Kako je CIA krojila "Zero Dark Thirty"

Beleške do kojih je došao sajt Gawker pokazuju kako je CIA aktivno, i očigledno uspešno, vršila pritisak na scenaristu Marka Boala da uklanja pojedine scene koje su činile da agencija izgleda loše u filmu.

Ovi dokumenti objavljeni su pod aktom o slobodi informacija i u njima se nalaze beleške konferencijskih poziva između Boala i odeljenja za javne poslove CIA-e u 2011. godini.

“Svrha ovih diskusija bila je pravilno predstavljanje agencije i cele operacije u vezi sa Bin Ladenom”, stoji u beleškama, a prošle godine objavljene su stotine dokumenata koji su se ticali ovog filma.

Tokom ovih poziva Boal je verbalno delio svoj scenario sa službenicima kancelarije CIA za javne poslove kako bi dobio njihovo mišljenje. Službenici su takođe tražili da se određene scene iz filma izbace, što je, sudeći po beleškama Boal i učinio.

Deo filma o kom se dosta diskutovalo bila je uvodna scena u kojoj glavni lik Maja posmatra zarobljenika unutar jedne od tajnih lokacija koji je podvrgnut mučenju. U ranim verzijama scenarija Maja je aktivno učestvovala u njegovom mučenju, ali je tokom konferencijskog poziva CIA rekla Boelu da to nije situacija koja bi se desila u realnom životu.

Sudeći po dokumentima Boel je rekao da će ovo ispraviti. I to se desilo pošto u filmu Maja ne muči zarobljenika u ovoj sceni. Odluka da Maja ne učestvujeu mučenju bila umetnički bitna kao što je bila bitna i po pitanju činjenica.

Ta odluka postala je ključna odluka njenog lika i mnogi kritičari diskutovali su o ovoj sceni, mada bi zaključak službenika CIA bio sasvim sigurno potpuno drugačiji od njihovog i manje uperen ka umetnosti.

CIA je takođe imala primedbe na scenu saslušanja koja je uključivala zastrašivanje zarobljenika psima. Boal ju je uklonio.

“Imali smo prigovor na tu scenu pošto agencija nikada ne bi koristila tu taktiku”, stoji u dokumentima.

Iako CIA to možda nije radila, ova praksa predstavlja poznato oružje u ratu protiv terora a čak je i dozvoljena pod određenim uslovima u pojedinim uputstvima američke vojske.

Međutim, uticaj CIA-e išao je dalje od scena ispitivanja. Jedna scena, koja se nalazila u ranoj verziji scenarija, ticala se žurke u Islamabadu i CIA je rekla Boulu da je uklonio. Što je on i učinio.

“jedna od scena na koju su se odnosile pritužbe ticala se zabave na krovu u Islamabadu gde je oficir, nakon konzumiranja alkoholnih pića, u slavlju pucao u vazduh iz automata AK47. Insistirali smo da mešanje alkohola i vatrenog oružja predstavlja ozbiljan prekršaj i da se takve stvari ne dešavaju u stvarnom životu. Zahtevali smo da ova scena bude uklonjena iz filma. Boal nam je potvrdio da je uklonio tu scenu iz filma”, navodi se u dokumentu.

Među manje bitnim stavkama našli su se i video snimci ispitivanja iz filma pošto je CIA rekla Boalu da “intervjui” nisu bili snimani kako bi bili analizirani. U pitanju je bila laž pošto CIA jeste snimila 92 kasete sa stotinama sati ispitivanja i mučenja zatvorenika.

Međutim, kako se u dokumentima navodi, Boal je objasnio da je ovo bio jedini način da se “vizuelno pokaže istraživanje na zanimljiv i sinematičan način”.

CIA nije tražila od njega da ukloni ovu scenu tako da se ona našla u filmu.

Kada je sajt putem mejla kontaktirao Boala, on nije želeo da komentariše ove tvrdnje, ali je osoba koja je imala znanja o produkciji filma izjavila da su promene načinjene iz bezbednosnih razloga i želje da se određene stvari prikažu što realnija a ne zato što je CIA uticala na kreativne odluke.