Moždani udar-prepoznavanje je ključ

Moždani udar je bolest čiji simptomi nastaju iznenada, pa je po tome i dobio ime („udar“ ili „šlog“). Najčešće se sve manifestacije moždanog udara u svojoj punoj meri razviju u toku nekoliko minuta do oko par sati, a veoma retko mogu se postepeno razvijati tokom više sati ili par dana. Ne tako često dešava se da simptomi moždanog udara u prvim satima variraju u svom intenzitetu, tj. da imaju fluktuirajući tok.

Piše: Doc. dr Dejana Jovanović, Urgentna neurologija,
Institut za neurologiju, KCS, Beograd

Tipične manifestacije nastanka moždanog udara su iznenadna pojava slabosti ili oduzetosti jedne polovine lica i tela uz osećaj njihove utrnulosti. Kako se moždani udar često javlja u snu, bolesnik se budi sa ovakvim tegobama i nesvestan njihovog postojanja prilikom ustajanja pada pored postelje ili na putu do kupatila. Stepen slabosti može da varira od potpune oduzetosti pa do veoma blage slabosti kada se samo veoma precizne radnje ne mogu izvesti (npr. pisanje).

Izolovano ili udruženo sa slabošću jedne polovine tela, posebno desne, prisutne su i smetnje govora. Bolesnik u najtežim slučajevima oštećenja ne može uopšte da izgovori neku reč, zapravo ne može da nađe odgovarajuću reč za neki pojam iako zna šta želi da kaže i sposoban je da ispunjava naloge koji se od njega traže. U manjim oštećenjima on gubi uobičajen fond reči, počinje da priča kratkim jednostavnim rečima, kao osoba koja je tek počela da uči neki strani jezik. Druga mogućnost je da bolesnik prestaje da razume tuđ govor, kao da svi oko njega počinju da pričaju stranim jezikom. On ne može da ispuni naloge koji se od njega traže, jer ih ne razume, a njegova okolina ima utisak kao da je odjednom "ogluveo" ili "izgubio pamet". Dodatan problem je što je bolesnik najčešće neuviđavan u sopstveni gubitak moći razumevanja govora, a nema ni uvida da reči koje sam izgovara ne odgovaraju poznatim rečima, pa je i njegov govor nerazumljiv za njegovu okolinu. Moguće je da smetnje govora budu i po tipu nejasno izgovorenih reči u vidu "zaplitanja jezikom" ili da govor iznenada postane usporeniji.

Kao manifestacija nastalog moždanog udara mogu se javiti i smetnje vida u vidu ispada jedne polovine vidnog polja na oba oka. Takvi bolesnici će primetiti da pri hodu udaraju jednom stranom tela o okolne predmete ili ramove vrata.

Moždani udar se može prikazati i kao iznenadne teškoće u hodu, gubitak ravnoteže ili koordinacije

pokreta ekstremiteta. Osoba primeti da iako nema osećaj gubitka snage u ruci, ipak ne može da izvede određeni pokret kao što je npr. stavljanje ključa u bravu. On se pri hodu oseća kao da je pijan, nesiguran je, zanosi se i ima osećaj vrtoglavice, kao da se stvari i cela okolina okreću oko njega.

Iznenandna pojava jake, do tada nedoživljene glavobolje bilo izolovano ili kao prateći fenomen svih prethodno pomenutih tegoba je čest simptom nastanka moždanog udara. Pojava glavobolje je tipična za moždana krvavavljenja i tada je često praćena mukom i povraćanjem. Ove glavobolje su veoma jake i bolesnik ih često opisuje kao osećaj "udara nožem" u određeni deo glave. Ovakve glavobolje se teško ili nikako ne smiruju na uobičajene analgetike. Glavobolja ređe prati nastanak moždanih infarkta i kod njih se obično javlja odloženo posle više sati od nastanka prvih tegoba.

Kod moždanih krvavljenja često dolazi i do razvoja pospanosti ili kome, teških neuroloških oštećenja, nestabilnosti životnih funkcija i znatan broj ovih bolesnika još u početku bolesti završava smrtnim ishodom. Moždani infarkti su retko praćeni poremećajem svesti, uglavnom kada se zapuši glavni krvni sud ili onaj koji ishranjuje delove mozga u kome se nalaze centri za disanje i rad srca.

Simptomi moždanog udara su veoma raznoliki i posledica su prekida funkcionisanja dela mozga koji je ostao bez dotoka krvi ili su posledica izlivanja krvi izvan krvnog suda u određeni deo mozga. Ukoliko u kratkom vremenskom periodu ne dođe do ponovnog uspostavljanja cirkulacije u oštećenom delu mozga, simptomi će se održavati i nekada u većoj ili manjoj meri trajno zaostati. U oko 30% bolesnika koji su doživeli moždani udar, njegovom nastanku može prethoditi kratkotrajna pojava simptoma moždanog udara tokom 15-20 min ili možda i do sat vremena. Potom se simptomi spontano potpuno povlače i osoba uspostavlja sve prethodno izgubljene funkcije. Ovo se stručno naziva tranzitoran ishemijski atak (TIA) i zapravo je pandan angini pektoris.

Zbog brzog spontanog prolaska npr. slabosti jedne polovine tela, osoba najčešće odustaje od alarmiranja okoline ili odlaska lekaru. Međutim, ovakvi prolazni simptomi su najčešće uvod u naknadno nastupajući kompletan moždani udar sa svim svojim dugotrajnim posledicama. Iz ovih razloga ove prolazne simptome nazivamo "šegrtom", koji nagoveštava dolazak "majstora". Od presudne je važnosti da se ovakve osobe sa prolaznom oduzetošću jedne polovine tela, pogotovo kada se ponavljaju više puta u toku jednog ili nekoliko prethodnih dana, odmah jave nadležnoj hitnoj pomoći ili zdravstvenoj ustanovi. Ukoliko se jave na vreme postoji mogućnost da se brzim dijagnostičkim i terapijskim postupkom bolesnik zaštiti od nastanka kompletnog moždanog udara.