Ugroženi muškarac - kako žena kaže

Srpska policija je nedavno uhapsila Veroniku Sojšin (45) iz Sanada kod Čoke, jer je pretukla muža Slobodana Bibana i nanela mu teške telesne povrede, zbog čega je sa slomljenom lobanjom završio u bolnici.

Veroniki je određen jednomesečni pritvor. Nije prvi put da su se njih dvoje potukli i da se ispostavilo da je supruga, u tom odmeravanju fizičke snage - jača. Veronika je tako često šamarala muža, udarala ga rukama i pesnicama, po telu i po glavi, pa čak ga i „bacala“ po kući, što i nije bilo teško, s obzirom na to da je duplo teža od svog supruga.

Na pitanje zbog čega je do sada trpeo ovo nasilno ponašanje, Sava Anđelković advokat prebijenog je rekao: „Kako da prijavi da ga žena tuče? Pa mi, ipak, živimo u Srbiji!

Tačno je. Ko bi u Srbiji verovao muškarcu da trpi ženu koja ga tuče? Pa, valjda je normalno da on nju tuče. Kad zasluži, naravno. Maltretiranje suprotnog pola i dalje je, uglavnom, svojstveno muškarcima. Primer s početka ovog teksta je ređa ilustracija njihovih odnosa. Međutim, praksa, pa i podaci iz istraživanja, pokazuju da se nešto u odnosu snaga, između muškaraca i žena, poslednjih godina menja na štetu muškaraca.

Doveden je u pitanje tradicionalni položaj muškarca, koji je podrazumevao da je on glava porodice koja uglavnom privređuje i odlučuje o bitnim stvarima.

Muškarci, međutim, nerado govore o sopstvenoj ugroženosti, pa i nasilju koje trpe. A svako od nas zna nekog muškarca iz komšiluka ili javnog i političkog života koji ne sme živ da se čuje od žene. Zabeleženi su slučajevi da su, na primer, muškarci bili žrtve seksualnog uznemiravanja od strane žena na radnom mestu, da su trpeli verbalno maltretiranje i provociranje ili da su bili silovani u sopstvenoj spavaćoj sobi. Ali, kao što reče advokat Anđelković, to je svuda u svetu tabu tema.

Osvajanje

„Poslednjih nekoliko decenija prisustvujemo ekspanziji žena na svim poljima. Žena pokušava da preuzme sve poslove, sve funkcije, sve što je vekovima pripadalo muškarcu“, smatra dr Jovo Toševski, čije je naučno usmerenje seksualnost, emocionalnost i memorički sistem mozga čoveka, a posebno se bavi neuroanatomijom i razlikama ženskog i muškog mozga.

Ovaj profesor smatra da bi sve bilo u redu kada bi, kao što je to trajalo dvadeset vekova, muškarci bili muškarci, a žene bile žene. Jer, kada su polne uloge bile jasno definisane, znalo se šta znači biti muško, a šta žensko.

Ali, ne vredi žaliti za prosutim mlekom. To vreme je davno prošlo i današnji muškarac mora da se navikne da, na primer, on postaje timski igrač u kompaniji u kojoj je lider žena.

Dr Zoran Milivojević, psihoterapeut, smatra da je danas veoma teško odrediti šta je to muškarac, zato što je ovaj pojam sveden na rodnu pripadnost, na konstataciju da je muškarac osoba sa penisom. Zbog toga je glavni problem muškosti u savremenom društvu upravo kriza identiteta.“

Kao jedan od dva glavna problema muškosti ovaj sagovornik NIN-a navodi ekonomsku, odnosno finansijsku nemoć današnjeg muškarca:
„Predstave o uspešnom muškarcu koje do nas dolaze kroz filmove i literaturu, čine da smo kolektivno poverovali da neko onoliko vredi koliko ima. A ako nema dovoljno, onda se oseća nemoćnim i nedovoljno vrednim. Veoma često muškarci spominju kako nemaju dovoljno novca da bi prišli nekoj devojci. Oni sami od sebe očekuju da joj kupe piće, da je časte. Ako to nisu u stanju, tada na neki način sami sebe preziru i odustaju. Ova vrsta samoprezira je veliki problem, pogotovu u zemlji u kojoj je svaki četvrti muškarac nezaposlen.“

