Aerton Sena, legenda koja živi

U petak, 1. maja, navršava se 15 godina od smrti jednog od najboljih vozača, a možda i najboljeg, u istoriji Formule 1, Aertona Sene.

I baš tog 1. maja 1994. godine na trci za Veliku nagradu San Marina, na stazi „Enco i Dino Ferari“ u Imoli, u krivini Tamburelo Formula 1 je zauvek promenjena, kao pogođena munjom, isto kao što je na nju uticala vožnja fantastičnog Brazilca.

Jelena Trajković Svet, Italija, Brazil, San Marino
Podeli

„Biće ovo sezona sa puno udesa i treba da budemo srećni ako se nešto ozbiljno ne desi“, rekao je upravo Sena pred početak sezone 1994. godine, koja će zauvek ostati upamćena kao sezona u kojoj je izgubio život.

Rođen 21. marta 1960. godine u Sao Paulu kao Aerton Sena da Silva u auto-moto sport je ušao slučajno, kada je uzeo karting koji je njegova startija sestra Vivijan dobila na poklon, ali ga je odbila.

Sa 13 godina je počeo ozbiljno da se bavi kartingom, usledilo je učešće u Formuli Ford 2000, britanskoj Formuli 3, a potom je dobio priliku u Formuli 1 i tako je startovala karijera jednog od najboljih vozača ikada.

Po broju titula statistički Mihael Šumaher je najbolji vozač svih vremena, ali za mnoge koji su videli kako je Aerton Sena vozio niko ne može da se poredi sa trostrukim svetskim šampionom jer, njegova veličina nikada nije ležala u statistici.

Vozio je do granica mogućnosti, kojih su se mnogi pribojavali, a i danas je takav slučaj. Većinu puta previše opasno, ali je uvek izvlačio maksimum iz svog bolida.

„Vožnja, takmičenje, to je u mojoj krvi. To je deo mene, deo mog života. Vozim otkada znam za sebe i to mi je najvažnije na svetu“, govorio je Sena.

Tamburelo, poslednja krivina

Dva dana pre Senine pogibije njegov bliski prijatelj, Rubens Barikelo je na stazi „Enco i Dino Ferari“ imao težak udes iz koga je izašao sa slomljenim nosem, dok je sledećeg dana, tokom kvalifikacija, poginuo Roland Racenberger.

Senu su ta dešavanja na stazi primorala da razmisli čak i o povlačenju sa trke. Ironično, čak je jutro uoči trke proveo u razgovoru sa ostalim vozačima oko oformljenja grupe koja će se postarati da Formula 1 bude bezbednija.

Odučio je da se ipak nađe na stazi, a posle udesa na startu između Pedra Lemija i Džej Džej Lehta, i prekida trke, Sena je bio vodeći, a već posle dva kruga udario je u zid u krivini Tamburelo. Telemetrija je pokazala da je uspeo da sa 309 km/h smanji na 219 za dve sekunde, ali to nije pomoglo. Tada je nije samo ceo padok u Imoli plakao, već ceo svet.

Nedostatak informacija oko uzroka smrti vodile su ka mnogim spekulacijama. Zna se samo da se prednji desni pneumatik sa vešanjem otkačio pri udesu i udario Senu u glavu. Slike njegove kacige ukazuju da je ona od udara pukla u predelu iznad desnog oka.

Svetska automobilska federacija (FIA) i italijanske vlasti i dalje tvrde da Sena nije preminuo na licu mesta, već u bolonjskoj bolnici gde je helikopterom prebačen odmah posle udesa. Drugi tvrde suprotno, jer ako je preminuo na stazi prema italijanskom zakonu morala je da bude sprovedena istraga i trka je trebalo da bude prekinuta.

Još prethodnog dana je upravo to je trebalo da bude urađeno kada je utvrđeno da je Racemberger preminuo na stazi. Da je trka otkazana Senin život se ne bi završio u krivini Tamburelo.

Ipak, Formula 1 je bila i ostala preskup sport pa nikome ne odgovara da je trka bude odložena, ili pak otkazana. Pravi primer je trka u Indijanapolisu, pre četiri godine, kada se na stazi našlo samo šest bolida.

Karijera za pamćenje

Od debija u Formuli 1 na trci za Veliku nagradu Brazila pred domaćim navijačima 25. marta 1984. godine do smrti 1. maja 1994. Aerton Sena je vozio za četiri tima Toleman, Lotus, Meklaren i Vilijams.

Vozio na 161. trci, 108 je završio, od kojih čak 80 na podijumu. Prvu pobedu od ukupno 41 ostvario je vozeći za ekipu Lotus na portugalskoj stazi “Estoril”, 21. aprila 1985. godine, a poslednju na Gran Priju Australije 7. novembra 1993. godine u Adelajdu. Zanimljiv podatak je da se čak 8.219 krugova nalazio u vođstvu.

