Sport / Nikola Đukić 55

Šaljivdžija se ipak poslednji smeje...

Gotovo da nije bilo neutralnog ljubitelja fudbala koji prošle godine nije navijao da Lester siti osvoji titulu u Premijer ligi. 'Lisice' su u sezoni 2015/2016 ispisale možda i najlepšu bajku i pod veštom rukom Klaudija Ranijerija podigle jedan od najcenjenijih trofeja u fudbalu.

Nikola ĐukićIzvor:
Photo by Gareth Copley/Getty Images

The Jester from Leicester

Mark Selbi jedan je od najzanimljivih pojedinaca na turu – uvek je raspoložen za razgovor i šalu, a nije mu strano ni da zapeva na proslavama pre i posle takmičenja. Zbog toga je i dobio nadimak 'Šaljivdžija iz Lestera'.

"Tokom puta ka finalu Svetskog prvenstva 2007, voditelj programa Ričard Bern me je najavljivao kao 'Ubacivač kugli iz Lestera' (Leicester Potter), pa mi je rekao da moramo da nađemo neki bolji nadimak jer svi ostali igrači imaju neki smislen. Predložio je 'Šaljivdžija iz Lestera' (the Jester from Leicester) i ja sam prihvatio. Odlično opisuje moj karakter. Uvek se šalim kada smo u svlačionici, a i rimuje se".

Iste godine jedan čovek pokušavao je da, koliko mu vreme i profesionalne obaveze dozvole, isprati svaku utakmicu na 'King Pauer stadionu', u gradu iz kojeg je ponikao.

Onu najvažniju između Čelsija i Totenhema u Londonu, posle koje su Džejmi Vardi, Rijad Mahrez i družina matematički obezbedili titulu, nije ispratio, ali je imao dobar razlog – osvajao je Svetsko prvenstvo. U razmaku od 11 minuta dečak iz Nju Parksa dosanjao je dva velika sna.

Momak rođen 19. juna 1983. godine u ranom detinjstvu morao je da bira između dve najveće ljubavi, one prema fudbalu i one prema snukeru, pa se odlučio umesto zelenog terena svoje mesto pod suncem nađe na zelenoj čoji.

Skoro 30 godina kasnije slovi za najboljeg snukeraša današnjice, trostrukog svetskog šampiona i jednog od najvećih igrača svih vremena – Mark Antoni Selbi.

Photo by Warren Little/Getty Images

"Na samrti, otac mi je rekao da bi voleo da postanem svetski šampion", otkrio je jednom prilikom 'Šaljivdžija iz Lestera', što mu je prvi put pošlo za rukom 2014. godine.

Na istom mestu, u Šefildu, aktuelnu sezonu završio je na neverovatan način – nestvarnim preokretom protiv Džona Higinsa, za het-trik u legendarnom 'Krusibl teatru'.

Finalni meč nije krenuo kako je on želeo, ali je uspeo da se vrati i svrsta ga među najveće preokrete u ovom sportu – 18:15.

"Ne mogu da verujem, moram da se uštinem, osećaj je fantastičan. U turnir sam ušao sa mnogo samopoudanja zbog uspešne sezone. Kada sam gubio sa 4:10 mislio sam da nema šanse da se vratim, ali sam pokušavao da igram pošteno. Međutim, ada sam prišao na 7:10 bio sam presrećan. Potpuno me je nadigrao u subotu, ali sam se u nedelju vratio svež i mnogo bolji. Stalno sam mislio da moram da se saberem, a ako ću već da izgubim, da to bude uz borbu. Ne znam kako sam osvojio poslednja tri frejma u subotu, pošto sam pre toga bio uništen. Promašivao sam kugle i olakšavao posao Džonu. Što sam se više trudio, bilo je sve gore. Međutim, kada sam osvojio ta tri frejma, stekao sam samopouzdanje".

Poveo je 2:1 u prvoj sesiji, kada se posle 15-minutne pauze vratio veoma nervozan, krenuo je sa promašajima i Higins je to iskoristio da povede 2:6 nakon prve četvrtine.

