Arterijske bolesti sve smrtonosnije

Vaskularni hirurg i zamenik direktora Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije Dušan Kostić izjavio je da su kardiovaskularna oboljenja najzastupljenija u Srbiji, zbog kojih se stopa smrtnosti približila procentu od 55 odsto.

Foto. wikipedia.org
Foto. wikipedia.org

U Kliničkom Centru Srbije godišnje se obavi oko 800 operacija na karoditidnim arterijama.

"U vaskularnoj hirurgiji najzastupljenije su bolesti karotidnih arterija, kao i proširenje aorte najvećeg krvnog suda u organizmu, takozvane aneurizme, što su jedne od vodećih patologija ne samo u Srbiji nego i u svetu", rekao je Kostić agenciji Beta.

On je potvrdio da se zbog bolesti karotidnih arterija u Srbiji na godišnjem nivou događa oko 30.000 šlogova.

"Kada govorim o karotidnim arterijama, tačan je podatak da se u Srbiji na godišnjem nivou događa oko 30.000 cerebrovaskularnih insulta, odnosno šlogova, a to su podaci sa kojima barataju i neurolozi koji prvenstveno leče ta stanja", izjavio je Kostić.

"Za to je u više od 80 odsto slučajeva kriva karotidna arterija, jer šlog se može dogoditi iz dva razloga, ishemijskog kada dođe do zapušenja krvnog suda, a može doći i do krvarenja u samom mozgu,
intracerebralno kada se takođe javlja klinička slika šloga, ali je uzrok sasvim druge prirode", dodao je lekar.

Prema njegovim rečima, podatak da je sve veći broj mladih ljudi obolelih od karotidnih arterija, Kostić ocenjuje i kao uticaj sociološkog faktora prisutnog u poslednjih nekoliko decenija.

"Upravo zbog takvog načina života i takvih stresnih situacija dolazi do ubrzanog stvaranja arterosklerotskih problema kod naših pacijenata, koji su nažalost sve mlađi, jer danas imamo
tridesetogodišnjake koje operišemo, a ranije smo kada pričamo o ovoj patologiji imali pacijente između 60 i 80 godina života", naveo je Kostić.

Podaci da je sve veći broj mlađih pacijenata sa obolelim karotidnim arterijama, prema njegovim rečima, govore i da je sociološki moment bitno uticao na pojavu ove bolesti.

"Plaćamo ceh načina života proteklih decenija. Narod je živeo u stresu počev od nemaštine, borbe za goli život do stresova tipa ratnih dešavanja, tako da je ovo cena proteklog vremena" rekao je Kostić.

Zamenik direktora Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije je istakao da je reč o radno sposobnim ljudima, u punoj snazi koji bi tek trebalo da doprinesu ovom društvu.

"Ukoliko ne primetimo da ima suženje karotidne arterije i šlogira se, on postaje socijalekonomski problem i pacijent koji sa jednom nepokretnom polovinom tela ne može obezbeživati svoju porodicu i funkcionisati kako bi trebalo", kaže Kostić Za razliku od situacije u Srbiji u kojoj 80 odsto šlogova prouzrokuje ishemija, odnosno zapušenje krvnih sudova, Kostić je naveo da se u mnogim zemljama u Evropi i svetu ova oboljenja bolje kontrolišu, jer se pacijenti javljaju na vreme kada se mogu uraditi takozvane eleketivne procedure.

"Mi i dalje imamo problem sa našom hitnom službom i sa urgentnim operacijama takvih stanja, i naglašavamo da se ova situacija može sprečiti pregledom pre svega rizičnih grupa preko 55 godina života,
naročito pušača, obolelih od dijabetesa, sa povišenim pritiskom, povećanom masnoćom u krvi, i onih koji stresno žive", naveo je dr Kostić.

On je kazao da se ova situacija koja se može sprečiti,i da bi svako ko pripada nekoj od ovih rizičnih grupa morao povremeno da prekontroliše karoditne arterije.

"Kao i u svakoj drugoj patologiji i kod ove bolesti preventiva je suština, jer će i država i pacijenti imati više koristi ukoliko je ona adekvatna. Operacija karotidne arterije je jedina preventivna u vaskularnoj hirurgiji i ima je smisla raditi pre nego što se dogodi šlog, posle koga se neurološko stanje kod pacijenta ne može
popraviti", rekao je Kostić.

Dušan Kostić je podsetio da je Ministarstvo zdravlja je pre par godina pokrenulo akciju i program za kontrolu arteroskleroskih bolesti do 2020.godine, u čemu su učestvovali najeminentniji stručnjaci iz
oblasti kardiologije, kardio i vaskularne hirurgije.

On je naglasio da u preventivu spadaju način ishrane, životne navike, ekstremno rasporstranjeno pušenje u našoj populaciji, kontrole šećerne bolesti, masnoća u krvi, kao i da bi sprovođenje preventivnih procedura dalo daleko bolje rezultate.