Osvojio je tri šampionske titule, 1988, 1990. i 1991. godine, a od 1985. do 1993. godine nijednu sezonu nije završio ispod četvrtog mesta u generalnom plasmanu šampionata. Čak 65. puta se našao na pol poziciji i taj rekord je tek posle 12 godina uspeo da nadmaši Mihael Šumaher na trci za Veliku nagradu Bahreina 2006. godine.

Posthumno je 2000. godine ušao u svetsku “Kuću slavnih”.

1984: Toleman

Iako je privukao pažnju Vilijamsa, Meklarena, Brebama i Tolemana, a potom i testirao za njih Sena je u Formuli 1 debitovao u Tolemanu. Vilijams i Meklaren nisu imali mesta, a iako je bio povezivan sa mestom drugog vozača Brebama prvi vozač ekipe, tada već dvostruki šampion, Nelson Pike je želeo svog prijatelja Roberta Morena u ekipi, dok je prvi sponzor ekipe tražio italijanskog vozača. Brazilcu je tako jedina opcija bila da se pridruži Tolemanu, relativno novom timu, kao zamena za Dereka Vorvika.

Posle debija pred domaćim navijačima u Brazilu Sena je do prvih bodova u Formuli 1 došao već na drugoj trci, u Južnoj Africi. Najbolji rezultat sezone, a i dotadašnje karijere, ostvario je na najglamuroznijoj trci sezone, Velikoj nagradi Monaka, koju je obeležio veliki pljusak, ali o tome više u delu o stazi na kojoj je vladao.

Do kraja sezone još dva puta se popeo na podijum, u Velikoj Britaniji i Portugaliji, i na kraju je bio deveti u šampionatu sa ukupno 13 bodova, a trku za Veliku nagradu Italije je propustio zbog nesuglasica sa ekipom jer nije prvo Toleman obavestio da je dogovorio prelazak u Lotus od naredne sezone.

1985 – 1987: Lotus

Na drugoj trci sezone u drugoj godini u Formuli 1 Sena je u Lotus Renou došao do prve pol pozicije, a nju je pretočio u u prvi trijumf u karijeri na trci za Veliku nagradu Portugalije koja je vožena po kiši. Ipak, na nove bodove je morao da čeka do Australije kada je osvojio drugo mesto posle starta sa prve pozicije, iako je do tada čak još tri puta bio najbolji u kvalifikacijama. Usledila su još dva podijuma, u Holandiji i Italiji, pre druge pobede, ponovo po kiši na stazi „Spa Frankošamp“ u Belgiji, dok se Sena istakao kao najbrži vozač od svih, sa sedam pol pozicija.

Drugu sezonu u Lotusu Sena je dobro započeo, osvajanjem drugog mesta u domovini i pobedom na trci za Veliku nagradu Španije samo 14 hiljaditinki ispred Najdžela Mensela, što je jedna od najmanjih razlika između pobednika i drugoplasiranog u istoriji Formule 1. Ipak, zbog slabe pouzdanosti u drugom delu sezone Sena je sezoni završio kao četvrti, iza šampiona Alana Prosta, Najdžela Mensela i Nelsona Pikea, ali je ponovo bio najbolji u kvalifikacijama sa osam pol pozicija, dok je došao do još šest podijuma te sezone, uključujući i pobedu na Velikoj nagradi Detroita.

Za sezonu 1987. godine Lotus je uspeo da dobije Hondine motore sa kojima je Vilijams prethodne sezone došao do titule najboljeg konstruktora, a Sena nije imao puno sreće na startu, pošto se posle podijuma u San Marinu, na sledećoj trci u Belgiji sudario sa Menselom koji ga je posle napao u boksu. Brazilac je potom došao do dve uzastopne pobede, prve u Monaku, a potom i druge u Detroitu. Iako je vodio u generalnom plasmanu bilo je očigledno da su bolidi Vilijamsa bolji, a prednost je bila najviše evidentna na trci za Veliku nagradu Britanije kada je Sena imao krug zaostatka u odnosu na Mensela i Pikea.

Posle trke u Monci Sena je, nezadovoljan šansama Lotusa, objavio je da će od 1988. godine voziti za Meklaren, ali je sezonu dobro završio, sa dva druga mesta na trkama u Japanu i Australiji, ali je sa poslednje trke diskvalifikovan kada je utvrđeno da je bolid Lotusa širi nego što je dozvoljeno. Zauzeo je treće mesto u plasmanu, ali je ona bila ključna za Seninu karijeru pošto je ostvario dobar odnosu sa Hondom što će mu se isplatiti u Meklarenu.

1988 – 1993: Meklaren

Zahvaljujući dobrom odnosu sa Hondom i uz odobrenje tada dvostrukog šampiona Formule 1 Alana Prosta Sena se pridružio Meklarenu, a samim tim je počelo jedno od najvećih rivalstava, ne samo u Formuli 1, već i u svetu sporta, a sve je kulminiralo velikim brojem incidenata na stazi tokom sledećih pet godina između njih dvojice.

