Rodžer Federer

Federer je prvu titulu u karijeri osvojio 2001. godine (Milano), a te godine je najavio svoju vladavinu sprečvši velikog Pita Samprasa da osvoji peti uzastopni Vimbldon. Federer je dobio Samprasa u sjajnom četvrtfinalnom meču (7-6 (7), 5-7, 6-4, 6-7 (2), 7-5). Sampras je pre toga poslednji meč na londonskoj travi izgubio 1996. godine!

“Postoji mnogo mladih momaka koji dolaze ali Rodžer je nešto posebno – on igra odlično na svakom delu terena i, kao i ja, ne unosi mnogo emocija u meč”, rekao je “Pistol Pit” nakon poraza.

Dve godine kasnije Federer je eksplodirao. Osvojio je sedam titula, i što je još važnije, osvojio je svoj prvi gren slem (naravmo Vimbldon), ali je i pored toliko uspeha na kraju sezone prekinuo saradnju sa švedskim trenerom Peterom Lundgrenom.

radost nakon pobede nad Samprasom

Naredne, 2004. godine počinje “Federerovo doba”. Pobedom nad Maratom Safinom u finalu Australijan Opena, Federer je prešao Endija Rodika na prvom mestu ATP liste, gde se još uvek nalazi (čak 187 nedelja, prethodni rekord držao Džimi Konors sa 160 nedelja). Iako nije imao trenera, Fedex je te godine pobedio u svakom finalu u kojem je igrao (11), osvojio tri gren slema (izostao, naravno, Rolan Garos), i nije izgubio nijedan meč od nekog Top 10 igrača.

Početkom sledeće godine stigla je i osveta Safina u polufinalu prvog gren slema sezone, u meču koji je trajao više od 4 sata, a zanimljivo je da je trener Safina u tom trenutku bio Peter Lubdgren, dok je Švajcarac 2005. počeo saradnju sa Australijancem Tonijem Roučom. Federer je na poraz od Rusa odgovorio sa 10 titula (4 Mastersa, 2 gren slema) u 2005. godini.

Novi rekordi stigli su i naredne sezone. U martu 2006. godine, Federer postaje prvi teniser koji je osvojio Masterse u Majamiju i Indijan Velsu dve godine uzastopno, nakon što je povratio krunu na Australijan Openu. Sezonu je završio sa rekordnih 12 titula, osvojio je Flašing Medouz treći put za redom, a bio je blizu i osvajanja Rolan Garosa (poraz u finalu od Rafaela Nadala u 4 seta).

Tekuću sezonu Fedex počinje osvajanjem Australijan Opena bez izgubljenog seta (poslednji kome je to uspelo je Bjorn Borg 1980. godine na Rolan Garosu). Usledilo je i osvajanje Dubaija, a Federer je u tom trenutku imao seriju od 41 uzastopno dobijenog meča. Ipak, serija je prekinuta na Mastresima u Indijan Velsu i Majamiju, kada ga je Argentinac Giljermo Kanjas pobedio dva puta u roku od desetak dana.

U aprilu 2007. godine Rodžer dobija veliko priznanje. Postaje prvi živi Švajcarac koji je postavljen na poštanskoj marki.

Sezonu na šljaci Federer počinje finalom u Monte Karlu (poraz od Nadala), a na sledećem Mastersu u Rimu ispao je od Filipa Volandrija u trećem kolu. U maju 2007. godine Federer je osvojio Masters u Hamburgu, a u finalu je prvi put pobedio Rafaela Nadala na šljaci – 2:6, 6:2, 6:0.

Usledio je Rolan Garos, gde je Federer drugu godinu za redom izgubio finale od Nadala u četiri seta (6:3, 4:6, 6:4, 6:3). Nakon toga stigao je i peti uzastopno osvojeni Vimbldon, a u finalu je ponovo pobeđen Rafael Nadal u fenomenalnom meču (7:6, 4:6, 7:6, 2:6, 6:2).

Prvi turnir nakon Vimbldona Federer je igrao na Mastersu u Montrealu, gde je branio titulu iz 2006. godine. Ipak, na putu ka odbrani trofeja, u finalu ga je zaustavio Novak Đoković u još jednom meču za teniske anale (7:6, 2:6, 7:6). Samo nedelju dana kasnije, Federer osvaja Masters u Sinsinatiju, i što je još važnije, osvaja svoju jubilarnu 50. titulu u karijeri.

US Open

Svoje prvo učešće na Flašing Medouzu Federer je imao 2000. godine, kada je zaustavljen u trećem kolu. Naredne tri sezone otišao je korak dalje, a njegova vladavina na Artur Ešu počinje od 2004. godine, kada je u finalu savladao Australijanca Lejtona Hjuita (6-0, 7-6(3), 6-0). U finalu 2005. godine pobeđen je legendarni Andre Agasi (6-3, 2-6, 7-6(1), 6-1), a treći uzastopni US Open osvojio je 2006. pobedom nad Endijem Rodikom u finalu (6-2, 4-6, 7-5, 6-1).

Federer je veliki navijač fudbalskog kluba Bazel, a takođe podržava i italijansku Romu.