Afrobrazilci u potrazi za svojim afričkim korenima

"Robovi su pre svega izgubili svoje ime i svoj identitet. Zahvaljujući testovima DNK mogu da uspostave vezu", rekao je Karlos Alberto, vodja projekta "Brazil: DNK Afrika", serije od pet dokumentaraca čiji je cilj da "poveže niti isprekidane ropstvom".

Ropstvo je u Brazilu ukinuto 1888, ali je prisilni rad Afrikanaca na plantažama i u rudnicima portugalskih kolonizatora doveo do toga da danas polovina od 202 miliona stanovnika ove zemlje vodi poreklo sa crnog kontinenta.

Testovi DNK, koji se obavljaju posredstvom kompanije "African Ancestry" u Vašingtonu, omogućuje svima koji to požele da udju u trag svojim precima, prenose brojni svetski mediji.

Dovoljno je da pošalju uzorak pljuvačke na analizu.

Sa bazom podataka od preko 30.000 Afrikanaca, američka kompanija tvrdi da može da udje u trag etničkoj grupaciji kojoj je nečiji predak pripadao.

Za projekat "Brazil: DNK Afrika" odabrano je 150 osoba, mahom crnih aktivista, poreklom iz pet brazilskih država u kojima je u periodu od 16. do 19. veka prisilno dovedeno 4,5 miliona robova.

"U 19. veku, bilo je devet Afrikanaca na jednog Portugalca, a ideja ovog projekta je da se pokaže da su Brazil podjednako kolonizovali i Afrikanci", rekao je Alberto, navodeći da je do porasta broja belih stanovnika došlo mnogo kasnije, krajem 19. veka, u proračunatom naporu da se promeni "boja" stanovništva.

Zahvaljujući projektu, glumica Žeže Mota, koja je igrala robinju u filmu "Šika de Silva" iz 1976, otkrila je da potiče iz plemena Joruba koje živi u današnjoj Nigeriji i Beninu.

Ona je ispričala da je tokom jednog putovanja u Nigeriji 1990-ih godina osetila neobjašnjivu tugu koja je tek sada dobila svoj smisao.

"Svih tih godina sam se pitala odakle ta iznenadna bol, a sada nakon testa mi je potpuno jasno", navela je Mota.

Drugi učesnik projekta, Žulu Araužo, koji vodi centar kulture u Baiji, saznao je da su njegovi koreni u Kamerunu.

"U Brazilu, naše poreklo je isčupano iz nas na najbrutalniji način. Izbrisali su naše pretke i promenili nam imena kako bi zadržali dominaciju nad nama", kazao je on.

Araužo je, u okviru projekta, posetio jedno selo u Kamerunu gde živi narod Tikar iz kog su ponikli njegovi preci.

"Mogao sam da se suočima sa svojim korenima. Fizičke i kulturne sličnosti su bile više nego očigledne. Prepoznao sam sebe u tome što je to jedan veoma muzikalan narod", napomenuo je on, dodavši da je, u medjuvremenu, promenio svoje ime u Tikar.

On se nada da će 52-minutni dokumentarci pomoći Afrobrazilcima da povrate osećaj ponosa saznanjem da nisu tek puki potomci robova.