Biljana Maletin, konsultantkinja za pitanje roda i rodne ravnopravnosti, saradnica nevladine organizacije Centar E8 koja se bavi pitanjima pozicije mladića u ovom trenutku, kaže da je radeći istraživanje sa mladićima od 16 do19 godina videla koliko su oni prestravljeni od očekivanja koja porodica i okruženje njima stavljaju u zadatak. Tvrdili su da im je teže nego devojkama, jer se od njih očekuje više nego od žena i isticali ogroman uticaj medija u oblikovanju onoga što se traži od uspešnog muškarca.

„Medijski model svodi se na dve uloge – ili su visokouspešni sportisti, ili su biznismeni i političari. To je najrasprostranjeniji ideal koji može da postigne veoma mali broj muškaraca. I to je, takođe, ogroman izvor frustracije Skoro da više nema modela očeva, muškaraca koji završavaju zanat ili fakultet i rade za platu“, objašnjava Maletin.

Ulovljeni

Muškarac je danas ugrožen promenjenim odnosima koji podrazumevaju sve zaposleniju ženu, sve uspešniju, sa sve većim primanjima. On je, međutim, sve slabiji, a od njega se traži da ispunjava zahteve uspešnog mačo muškarca.

I seksualni život današnjeg muškarca doprinosi da se on oseća ugroženim. On je pomalo uplašen i dezorijentisan sve većim brojem samosvesnih žena koje preuzimaju inicijativu. Čak se i tradicionalna uloga lovca, koja je pripadala muškarcu, promenila.

Zoran Milivojević objašnjava: „Dok se, na primer, ranije znalo da je muškarac taj koji prilazi tokom udvaranja, danas će se žene koje čekaju da se to dogodi, verovatno načekati. U muškim glavama vlada zbrka.“

Lako je zaključiti da i ovde imamo dokaze o tome kako je današnji muškarac razapet između svojih želja koje se uklapaju u sliku o njemu, i sadašnjeg vremena koje mu u tome nije nimalo naklonjeno. S druge strane, naša sagovornica Biljana Maletin kaže da su i same žene te koje utiču na muške frustracije činjenicom da se bore za potpunu ravnopravnost, a ipak očekuju od muškarca da bude jači, sigurniji, da više zarađuje i brine o porodici:

„Ženska evolucija je dosta komplikovana zato što traži da se muškarac odrekne dela moći. Jer, u mnogim kulturama, za muškarca je dovoljno samo da je muškarac. Recimo, jedno istraživanje u Crnoj Gori pokazuje da 52 odsto muškaraca ne radi ništa u kući.“

Jedno drugo istraživanje, obaveštava nas Biljana Maletin, pak, potvrđuje da većina ispitanika smatra kako muško i žensko dete treba različito vaspitavati. Kada se deca tako vaspitavaju, dođe trenutak kada se odraslom muškarcu to obije o glavu jer se susreće sa očekivanjima koja nije u stanju da ispuni. I on se od tog trenutka oseća veoma ugroženim. Od njega se danas traži da uđe u drugu sferu života, a on je do sada bio na poslu i u politici. Njegova briga o porodici se sastojala uglavnom u tome da zarađuje i obezbeđuje dobar život svojim ukućanima.

Sada se na njega atakuje jer se zahteva da više brine o deci, da više vremena provodi u kući jer njegova žena ima obaveze na poslu, van posla. Dakle, te uloge se donekle zamenjuju, i on to često doživljava kao poraz i napad na svoju ličnost.

Nedavno je neko u šali rekao da je došlo vreme da se počne razmišljati o otvaranju sigurnih kuća za muškarce. Jednom broju muškaraca to uopšte nije bilo smešno.