Igrači su se za sto vratili sat i po vremena kasnije, Škot je nastavio sa sjajnom napadačkom igrom i došao do velikih šest frejmova prednosti – 4:10.

Photo by Nigel Roddis/Getty Images

Milioner iz blata

Nagradni fond Svetskog prvenstva povećan je u odnosu na prošlu godinu i ove je iznosio 1.750.000 funti. Šampionu Selbiju pripalo je 375.000 engleskih novčanica, Higinsu 160.000, dok je nagrada od 10.000 funti za najveći brejk otišla u ruke Ronija O'Salivena, koji je protiv Dinga Đunhuija nanizao 146 poena. Novi ček znači da je Mark tokom jedne sezone osvojio skoro milion funti, što nikome do sada nije pošlo za rukom.

Kada su svi očekivali da će pehar ponovo u ruke 'Mađioničara iz Višoa', usledio je odgovor, pa je Selbi, uprkos nadimku, pokazao da najbolje igra kada je pod pritiskom.

"Uradio sam isto i protiv Ronija pre nekoliko godina. Nisam imao ništa tokom prvog dana. Što sam više pokušavao, to je bilo gore. Kontstantno sam gledao ka porodici i prijateljima koji su pokušavali da me razvesele. Preokret je došao iznutra, to ili imate ili ne. Neki ljudi dozvole da im padne glava i da ih drugi pobede, ali sam ja svestan da ne mogu svaki meč da odigram dobro".

Nanizao je tri dobra brejka, smanjio na 7:10 posle prvog dana, da bi u ponedeljak kompletirao preokret neverovatnom serijom, osvojivši 10 od sledećih 11 frejmova. Odbio je nalet rivala u finišu i u velikom stilu stigao do 12. rangirne titule. Njegov uspeh je još impresivniji jer je u polufinalu eliminisao Dinga Đunhuija sa 17:15, u meču u kojem je prikazana najbolja defanzivna igra od početka sezone.

Englez je tako skočio je na peto mesto večne liste šampiona koje deli sa sunarodnikom Džonom Spenserom, dok su ispred nega sada samo najveća imena ove magične igre sa kuglama. Finalista Higins ima četiri titule, jednu više Roni O'Saliven, po šest su osvojili Rej Rierdon i Stiv Dejvis, dok je neprikosnoven na prvom Stiven Hendri.

"Poseban je osećaj, naročito za mene koji sam uvek opušten i ništa ne shvatam ozbiljno. Novac je sjajan, ali nije razlog zbog kojeg igram snuker. Međutim, ako nemate novac, ne možete da igrate snuker – to je druga strana priče. Oduvek sam želeo da osvojim što je moguće više titula, ali ne mogu sebe da zamislim kao jednog od najboljih u istoriji, iako to mnogi spominju. I dalje sebe ne smatram tako".

Postao je tek četvrti snukeraš koji je uspeo da odbrani titulu svetskog šampiona, posle Hendrija, Dejvisa i O'Salivena.

Kako je sve počelo...

Photo by Clive Rose/Getty Images

Alister Karter – čovek koji je odbio da umre

Selbijev profesionalni put počeo je kada je imao 16 godina na samrtničkoj postelji oca Dejvida, kojem je na poslednje reči odgovorio rečenicom koja će mu biti zvezda vodilja.

"Postaću šampion sveta jednoga dana".

Ali njegova priča nije krenula tada, već mnogo ranije, početkom devedesetih godina u centru Lestera. Kada mu je bilo pet, otac Dejvid, koji će biti prva figura u njegovom životu, kupio mu je bilijarski sto i instalirao ga u porodičnoj kući.

Samo nekoliko meseci kasnije pronašao je utočište ubacujući kugle jednu za drugom, pokušavajući da se skloni od loše situacije u kući. Starijeg brata, oca i njega, majka je napustila 1991. i retko kada se čuo sa njom.

