Odbrana od preuzimanja

Umesto vesti o preuzimanju, predsednik izvršnog odbora Agrobanke Dušan Antonić objavio je da Agrobanka planira nove dokapitalizacije. O predlogu nove dokapitalizacije akcionari banke izjasniće se na skupštini koja je planirana za 21. februar.

Upravni odbor je nedavno doneo odluku da predloži novu dokapitalizaciju Agrobanke, sa emisijom od 100.000 običnih akcija i 100.000 sa pravom preče kupovine. Ukoliko skupština akcionara odobri novu dokapitalizaciju, cena akcija u novoj emisiji će se izračunati na osnovu prosečne cene na tržištu kapitala šest meseci unazad.

“Na osnovu sadašnjih podataka, to bi moglo biti nekih 35.000 dinara za obične i nešto manje za ove sa pravom preče kupovine”, kaže Antonić.

Zahtev

Antoniæ: Banka raste, ne možemo mi da èekamo nekoga

Poslovni rezultati banke, a pre svega njen potencijal, mogu delom da opravdaju interes za njenim akcijama. Agrobanka je na kraju trećeg kvartala prošle godine imala ukupnu aktivu od 21,1 milijardu dinara (oko dva odsto tržišta Srbije) i ukupan akcijski kapital od 3.638.618 dinara. Prinos na kapital, uprkos dokapitalizacijama, porastao je sa 3,62 odsto na kraju 2005. godine na gotovo pet odsto na kraju septembra.

Banka je poznata i po tome što odobrava visoke kamate na oročenu štednju, koje su u zavisnosti od iznosa više i od sedam odsto. Antonić kaže da je namera banke da domaća štednja bude glavni izvor finansiranja. „Zašto bih se zaduživao u inostranstvu po osam ili devet odsto, kad mogu našim građanima da platim sedam i više odsto za štednju“, kaže on. Antonić je najavio da će banka u 2007. godini ići na obaranje kamata na kredite privredi i poljoprivredi.

Moskovska banka je zahtev za saglasnost za kupovinu Agrobanke podnela Narodnoj banci Srbije 9. juna prošle godine. Akcija Agrobanke tad je koštala 20.000 dinara. Kad je zahtev Moskovske banke odobren, 24. novembra 2006. godine, cena je iznosila 34.998 dinara. Na dan kada je Borodin objavio da odustaje od preuzimanja, 25. januara ove godine, akcija Agrobanke vredela je 47.975 dinara. Nakon toga, cena se stabilizovala na između 43.000 i 44.000 dinara po akciji.

Odustajanje Rusa ne bi bilo tako zanimljivo da rukovodstvo te banke još krajem prošle godine nije u javnost pustilo vest da se premišlja oko preuzimanja Agrobanke, jer sumnja da je došlo do zloupotrebe insajderskih informacija. Rusima se učinilo sumnjivim to što je tražnja za akcijama srpske banke naglo porasla nakon što su oni počeli da se interesuju za preuzimanje. Premišljanje Moskovske banke stavilo je akcionare Agrobanke pred dilemu da li Rusi „tvrde pazar“ u želji da obore cenu ili zaista sumnjaju da je neko zloupotrebio informacije o potencijalnoj akviziciji.

Vest o namerama Moskovske banke zvanično je objavio ministar privrede Predrag Bubalo prilikom posete Rusiji 13. decembra 2006. godine. Mnogi su bili ubeđeni da će Rusi na kraju ući na srpsko bankarsko tržište „pošto je stvar da dođu dogovorena“. Kao razlog se pominjao dogovor o gradnji gasovoda kroz Srbiju, kao i činjenica da Srbija od Rusije inače kupuje gas. Uz to, pojedinci su tvrdili da će Rusi požuriti sa preuzimanjem, jer bi u suprotnom ulaznica na srpsko tržište postala još skuplja. Pominjalo se da bi cena po kojoj bi akcije bile preuzete, mogla da dostigne 50.000 ili čak 55.000 dinara.

Drugi akcionari su, pak, počeli da prodaju akcije Agrobanke iz svog portfelja, pošto nisu verovali da su potencijalni kupci postoji spremni da plate više od 200 miliona evra za banku koja drži svega par procenata tržišta u Srbiji. Posao servisiranja plaćanja gasa ili gradnje gasovoda bi mogao da se vodi i otvaranjem predstavništva ili dobijanjem grinfild licence.

Saglasnost

Dodatni zaplet u priču su uneli i čelnici Agrobanke, koji isprva nisu želeli da komentarišu optužbe Moskovljana o zloupotrebi insajderskih informacija, a zatim je direktor sektora za hartije od vrednosti Agrobanke, Nikola Aranđelović, izjavio da menadžment nije znao da su Rusi želeli da kupe Agrobanku i da optužbe Rusa nisu upućene njima. Ukoliko je to tačno, optužbe su mogle da se odnose na državne institucije, odnosno ili na NBS ili na nekog od vladinih službenika.