Sigurna muška kuća

Osim bezbednog utočišta za zlostavljane žene, na području opštine Ćuprija nalazi se jedina sigurna muška kuća na Balkanu. Godišnje kroz kuću prođe oko 20-ak muškaraca, sa decom ili bez njih, a kako za NIN kaže Dušan Trifunović, predsednik NVO „Muška sigurnost – sigurnost za sve“, oni koji ne dođu javljaju se telefonom, raspituju se kako mogu da reše problem:

„Institucije nemaju sluha za probleme muškaraca koji su na neki način zlostavljani fizički, psihički, ucenjivani ili su na sudu ostali bez imovine, a mi ne možemo svima da pomognemo, jer radimo u veoma lošim uslovima”.

Trenutno u Sigurnoj muškoj kući borave trojica štićenika, od kojih je jedan maloletan. Kuća ima dve sobe, zajedničku kuhinju i kupatilo.

Trifunović kaže da država zatvara oči pred činjenicom da je sve veći broj zlostavljanih muškaraca, te da je i njima, kao zlostavljanim ženama, potrebna pomoć: „Bilo je i podsmevanja da ne postoji potreba za sigurnom muškom kućom. Ali stvarnost je to demantovala. Samo je muškarcima potrebna hrabrost da o tome počnu da pričaju javno.“

Moć stvara nasilje

Doktor Geri Barker je direktor tima za jednakost polova, ljudska prava i sprečavanje nasilja pri Međunarodnom centru za istraživanje o ženama UN. Poslednjih 15 godina bavi se razvojem svesti među muškarcima za smanjenjem nasilja nad ženama i izjednačavanju prava među polovima.

U razgovoru za NIN Barker govori koliko je u modernom svetu razvijeno nasilje žena nad muškarcima i koji su razlozi za takvo ponašanje i poziva se na istraživanje u Evropi koje pokazuje da je među mladim parovima gotovo jednako zastupljeno nasilje žene nad muškarcem, kao i nasilje muškarca nad ženom.

„Mnoge žene pribegavaju nasilju nad muškarcem zbog nemogućnosti da dobro komuniciraju. Nasilje može da izazove to što muškarac ima određenu moć nad ženom, bolji posao i veća primanja, pa ona svoju moć nad njim pokušava da iskaže tako što će ga fizički napadati. Nasilje žene nad muškarcem nije nešto što tako često čujemo, ali ono postoji“, upozorava Barker.

Zašto su žene nasilne?
- Najčešće zato što su i same bile žrtve nasilja. To je najčešći uzrok.

Možete li nam dati neki primer nasilja žena nad muškarcima?
- Često se ono dešava na poslu. U svetu politike i biznisa uglavnom vladaju muška pravila ponašanja, pa često žene koje dođu do pozicija moći počinju da se ponašaju kao muškarci da bi opstale. Zato ponekad pribegavaju nasilju nad muškarcima kako bi prikazale svoju moć. Svako ko se nalazi na nekoj poziciji moći ima priliku da je zloupotrebljava, pa tako i žene. U slučaju nasilja žene nad muškarcem, ona najčešće koristi svoju moć tako što mu preti da ukoliko ne uradi nešto što se od njega traži neći moći da napreduje u poslu. To je vrsta mobinga. Takođe može doći i do seksualnog uznemiravanja, ali je u slučaju nasilja žene nad muškarcem to ipak ređa pojava nego u suprotnom smeru.

Gde muškarci koji su žrtve nasilja mogu potražiti pomoć?
- Znamo da ljudsko društvo puno radi na sprečavanju nasilja nad ženama. Zbog toga je izgrađeno dosta sigurnih kuća u kojima one mogu da potraže pomoć. Taj broj možda nije dovoljan, ali u poređenju sa brojem skloništa za muškarce koji su žrtve nasilja on je značajno veći. Znate šta, muškarcu često nije dozvoljeno da kaže da je žrtva nasilja, pa se niko dovoljno ozbiljno ne bavi ovim pitanjem. Treba biti jasan i reći da su žene i dalje te koje su češće žrtva nasilja, ali takođe treba reći da postoje muškarci koji se suočavaju sa istim problemom.