"Godinama nisam video majku. I dalje živi u Lesteru, ali nemam kontakt sa njom. Imam brata i on je viđa češće od mene. On prenosi poruke, ali nema naznaka da ćemo se pomiriti. Teško je, ja sam veoma tvrdoglav, a ona me je ostavila kada sam bio mali. Trenutno sam u tom dobu da, ukoliko mi se ona ne javi, ne osećam da sam ja taj koji treba da ode do nje i pita je zašto nas je ostavila. Napustila me je i bilo mi je mnogo teško. Dokle god mi se ona ne obrati, neće postojati način da se pomirimo. Uticalo je na mene kad je otišla, jer je to ipak majka. Čudno je, ali već dugo živim tako. Imam suprugu i ćerku, i samo želim da nastavim sa životom. Ne želim joj ništa loše".

Photo by Laurence Griffiths/Getty Images

"Samo je trenirao, trenirao, trenirao... "

Vili Torn, Malkolmov brat i do pre koju godinu najveći snukeraš u Lesteru i okolini, imao je priliku da iz prve ruke prati odrastanje nove zvezde. Sada može ponosno da kaže da je najviše zahvaljujući njemu sport dobio konkurenta koji može da obori najvažnije rekorde.

"Malkolm je vodio računa o njegovoj karijeri i finansirao odlaske na turnire. Mark je bio najposećeniji igrač snukera kojeg sam video u svom klub. Došao bi oko 9 ili 10 sati ujutru i trenirao po osam sati, od kojih je pet bilo bez ičijeg nadzora. Nije bio prirodni talenat, ali je toliko udaraca vežbao na svoj način. Samo bi trenirao, trenirao i trenirao. Jedan je od igrača koji najbolje 'razbija' na početku partije, a što se tiče taktičke igre, po mom mišljenju se nalazi u top 3, zajedno sa Džonom Higinsom i Stivom Dejvisom. U tom segmentu igre su najbolji od kraja ere Reja Rierdona i Džona Spensera. Selbi je igrač prve klase, vidim ga kao nekog ko može da bude na vrhu u sledećih četiri-pet godina, kao i da osvoji još mnogo rangirnih titula", rekao je Torn.

Odsustvo majke jeste uticalo na Markov emotivni život, ali se zbog toga okrenuo ocu i zavoleo snuker – njegova želja da postane profesionalac rasla je iz dana u dan.

"Nikada me nije terao da postanem snukeraš. Bio je srećan kada sam i ja srećan. Video je da sam najsrećniji dok igram snuker i rekao mi da će me podržati ako je to moj cilj. Kazao mi je i da ću imati njegovu podršku ako mi dosadi ubacivanje kugli i odlučim se za nešto drugo".

Srećom, dileme nije bilo.

"Otac me je uveo u igru, vodio širom zemlje gde god su se održavali juniorski turniri. Radio je danonoćno kako bi zaradio dovoljno, a sav taj novac trošio je na finansiranje moje karijere. Želeo je da mi obezbedi najbolju moguću šansu u životu. Poštujem sve što je učinio za mene. Obećao sam mu da ću jednoga dana osvojiti titulu za njega".

Već sa nekih devet godina bilo mu je zabranjeno da igra u lokalnim klubovima, a razlog je bio potpuno bizaran. Neki stariji članovi žalili su se da gube od klinca i tražili su da mu se onemogući pristup pabovima.

"Nije mi bilo dozvoljeno da igram tamo jer sam imao manje od 18 godina, zbog zakona o licencama i alkoholu. Uprava mi je dozvoljavala da subotom igram dva-tri sata, ali sam postajao sve bolji i pobeđivao lokalce. Igrali smo tako da pobednik ostaje, posle čega su se žalili i zabranili mi. To je bio tužan trenutak jer je tata dugo godina bio član tih klubova. Zanimljivo je da su me 10 godina kasnije, kada sam osvojio prvi turnir, zvali da odigram egzibiciju na istom mestu. Odbio sam iz principa, zbog toga što su mi učinili. Nisu se poneli ispravno".

