Naučnici pronašli drugu Zemlju

Gilese 581 g, kako su naučnici nazvali novootkrivenu planetu, je stenoviti svet tri puta veći od našeg koji kruži oko zvezde udaljene 20 svetlosnih godina.

Planeta leži u zvezdinoj takozvanoj “Zoni Zlatokose”, delovima svemira gde su uslovi ni previše hladni ni previše topli za postojanje vode u tečnom agregatnom stanju; okeana, reka i jezera. Po svemu sudeći zemljoliko nebesko telo ima atmosferu, gravitaciju sličnu našoj i verovatno dobre uslove za život.

Pre tri godine naučnici su otkrili sličnu, neznatno manju planetu sa nešto lošijim uslovima za opstanak koja je kružila oko iste “komšijske” zvezde u Mlečnom putu.

Istraživač na kalifornijskom Santa Kruz univerzitetu dr Stiven Vot tvrdi da nalazi ukazuju da je svemir prepun svetova sličnim našem.

“Da su planete slične Zemlji tako retke, ne bi mogli ovako brzo i tako blizu da pronađemo jednu od njih. Od svih sistema 10 do 20 odsto njih bi trebalo da ima potencijalno naseljive planete, a kada to pomnožite sa stotinama milijardi zvezda u Mlečnom putu, dolazimo do veoma velikog broja. Moguće je da postoji na desetine milijardi takvih sistema samo u našoj galaksiji”, smatra dr Vot. Planeta je toliko daleko da bi svemirskim brodovima koji bi se kretali približno brzini svetlosti trebalo 20 godina da stignu na odredište. Ako raketa ima mogućnost da putuje desetinom brzine svetlosti, trebalo bi joj 200 godina za ovo putovanje.

Planete koje kruže oko udaljenih zvezda su premale da bi ih teleskop mogao opaziti. Umesto njih, astronomi traže gravitaciona pomeranja na zvezdama koje ukazuju da postoji čvrsto i dovoljno veliko telo u orbiti.

U ovom slučaju, reč je o patuljastoj crvenoj zvezdi pod nazivom Gilese 581 u sazvežđu Vage koja je 67 biliona kilometara udaljena od Zemlje. Suviše je tamna da bi se golim okom videla na noćnom nebu.

Glisegu, kako naučnici od milja zovu planetu, treba svega 37 dana da obiđe oko svog sunca, što znači da godišnja doba traju svega nekoliko dana. Jedna njena strana večno je ogrejana suncem, dok je druga u večnom mraku. U takvim uslovima nema dana i noći. Gde god da ste, sunce je u istoj poziciji sve vreme, a ekosistem ostaje na istoj temperaturi, praktično uvek.

Najprikladnije mesto za život budućih kolonizatora bilo bi u “sivoj zoni”, pojasu između svetlosti i tame koji opasava planetu.

Ako Glis 581 ima stenovitu površinu sličnu Zemljinoj, njen prečnik bio bi od 1,2 do 1,4 puta veći. Gravitacija je najverovatnije veoma slična, što znači da bi astronauti s lakoćom mogli da se kreću po površini.

Astronomi su pronašli šest planeta koje obilaze u kružnim orbitama oko Gilese 581 što taj sistem čini najvećim dosad pronađenim izvan Sunčevog.

Za dve od otkrivenih planeta ranije se smatralo da imaju mogućnosti za opstanak života. Ipak, one leže u ekstremnoj “zoni Zlatokose”, jedna na vreloj, a druga na hladnoj. Glis 581 g je u sredini. Zvezda nije još dobila zvanično ime. Radni naziv “Gilese 581” dobila je po nemačkom astrologu Vilijamu Glisu koji je sastavio katalog zvezda gde je pomenuto nebesko telo stavljeno pod redni broj 581.

Astronomi novootkrivene planete imenuju slovima abecede koja se dodaju uz ime zvezde. U skladu s tim, prethodnih pet otkrivenih planeta pronađenih oko Glis 581 nazvane su od “b” do “f”, a poslednje otkriće, logično, nosi oznaku “g”.

Naučnici su otkrili blizu 500 egzoplaneta, odnosno, planeta izvan Sunčevog sistema.

Ipak, sve su ili suviše velike, sačinjene od gasa umesto od tvrde podloge, pretople ili prehladne za život kakav poznajemo.

Važni podaci o Gilese 581 g

- Prečnik : 1,2 do 1,4 puta veći od Zemljinog
- Masa : 3,1 do 4,3 puta veća
- Prosečna temperature na površini : između -31 i -12 stepeni Celzijusa
- Udaljenost od Zemlje: 20 svetlosnih godina ili 67 biliona kilometara
- Vreme potrebno za putovanje do Glisa 581 g u raketi koja se kreće deset puta manjom brzinom od brzine svetlosti, odnosno 30.000 km/s: 200 godina
- To je jedna od šest planeta koje kruže oko zvezde Glis 581
- Trajanje jedne godine: 37 dana
- Gravitacija: slična ili snažnija od Zemljine
- Udaljenost od zvezde: oko 3,7 miliona kilometara
- Planeta se okreće oko crvenog patuljka koji je 50 puta hladniji i tri puta manji od našeg Sunca
- Kompozicija: stenovita površina sa vodom u tečnom stanju i atmosferom