Zbog čega Mesec svakoga dana kasnije izlazi na nebu?

Mesec orbitira oko Zemlje jednom u 28 dana. Dok se to događa, ugao između Sunca, Zemlje i Meseca se menja. Mesec sporije kruži oko Zemlje elipsoidnom putanjom.

Sunce je samo po sebi nešto udaljeniji, ali stabilan izvor svetlosti.

Kada se Mesec nađe sa leve ili sa desne strane Sunca, posmatrač koji se nalazi na onom delu Zemlje koji je okrenut Mesecu videće polovinu Sunca koju osvetljava dnevna svetlost. Druga strana Meseca, koja se nalazi u senci, je mračna, što sa Zemlje vidimo kao Polumesec.

Kada se Mesec nalazi između Sunca i Zemlje, sa Zemlje se vidi ona strana Meseca koja se našla u senci. A kada je Mesec sa druge strane, a Zemlja se nalazi između Sunca i Meseca, osvetljena strana meseca je takođe ona strana koja se je okrenuta Zemlji, pa možemo da vidimo pun Mesec.

Ove promene poravnanja između Zemlje, odakle mi pomatramo, Sunca, koje osvetljava površinu Meseca, i pozicije Meseca daju nam Mesečeve mene. Uporedo sa Mesečevom orbitom, ove faze se cuklusno ponavljaju svakih 28 dana.

Thinkstock / Ilustracija

Zemlja se okreće oko svoje ose brže nego što Mesec orbitira, jednom u 24 sata.

Mesec izlazi na našem horizontu onda kada je Zemlja rotirala dovoljno dugo oko svoje ose da mi možemo da ga vidimo. A je, kada se događa, kombinacija brzine Zemljine rotacije i kretanja Meseca. Mesec orbitira 28 dana, što znači da se svakoga dana pomera za otprilike 13 stepeni, dok se Zemlja rotira oko svoje ose 15 stepeni na sat.

Tako se Zemlja, posle 24 sata, vraća na istu poziciju ali je Mesec, u odnosu na tu poziciju otišao napred.

Pošto se Mesec pomerio 13 stepeni u odnosu na svoj poslednji izlazak, potrebno je otprilike još jedan sat da Zemlja stigne Mesečevu novu poziciju, što odlaže pojavljivanje Meseca na nebu, odnosno nama vidljivom horizontu, za oko 50 minuta svakoga dana.