Photo by Tom Shaw/Getty Images

Porodica okupljena oko stola

Mark nije jedini član porodice koji se pored bilijarskog stola oseća prirodno. Njegova supruga Viki je skoro deceniju igrala bilijar sa osam kugli na međunarodnom nivou, osvojila je gotovo sve ženske turnire osim Svetskog prvenstva, uključujući i nacionalno prvenstvo Velike Britanije.

Upoznali su se tokom jednog turnira i počeli da se zabavljaju, a kako sami kažu, ona ga je potpuno promenila. U avgustu 2010. je zaprosio na gondoli u Veneciji, iako ne zna da pliva, da bi se par venčao godinu dana kasnije u Kankunu. Par je dobio ćerku Sofiju Mariju 11. novembra 2014.

Zbog svog iskustva i znanja šta u kom trenutku treba raditi i kako reagovati na određene situacije u sportu, ona mu predstavlja najveću podršku i oslonac u karijeri. Omiljena aktivnost u slobodno vreme im je, logično, igranje bilijara i nije neobično da Viki bude uspešnija od svog supruga.

Ipak, dobra strana je bila ta što ga je primetio Malkolm Torn, pokojni brat Vilija Torna, nekadašnjeg profesionalca iz Lestera. Malkolm je znao u kakvoj se situaciji nalazi, ponudio mu besplatne treninge u klubu, finansirao učešća u juniorskim turnirima i, da njega nije bilo, verovatno ne biste ni čitali ovaj tekst.

"Život mi se mnogo promenio, posebno u finansijskom smislu. Ako radite naporno i žrtvujete se, možete ostvariti sve što želite da ostvarite. Bukvalno nisam imao ništa kao mali, moj otac nije imao ništa. Stalno sam trenirao napolju, Malkolm Torn mi je dozvoljavao da treniram besplatno i da nije bilo njega, morao bih da napustim snuker. Jednostavno, nisam imao dovoljno novca. Malkolm me je uveo u svet profesionalnog snukera. Godinama me je sponzorisao, tamo sam išao svaki dan posle škole, ako sam uopšte i išao u školu. Treinrao sam satima, a od 11. godine me je potpuno uzeo pod svoje. Krenuo sam od nule, sada osvojio treću svetsku titulu i zaradio skoro milion funti u jednoj sezoni. To zvuči nadrealno".

Sve je krenulo dobro po Selbija, trijumfi su se nizali, što je jednom prilikom priznao i Džad Tramp. Nešto mlađi momak iz Bristola je izjavio da je gotovo na svakom turniru viđao Marka, a kada bi se našli u istom starosnom žrebu, rival iz Lestera bi obično završavao sa peharom u rukama.

Photo by Alex Livesey/Getty Images

Međutim, nekoliko godina kasnije, tačnije u septembru 1999, sačekala ga je katastrofalna vest pošto se vratio kući. Ocu Dejvidu dijagnostifikovan je rak, a smrt je usledila samo mesec i po dana kasnije. Potpuno razoren smrću čoveka na kojeg se ugledao, više puta je poželeo da batali snuker.

"U prvih nekoliko meseci posle njegove smrti mi je bilo izuzetno teško. Nisam trenirao, nisam se pojavljivao na turnirima i snuker je bila poslednja stvar o kojoj sam razmišljao. Bilo je perioda kada sam razmišljao da batalim, da jednostavno 'otkotrljam' kugle od sebe i samo da budem sa svojim ocem".

Ali je u tim trenucima dobio preko potrebnu podršku najbližih, prelomio da želi da postane najbolji i doneo još jednu tešku životnu odluku – otišao je od brata u potrazi za boljim uslovima.

"Imao sam nekoliko dobrih ljudi oko sebe koji su mi rekli: 'Slušaj, da je tvoj tata živ, poslednje što bi želeo jeste da napustiš snuker'. Želeo je da nastavim i pokušavam da se dokažem na najvišem nivou. On mi je motivacija i snaga da uvek nastavljam dalje, zato i sada pokušavam, zbog njega".

Od težeg ka najtežem...

