za javne nabavke države.

Ovako je za Ekonometar ocenio sadašnje stanje u sektoru malih i srednjih preduzeća dr Blagoje Paunović, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta i direktor Naučnoistraživačkog centra na ovom fakultetu. Pri tome, podseća da je uvek dosta kompleksno menjati celokupan ambijent, pa nije ni realno preko noći očekivati neke drastične promene. Zato je dobro poći od pitanja da li postoji dobar pravac, da li je on osmišljen i da li postepeno daje rezultate. Ako se ovaj sektor posmatra iz te vizure, može se oceniti da je trasiran dobar pravac i da ima pomaka u zakonskoj regulativi: lakše ide registracija, osnovana je Agencija za mala i srednja preduzeća, nešto se menja i u fiskalnoj sferi.

I dalje malo MSP

Sektor srednjih preduzeæa je, po svojim performansama, još uvek veoma slab

U tom kontekstu dr Paunović podseća da se sada mala i srednja preduzeća računaju zajedno sa preduzetnicima, sa radnjama, što omogućava upoređivanje sa zemljama EU.

Tako posmatrano, u 2005. godini, kao godini za koju postoje poslednji konačni podaci, bilo je ukupno oko 280 hiljada ovakvih privrednih subjekata. U tom broju, radnji je bilo oko 202 hiljade.

Broj srednjih preduzeća, kojih i dalje ima malo, povećao se u 2005. godini, u poređenju sa 2004, za 3,29 odsto. To je posledica restrukturisanja nekih velikih sistema, odnosno javnih preduzeća. Na primer, iz EPS-a je izdvojeno desetak srednjih preduzeća. Iz JAT-a ih je izdvojeno nekoliko. Slično je i sa nekim drugim javnim preduzećima, podseća dr Paunović.

Međutim, često se dešava da nije došlo do suštinskog restrukturisanja, nego su ova preduzeća i dalje u problemima. Katkad su izdvojena preduzeća iskorišćena da se matične firme oslobode viška zaposlenih. Tako je domaći sektor srednjih preduzeća i pored izvesnog porasta njihovog broja, po svojim performansama, još uvek veoma slab.

Ako se ova preduzeća posmatraju sa aspekta onog čime se bave, tu nema nekih bitnijih promena. Skoro 69 posto malih i srednjih preduzeća i radnji koncentrisano je u tri delatnosti, a to su trgovina, popravke i neke druge usluge. U prerađivačkoj industriji ih je 16,1 odsto, a u saobraćaju skoro 11 posto. Ovaj sektor je i poznat po tome što se ''okreće'' tamo gde je velika radna intenzivnost, a mala kapitalna ulaganja, a to su uglavnom usluge, trgovina i slične delatnosti, napominje dr Paunović.

Šta se još može uraditi

Generalno gledano, za nas i nije toliko značajan kvantitativan rast sektora malih i srednjih preduzeća, koliko rast zaposlenosti. Važno je, naime, da ta preduzeća dobro posluju i da se razvijaju, naglašava naš sagovornik.

Toga već ima, pa ovaj sektor predstavlja najdinamičniji i najefikasniji deo domaće privrede. Tako, na primer, mala i srednja preduzeća učestvuju u ukupnom prihodu privrede sa 66 odsto, 55 odsto u formiranju bruto dodate vrednosti, koja se sada računa na drugačiji način i uporediva je sa EU i 50,4 odsto u formiranju profita.

Ako se posmatra samo zaposlenost u privredi, ona učestvuju u njoj sa 60 odsto. U 2005. godini tu je radilo 810 hiljada ljudi i biće ih sve više.

Treba se samo prisetiti da smo sredinom 2002. godine prvi put „prešli Rubikon“, jer je u ovom sektoru bilo zaposleno više od 50 odsto ukupne zaposlenosti. To je bila drastična promena i posle toga se taj trend nastavlja. Tako je u 2005, u poređenju sa 2004. godinom, zabeležen porast zaposlenosti od 7,7 odsto, što nije malo, navodi dr Paunović.

A na naše pitanje šta je to što nije stimulativno da bi se ubrzao rast malih i srednjih preduzeća, dr Paunović kratko odgovara – visoki porezi. U vezi s tim, on podseća da je 2006. izmenjen zakon o obaveznom socijalnom osiguranju i da je prosečno poresko opterećenje plata smanjeno sa 73,6 na 62,7 odsto. To je, međutim, i dalje visoka stopa i teret za preduzeća. Istovremeno je izmenama zakona o porezu na dohodak građana, koji pogađa u suštini fizička lica, došlo do obrnute tendencije: smanjen je deo koji je neoporezovan sa četiri na tri prosečne plate u Republici, na godišnjem nivou.

Skupi krediti

Srbija polako ulazi u zonu nižeg politièkog rizika i to æe svakako uticati na veæi priliv kapitala

S druge strane, došlo je do porasta nekih stopa iznad dela koji je neoporezovan, kad se pređe određena suma. A to opet znači da je negde došlo do porasta poreskog tereta.

U celini gledano, imamo preraspodelu između pojedinih grupa, ne samo građana nego i dela preduzetnika. Zbog toga bi nešto šira poreska oslobađanja i niže poreske stope, bili zaista stimulans ovom sektoru. A kada je reč o tzv. poreskim kreditima, oni uopšte nisu primereni malim preduzećima.

Jer, da biste ga dobili morate da imate ulaganja od čak 600 miliona dinara i da zaposlite 100 ljudi. To su stimulansi za velika preduzeća. Moje je mišljenje da pri startu male firme država treba da se odrekne dela svojih prihoda za bilo kakav oblik ulaganja. Sa druge strane, ona može da utiče i na stranu prihoda malih i srednjih preduzeća, kroz olakšano kreditiranje ovog sektora, budući da su sada i kamate visoke, kaže dr Paunović.

On ističe da u Srbiji još ne postoji ni fond početnog kapitala (start-ap), koji imaju mnoge zemlje. Takav fond bi, uz minimalno administriranje, kreditirao ljude da krenu sa poslom, da se samozaposle, a to se uvek može povezati sa edukacijom. Nacionalna služba zapošljavanja daje nešto para u te svrhe, ali su to mala i nedovoljna sredstva.

Ipak, ima i nekih dobrih nagoveštaja kad je reč o kreditiranju. Srbija polako ulazi u zonu nižeg političkog rizika i to će svakako uticati na veći priliv kapitala. Zapaža se da neke banke sada dobijaju kvalitetne izvore finansiranja iz inostranstva. Po izveštajima Svetske banke, Srbija iz zemlje sa usporenim razvojem ulazi u kategoriju onih sa ubrzanim privrednim razvojem, što će sigurno doprineti prilivu kvalitetnih dugoročnih izvora finansiranja, koji bi išli i ka sektoru MSP, na komercijalnoj osnovi. To bi bilo veoma dobro, ocenjuje dr Blagoje Paunović.