Aranđelović je potom dao pomalo zbunjujuću izjavu da su, par dana pre nego što je Bubalo saopštio namere Rusa, dobili faks iz NBS sa odlukom koja Rusima daje pravo da kupe više od 50 odsto akcija, ali da na faksu nije stajalo ko je pošiljalac, „pa nisu znali da li je pravi“. Đorđe Jeftić iz sektora za kontrolu i nadzor poslovanja banaka NBS kaže da je saglasnost za kupovinu više od 50 odsto akcija Agrobanke izdata Moskovskoj banci još 24. novembra.

“Sa odlukom su mogli biti upoznati zaposleni u stručnim službama koje su obradile zahtev, proveravale rejting i ugled kupca. Lako može da se utvrdi sa kog broja je faks poslat, ukoliko je bio poslat. Sama dodela dozvole Moskovskoj banci da kupi više od 50 odsto Agrobanke nije bila sporna, to je četvrta banka po veličini u Rusiji“, objašnjava Jeftić uz tvrdnju da po zakonu ne postoji obaveza NBS da objavljuje javnosti takav podatak. “Ono što mi ne znamo jeste tok njihovog razgovora sa Agrobankom. Koliko ja znam, neko kad kupuje banku mora da uradi finansijsku i pravnu analizu celog posla, odnosno morali su da imaju međusobne kontakte”, kazao je on.

Dušan Antonić takođe tvrdi da je sa Moskovskom bankom imao samo jedan, i to kurtoazni, sastanak. „Ništa nismo znali o njima, bili su ovde na razgovoru, a mi ih sve korektno primamo. Zatražili su godišnje izveštaje i mi smo im ih dali. Ali, ovde su bile i druge banke koje se takođe interesuju“ tvrdi Antonić, navodeći da se trenutno za banku kojom upravlja interesuje više banaka. „Ja sam bio i u Gasprom banci na razgovoru, kao i sa Agrarnom bankom Rusije. Nismo razgovarali samo sa Moskovskom. Za nas se vrlo zainteresovala i Vnještorg banka (Vneshtorgbank) sa kojom smo razgovrali u dva navrata i koja je takođe tražila naše izveštaje. Nismo ni znali da li je NBS dala saglasnost ili ne“, kaže Antonić.

Na priču o spornom faksu iz NBS Antonić stavlja tačku rečenicom „To nije bilo sporno, dobili smo faks  rešenja koji je imao potpis guvernera. Ne znam da li je Aranđelović dobro protumačen, ali nije bilo ništa sporno u našem odnosu sa NBS. Možda je bio red da nas Guverner pozove i lično nam saopšti odluku pored tog faksa. I ne želim da komentarišem zašto su Rusi pominjali insajderske informacije. Možda im je bilo skupo da kupe naše akcije, ali ne mogu ja da zaustavim rast banke da bi nas neko kupio...“ objašnjava Antonić, uz opasku da je Agrobanka ušla u početak realizacije druge dokapitalizacije prošle godine pre nego što su se Moskovljani zainteresovali za njih.

Dokapitalizacije

„Raspisali smo emisiju vrednu 900 miliona dinara i realizovali je. Tražnja, odnosno prepis je bio tri ili četiri puta veći od ponude. Onda smo odmah doneli odluku i za treću emisiju, gde je prepis iznosio oko 16,2, odnosno toliko puta je bilo veća potražnja za našim akcijama. Bilo je uplaćeno oko 400 miliona evra. Tek smo onda od NBS dobili rešenje iz kog se vidi da su dali saglasnost Moskovskoj banci da mogu da kupe više od 50 odsto akcija naše banke. Ako su to zaista hteli mogli su da dođu na berzu i kupe. Možda je problem nastao i zbog toga što su Rusi dobili rešenje na onaj iznos akcija iz juna meseca, a u međuvremenu je banka porasla. To znači da su, praktično, imali dozvolu za kupovinu samo 14 odsto banke. Ali, ponavljam, banka raste. Ne možemo mi da čekamo nekoga. Da li možda treba da ostanemo mala banka da bi nas neko kupio?“, kaže Antonić.

Vlasništvo

Republika Srbija je početkom prošle godine imala 25 odsto vlasništva u Agrobanci, ali je dokapitalizacijama banke, u kojima država nije učestvovala, od 55 miliona evra, taj procenat smanjen na oko 12 odsto. Banka trenutno ima 16 filijala i 110 ekspozitura širom Srbije.

“Kupci druge emisije akcija Agrobanke bile su i Hypo Group, Raiffeisenbank, Privredna banka Zagreb, Zagrebačka banka, Sanpaolo banka, A banka iz Ljubljane. Kome će oni biti spremni da svoje akcije prodaju ostaje da se vidi, ali je sigurno, da i njih kao i sve druge akcionare koji visoko cene svoj ulog u vrednosti Agrobanke, samo veliki ekonomski motiv može da natera da otuđe svoje akcije”, naglasio je Antonić na konferenciji za novinare na kraju 2006.

Vojislav Stevanović (Ekonomist magazin), Milan Obradović (www.b92.biz)