Photo by Dean Mouhtaropoulos/Getty Images

Osim bavljenja snukerom, Mark Selbi je bio izuzetno uspešan u bilijaru sa osam kugli. Prvi novac zaradio je baveći se tom vrstom bilijara, a u julu 2006. godine je savladao Darena Epltona 11:7 i postao šampion sveta u bilijaru sa osam kugli. Zanimljiva situacija dogodila u februaru 2015, kada je učestvovao u finalnom turniru kineskog bilijara sa osam kugli. Odmah nakon finala je odleteo u Berlin, gde je dan kasnije igrao prvi meč sa Entonijem Mekgilom i pobedio. Pogađate – osvojio je i taj turnir!

"Ludost! Priprema za Berlin nije mogla da bude lošija. Nisam imao nikakva očekivanja, nisam trenirao pre turnira".

Najteži period ostavio je iza sebe i ponovo se posvetio sportu, pa je bio spreman za prelazak u seniorske vode. Sa nešto više od 16 godina postao je najmlađi profesionalac na turu i vrlo brzo je napredovao.

Dve godine kasnije plasirao se u polufinale Čajna opena, iako je zbog 'džet lega' hotelsku sobu napustio u dva sata posle ponoći, a ne u 14.00, kako je bilo predviđeno. Prvo finale je igrao sa 19 u Velsu i izgubio od Dejvida Greja, da bi u sezoni 2004/2005 debitovao na Svetskom prvenstvu.

Svaki sledeći put uspevao je da se domogne glavnog žreba u Šefildu i 2006. je eliminisao Džona Higinsa na startu, za prvi veliki uspeh na najvećoj sceni.

"O, ne, ponovo on", pomislio sam kada sam video žreb.

Borbe sa škotskom legendom kao da su bile rezervisane za Svetsko prvenstvo – 12 meseci kasnije je iz kvalifikacija stigao do finala, izbacio je Stivena Lija, Pitera Ebdona, Alistera Kartera i Šona Marfija (odličnog prijatelja pobedio u odlučujućem, 37. frejmu), pre nego što je mnogo iskusniji Higins slavio 18:13.

Iako je gubio 12:4 nakon prvog dana, vratio se do 12:10 i da poslednja dva frejma nisu prebačena u četvrtu sesiju zbog kašnjenja, verovatno bi izjednačio i stigao do pehara. Uprkos porazu, pokazao je svima, a što je najvažnije i sebi, da ima sve što je potrebno za sam vrh.

Foto: Privatna arhiva

Vrtoglavi uspon je krenuo – prva nerangirna titula u Londonu 2008, pa prva rangirna u Velsu iste godine, gde je posle preokreta dobio O'Salivena. Usledili su trofeji i na Mastersu, Vuši klasiku, Šangaj Mastersu, dolazak na prvo mesto svetske rang liste i sve je išlo u dobrom pravcu, do trenutka kada mu je karijera ponovo prekinuta.

"Bio sam u Kini u proleće 2012, mislim da je bilo nekoliko nedelja pre Svetskog prvenstva. Ustao sam jedno jutro iz kreveta i osetio oštar bol ispod desnog ramena. U početku sam mislio da sam istegao mišić ili da sam loše spavao i da će proći tokom sledećih dana. Sišao sam na trening i fizički nisam mogao da se spustim kod udarca. Bolelo me je dok sam vozio, a prilikom ležanja nisam mogao da se okrenem na stranu. Morao sam kod lekara, magnetna rezonanca je pokazala da imam neku izraslinu između pršljenova C5 i C6 – bilo je izuzetno bolno. Nisam znao koliko je ozbiljno i da li će uticati na moju karijeru".

Srećom, to se nije desilo... Mesec dana proveo je na rehabilitaciji, morao je da nabavi posebne sprave za istezanje, a koliko je situacija bila ozbiljna pokazuje priložena fotografija.

