Hrvatska deo trase novog gasovoda

Rusko-ukrajinska svađa oko gasa koja je dobar deo Evrope na pune dve sedmice ostavila bez jednog od najvažnijih energenata, naterala je većinu evropskih zemalja koje su do sada zavisile od ruskog gasa, da potraže alternativna rešenja.

Kako se i Hrvatska našla u grupi zemalja pogođenih gasnom krizom, Evropska unija u svojim planovima za stabilizaciju snabdevanja gasom
nastoji da uključi i Hrvatsku, te će budući novi gasovod ići jednim delom i preko njene teritorije.

Izaslanik predsednika Evropske komisije (EK) i zamenik direktora u Glavnoj upravi za energetiku Fabricio Barbaso (Fabrizio), juče je u Zagrebu izjavio da će EU davanjem bespovratnih novčanih sredstava učestvovati u izgradnji gasovoda Slavonski Brod-Donji Miholjac-Mađarska.

Barbaso je posle sastanka sa hrvatskim premijerom Ivom Sanaderom rekao da je EU u sklopu borbe protiv ekonomske krize prihvatila plan kojim će se u narednim godinama za energetske projekte širom Evrope izdvojiti oko 3,5 milijardi dolara. Iz tih sredstava bi trebalo da se finansira i gasovod između Slavonskog Broda i mađarske granice.

Evropski energetski stručnjaci, rekao je Baroso, izdvojili su taj gasovod kao jedan od prioriteta, zbog čega je EU spremna da ga finansira bespovratnim sredstvima.

Novi gasovod bi u slučaju sličnih kriza u isporuci prirodnog gasa iz Rusije, trebalo da zaštiti evropske zemlje od energetskih šokova i problema.

Baroso je takođe rekao da EU planira izgradnju sredozemnog gasnog prstena, gasovodne veze između severa i juga kontinenta, koja bi uključila i područja srednje i jugoistočne Evrope, a posebno novog južnog gasnog koridora kojim bi se evropskim potrošačima osigurao gas iz Turkmenistana, Azerbejdžana i Kazahstana.

Spomenuti gasovod Slavonski Brod-Donji Miholjac-Mađarska, prema istim planovima, trebalo bi da bude prvi deo tog planiranog alternativnog
pravca, jer su projekti za njegovu izgradnju već gotovi.

Premijer Sanader je potvrdio da će već u martu ili aprilu ove godine biti organizovana zajednička sednica vlada Mađarske i Hrvatske, na kojoj će biti potpisan ugovor o izgradnji tog gasovoda.

Deo hrvatskih medija danas je objavio spekulacije prema kojima je značajno poskupljenje naftnih derivata od prosečno sedam odsto, koje je sinoć objavila naftna kompanija INA, delom povezano sa problemima u snabdevanju gasom.

Mediji tvrde da je neočekivano veliko poskupljenje naftnih derivata, koje je u totalnoj suprotnosti sa kretanjem cena sirove nafte na svetskom tržištu, prouzrokovano pokušajima države da povećanjem prihoda od prodaje benzina nadoknadi velike troškove zbog vanredne kupovine gasa u protekle dve nedelje krize.

Ogromne štete koje je rusko-ukrajinski sukob naneo hrvatskoj privredi, podstakle su i sve češće spominjanje sigurnijih pravaca nabavke gasa, a hrvatska resorna ministarstva okrenula su se pregovorima sa nekim drugim zemljama.

Hrvatski predsednik Stjepan Mesić je tim povodom podsetio da je pre nekoliko godina, prilikom njegove posete Kataru, ispoljeno veliko interesovanje tamošnjih privrednika za investiranje u izgradnju terminala za gas, što je tada među hrvatskim energetskim stručnjacima gotovo ismejano.

Mesić je ovih dana ponovio da mu je katarski emir potvrdio da je njegova zemlja i dalje zainteresovana za taj projekat, a ministarstvo privrede u međuvremenu je pokušalo i pregovorima sa Libijom i Alžirom da osigura energetsku nezavisnost zemlje u budućnosti. Pozitivan odgovor zasad je stigao iz Alžira.