Veliki Lebovski me je naučio da kuliram

Virdžinovog filmskog vodiča da remek-delu braće Koen Veliki Lebovski od pet mogućih zvezdica dodeli jednu i po.

Samo je četiri filma – četiri od na stotine i hiljade filmova u toj knjižurini zbog koje su posečene silne prašume – dobilo nižu ocenu: ​Pokemon: Prvi film, ​Bejb: Prase u gradu, ​Napad paradajza ubica i ​Odmetnik Hauarda Hjuza. Među filmovima koji su rangirani ravnopravno sa Lebovskim su takva kinematografska dostignuća kao ​Smoki i bandit, ​Šougrls i ​Mehur ubica. "Kako se samo okrenulo kolo sreće", počinje mudro nepotpisani kritičar, "dve godine posle ​Farga, filma koji će verovatno ostati upamćen kao najbolje ostvarenje Džoela i Itana Koena, nadovezali su se, bez ikakve sumnje, svojim najgorim."

E pa, Virdžinov vodiču za film, nisi u pravu.

Priča – koja, mislim da ćete se složiti, pokriva većinu stavki klasične Aristotelove Poetike – kreće i zahukta se kad naš protagonista, srećno nezaposleni duvadžija i amaterski ljubitelj kuglanja, Džef Lebovski (Džef Bridžis), poznatiji i kao The Dude (ili El Duderino, ako se na ložite na skraćivanje imena), doživi da mu se na voljeni tepih ispišaju nezgodni uterivači dugova samo zato što su ga pomešali s nekim. Pošto iznudi obeštećenje od svog imenjaka milionera, zaduže ga da preda otkup za povratak trofejne supruge naslovnog Lebovskog i povremene porno zvezde Bani (Tara Rid), koju su možda oteli a možda i nisu nemački nihilisti zaluđeni tehno-popom.

U svakom slučaju, Dudov donekle agresivan kuglaški kompanjon i vijetnamski veteran Volter Sobček (Džon Gudmen) smišlja plan kako da zadrže lovu, što im se posle obije o glavu strašnije nego kad Dude slupa svoja kola koja će mu u međuvremenu ukrasti. Sve to ove slučajne detektive primorava da se daju u potragu za Bani, novcem i kolima. Što bi rekli u filmu: jedan vrlo komplikovan slučaj.

Ne sekirajte se mnogo, zaplet Lebovskog – slično kao i život, uprkos našoj zaludnoj potrazi za bezbednom lukom smisla – potpuno je sekundaran u čitavom tom doživljaju, što je činjenica koja je potpuno promakla u uvodu, razradi i zaključku našeg recenzenta, za koga je "šašavi podzemni svet Los Anđelesa, prema viziji Koenovih, suviše zapetljan i očajnički se trudi da takav ostane." Urnebesno. Taj saobraćajni čunj od čoveka nije prepoznao obilje humora u posprdno farsičnoj duvadžijskoj posveti grubom detektivskom noaru, odbacivši posvetu ​Velikom snu Rejmonda Čendlera kao "jednu i jedinu šalu" u filmu. Šta, bre, lupetaš?

Ostatak teksta pročitajte na Vice Srbija.