"Dobio sam kontakt jednog sportskog fizioterapeuta od Barija Herna, predsednika Svetske snuker federacije. Počeo sam da radim vežbe i razna istezanja, Viki je bila veoma dobra prema meni i pomagala mi. Četiri nedelje kasnije sam nastupio u 'Krusiblu', osećao sam bol, ali je bilo mnogo bolje. Vremenom je počelo da me prolazi, vratio sam samopouzdanje i znao sam da mi je karijera ponovo na pravom putu. I danas nekada osetim bol u tom delu leđa, međutim to ne utiče na moje igranje snukera".

Trenutak u kojem je sve dobilo smisao...

Photo by Dan Mullan/Getty Images

Vreme je prolazilo, povreda ramena ostavljala je sve manje tragova u igri 'Šaljivdžije', pa se još jedan važan trenutak dogodio 12. decembra 2013. U polufinalu Otvorenog prvenstva Velike Britanije vodio je 4:2 protiv Rikija Voldena, kada je krenuo poprilično traljav frejm. Imao je sreće da protivnik napravi grešku, ostavi mu otvorenu crvenu kuglu i brejk je mogao da počne.

Razbio je deo klastera prilikom jednog pogotka – crvena-crna, crvena-crna, crvena-crna i začas je sto bio prazan. Sve do teške braon kugle na koju se nalepila plava. Tada su krenuli prvi problemi pri poteri za maksimalnim brejkom, drugim u karijeri.

Izvukao je braon, idealno namestio za plavu, pre nego što je iz veoma teške pozicije ubacio roze kuglu. A šta tek reći za crnu? Bela kugla priljubila se uz donju mantinelu, pa je Selbi neverovatnim udarcem, za koji kaže da bi promašio u devet od 10 slučajeva, poslao u srednju rupu. Istorija je bila napisana – ostvario je brejk od 147 poena, što je bio jubilarni 100. maksimalni brejk u istoriji snukera!

"Sećam se da je sve do zelene kugle to bio savršeni brejk. Mislim da sam malo 'potcenio' zelenu, a kod roze sam se koncentrisao samo da je ubacim u rupu jer sam imao prirodan ugao ka crnoj. Kada sam video gde je stala, počeo sam da proklinjem sebe, pošto sam tokom te sezone već promašio jednu crnu za 147. Mislio sam da će se to ponovo dogoditi. Stolovi za trening umeju nekada da 'povuku' putanju kugle nadole, zbog čega sam mislio da sam promašio, ali je ona ostala prava i zbog jačine udarca završila u rupi. Pao mi je kamen sa srca i mnogo mi je značilo što je sve bilo u uživo prenosu na televiziji BBC", objasnio je Selbi taj frejm, ali je onda rekao jednu rečenicu koja izuzetno oslikava koliko ima ispravan pogled ka snukeru.

Kao i svaki sport, ima za cilj da zabavi gledaoce, ali je u biti džentlmenska igra u kojoj je potrebno nadigrati protivnika na zelenoj čoji.

"Negde na startu brejka sam video da postoji šansa da idem do 147, ali je moj potpuni fokus bio na tome da prvo osvojim frejm. Bio je to veoma važan deo meča, da povedem sa 5:2, umesto da Volden smanji na 4:3. Kada sam osigurao frejm, krenuo sam ka maksimalnom i stvari su počele da mi idu na ruku, sve do finiša kada je postalo pomalo teško".

Sve je bilo spremno za najveći turnir na planeti, za koji je, kao nikada ranije, bio pripremljen. Probleme je ostavio iza sebe, ali je na startu Svetskog šampionata jedva izbegao eliminaciju. Pobedio je Majkla Vajta sa 10:9, potom i Alija Kartera, u četvrtfinalu prekinuo put Alana Mekmanusa, posle čega je usledio trijumf nad Nilom Robertsonom.

San je bio veoma blizu, ali je u tom trenutku ostala najteža moguća prepreka na putu – Roni O'Saliven, najtalentovaniji igrač koji je ikada uzeo štap u ruke.

"Uvek želite da ga izbegnete u ranim fazama turnira, ali ako želite da ga pobedite, želite to da učinite u finalu", otvoren je bio Selbi.

Lakše je bilo reći nego učiniti jer je 'Raketa' osvajala pehar poslednje dve godine i nikada nije gubila u finalima u Šefildu. Mark je znao da mora da počne dobro i, kako to obično biva, desilo se potpuno suprotno. Preslikana priča iz najskorijeg finala – gubio je 3:8, onda i 5:10 i mala grupa onih koji su mu davali šansu pre finala, postajala je sve manja.

Photo by Gareth Copley/Getty Images

Selbi je konstantno sebi govorio da nastavi da veruje, da nastavi da se bori i drži u prve dve sesije, koliko god je to bilo moguće. Na 5:10 je u sebi izgovorio da u snukeru jedna kugla može da promeni čitav meč i dočekao je svoju priliku.

Poslednja dva frejma prvog dana je dobio i 'momentum' je tada prešao na njegovu stranu.

"Samo sam želeo da smanjim na 7:10. Roni je bio na nekih 70-80% svoje igre i znao sam da, ako dobijem poslednja dva frejma prvog dana, osvojiću turnir. Rekao sam prijateljima i porodici da sam veoma zadovoljan takvim ishodom pred drugi dan".

Pri rezultatu 11:11 O'Saliven je promašio trivijalnu roze kuglu, a Selbi sa dva teška pogotka stigao do prednosti pred odlučujuće veče. Odbranio se od svih napada rivala i u najtežim trenucima prikazivao najbolju igru. Sam je priznao da je pokušavao da ne razmišlja o trenutku u kojem se nalazi, već da samo ide po svoje udarce.

Odlepio se na 17:14, iskoristio promašaj Engleza i prilikom jedne plave otvorio crvene kugle. Izuzetno tešku situaciju na stolu je raščistio i došao na korak od krađe frejma koja će ga svrstati u besmrtnike snukera. Međutim, više od toga mu je značilo što će ispuniti obećanje koje je dao pre više od 15 godina.

"Kada sam 'čistio' sto u poslednjem frejmu, razmišljao sam o svom ocu. Stigao sam do roze i crne kugle, i tada sam počeo da mislim na njega. Nije bilo šanse da promašim dve poslednje kugle".

Otac i tast zajedno na nebu...

U kući Selbijevih porodica je uvek na prvom mestu, zato je Marku teško pao i odlazak oca njegove supruge.

"Otac od Viki je bio veoma bolestan 2014. kada sam osvojio prvu, a nažalost, pre godinu dana smo ga izgubili. Bilo je teško jer je cela porodica došla, a taj jedan deo slagalice je nedostajao. Pretpostavljam da me posmatrao pri rezultatu 4:10 i navijao da uspem, dok je ispijao piće sa mojim ocem".

To je bio trenutak u kojem se sva žrtva koju je podneo u mladosti isplatila, trenutak u kojem je čitav život dobio smisao i onaj koji je označio početak nove ere u svetskom snukeru – ere Marka Selbija. Iako zbog 'kletve Krusibla' naravno nije odbranio trofej sledeće godine, u naredne dve je uspevao to da učini, pritom osvajajući i one pehare sa drugih velikih turnira.

Ono što ga trenutno odvaja od ostalih igrača na turu jeste činjenica da je svestan da može da pobeđuje i kada ne igra dobro. Podseća malo na Novaka Đokovića iz najboljih dana – poseduje izuzetnu defanzivu, stabilnost da iznova i iznova dovodi suparnike u snuker pozicije, ali kada krene u brejk, jedan je od najatraktivnijih ljudi za stolom i svaka priča da je dosadan, a ima ih mnogo, pada u vodu.

"Nekada ne igram najlepši snuker za oko, ali je mentalna jačina moja velika prednost".

Poslednja dva uspeha u Šefildu je gledala i njegova ćerka Sofija Marija koju je sa suprugom Viki dobio u novembru 2014.

Šta su najveći rekli o Selbiju?

Photo by Laurence Griffiths/Getty Images

Titulom u 'Krusiblu' učvrstio se na prvom mestu svetske liste snukeraša sa više od duplo više poena od drugoplasiranog Džona Higinsa. Čovek koji je dva puta u karijeri kompletirao het-trik najvećih trofeja u ovom sportu (Otvoreno prvenstvo Velike Britanije, Masters i Svetsko prvenstvo) i sada je samo pitanje koliko će rekorda oboriti..

"Selbi je na nivou najvećih svih vremena. Nisam igrao sa Dejvisom dok je bio na vrhuncu, ali je bilo suđeno da bude igrač protiv kojeg je uvek teško. Hendri je snukeraš druge vrste, baš kao i Roni O'Saliven, ali Mark je najteži protivnik sa kojim sam se suočavao. Dominiraće u doglednoj budućnosti, sigurno. Roni i ja smo u četrdesetim godinama, i dalje smo dobri igrači, ali nas godine stižu. Nil Robertson, Džad Tramp i Ding Đunhui moraju da ga izazovu. Potrebno je da ih ovaj finalni meč učini željnim da se vrate za sto i treniraju", rekao je poraženi Higins i dodao:

"Bez ikakve sumnje, Mark će osvojiti još svetskih titula. Može da bude izazivač Stivenu Hendriju, koji je rekorder sa sedam trofeja – u to stvarno verujem. Kao da je od granita, izuzetno je teško igrati protiv njega".

Hendri važi za najboljeg igrača ikada, osim osvojenih titula, osam uzastopnih sezona je bio na čelu svetske liste, ali je sada dobio naslednika koji ima priliku da ga prestigne.

Photo by Warren Little/Getty Images

"Selbi igra ovu igru kao pobednik. Čvrtsina koju njegovi protivnici moraju da imaju i strpljenje koje treba da pokažu kako bi ga pobedili su neverovatni. Nekoliko puta sam se sastao sa njim, bio je sjajan snukeraš, ali je sada mnogo bolji".

Škot veruje da ne postoji mnogo igrača koji mogu da se takmiče sa Selbijem u ovom trenutku.

"Ima tu auru nekoga ko izađe do stola i zna da će pobediti. To je nešto što sam ja imao devedesetih godina prošlog veka. On ne gubi frejmove. Ima mnogo samopouzdanja i vere da je za klasu bolji igrač od svih".

Odmah iza Hendrija, na istorijskoj lestvici nalazi se Stiv Dejvis, koji je mlađeg sunarodnika nazvao "najboljom snuker 'životinjom' kada je reč o direktnim duelima".

"Kada se osvrnemo na kvalitet igrača koji su konkurenti za titulu, neverovatno je da imamo dominantnu ličnost koja uvek stigne do kraja. Selbi je izuzetan igrač i još bolji protivnik. Kako bi bio skinut sa vrha, potrebno je da neki mlađi momak iskoči i da bude bolji u svim segmentima igre od Selbija", kazao je Dejvis.

Photo by Laurence Griffiths/Getty Images

Džon Parot, šampion iz Šefilda 1991. godine, našao je još jedan pogodan atribut.

"Svaki segment njegove igre je vrhunski – defanziva sjajna, neverovatni 'sejfti' udarci, zna kada da odustane, kada da napadne ili razbije kugle. Njegov temperament je maestralan, to mu je najveći adut u karijeri. Kada je u pitanju direktan duel, Selbi predstavlja 'savršenu mašinu'. Format Svetskog prvenstva mu odgovara, dugi mečevi odgovaraju njegovoj igri i postaje sve bolji kako susret odmiče".

Međutim, možda i najbolji opis Marka Selbija dao je Roni O'Saliven koji je 2014. doživeo prvi poraz u finalu.

"Ako želite da osvajate rangirne turnire, morate da igrate kao Selbi. To je novi, moderan način igranja – smrtonosni snuker".

A kada čujete reči uz usta ovakvih veličina, ništa više ne treba dodati. Ništa osim toga da se osmeh ponovo vratio u grad.

Nikola Đukić (@NikolaDjukic43)

Komentari 55
Čitajte
Pošalji komentar