Od 16 trka u kalendaru 1988. godine od Sena i Prost su pobedili na čak 15, od kojih je čak deset dvostrukih, dok je Sena završio na vrhu i došao do prve titule sa osam pobeda, naspram Prostovih sedam. Prost je sakupio više bodova, ali je ostao bez tri druge pozicije jer se tada računalo 11 najboljih plasmana. Te godine Sena i Prost su se čak 1.003 kruga nalazili u vođstvu, a ostatak od 28 krugova na čelu su bila još samo dvojica vozača. Sena i Prost te godine nisu samo dominirali, jer to je blaga reč, oni su ponizili svoje protivnike.

Sledeće godine se rivalstvo između Sene i Prosta prenelo na stazu, ali je započet i psihološki rat, a tenzija i nezadovoljstvo između njih dvojice je povećana kada je Sena pretekao Prosta prilikom restarta trke u San Marinu, što je Francuz okarakterisao kao kršenje dogovora od pre trke. Sena je preuzeo vođstvo u plasmanu sa tri pobede na prve četiri trke, ali je zbog loše pouzdanosti prednost pri kraju sezone pripala Prostu, a posle sudara sa Brazilcem na predposlednjoj trci sezone u Japanu Prost je osvojio titulu pošto je Seni bila potrebna pobeda da bi ostao u konkurenciji za titulu. Sena je nastavio trku, čak je i pobedio, ali je kasnije diskvalifikovan jer je isekao šikanu.

Po završetku sezone Sena je dobio veliku novčanu kaznu i čak mu je suspendovana superlicenca, a takođe se upustio i u rat rečima sa tadašnjim predsednikom FIA Žan-Mari Balestreom.

U trećoj sezoni u Meklarenu, 1990. godine Sena se našao na vrhu u poretku šampionata, sa šest pobeda, dva druga mesta, kao i tri treća, a do nezaboravnih pobeda je došao u Finiksu i Nemačkoj, na kojima se kada se borio sa tada još uvek nepoznatim Žanom Alezijem, a potom i Alesandrom Naninijem na stazi „Hokenhajmring“.

Kako se šampionat bližio kraju Prost je počeo da sustiže Senu sa pet pobeda, pa je dve trke pre kraja sezone prednost Brazilca iznosila samo 11 bodova. Na predposlednjoj trci, u Japanu, kao i godinu dana ranije, došlo je do obračuna između Prosta i Sene, ali je ovoga puta Brazilac izbacio tada vozača Ferarija sa staze i samim tim je Sena došao do druge titule.

1991. godine, u četvrtoj sezoni u Meklarenu, Sena je osvojio treću titulu, sa sedam pobeda, i uz manje kontroverzi nego ranije, a najveći konkurent mu je ovog puta bio Mensel. Sezona je bila puna neverovatnih poteza njih dvojice, kao što je bilo na trci za Veliku nagradu Španije kada su bili u istoj ravni sa razmakom od nekoliko centimetara pri brzini od 320 km/h, ali je Britanac na kraju prvi prošao kroz cilj. Mnogi pamte i trku u Velikoj Britaniji kada je po završetku trke Sena ostao bez goriva, a Mensel je stao da bi se Brazilac popeo na bolid, a potom ga je odvezao u boks.

Iako je Sena bio odlučan da dođe do još jedne titule 1992. godine Meklaren jednostavno nije mogao da priđe bolidu Vilijamsa. Novi bolid je debitovao tek na trećoj trci sezone, u Brazilu, a zbog nedostatka aktivne suspenzije bolid nije bio pouzdan u brzim krivinama, dok Hondin motor više nije bio najjači na stazi. Sena je trijumfovao u Monaku, Mađarskoj i Italiji, ali je sezonu završio na, za njega, razočaravajućem četvrtom mestu, iza dvojice vozača Vilijamsa Najdžela Mensela i Rikarda Patrezea, kao i Mihaela Šumahera u Benetonu.

Na kraju pete sezone u Meklarenu Seni je istekao ugovor, ali je ostao u britanskoj ekipi. Prelazak u Vilijams nije bio mogućnost jer je Prost imao klauzulu u ugovoru po kome Sena ne može da mu bude klupski kolega, iako je Brazilac ponudio da besplatno vozi. Prvi čovek Meklarena Ron Denis je, ipak, nagovorio Senu da se vrati, ali uz uslov da će tek posle prve trke sezone u Južnoj Africi odlučiti da li će ostati do kraja godine.

Posle prve trke Sena je zaključio i da sa Fordovim motorom bolid Meklarena ima potencijal, iako nije bio ni prići Prostu u Vilijams Renou, ali je pristao da vozi od trke do trke i na kraju je ostao tokom cele sezone, iako su mnogi tvrdili da je to marketinški trik Sene i Denisa.

“Kad Bog odluči da se nešto dogodi, nikakav tehnički nedostatak to neće sprečiti”, rekao je Sena posle poslednje pobede pred domaćim navijačima u promenljivim vremenskim uslovima. Potom je trijumfovao i na nezaboravnoj trci na “Donington parku” u Velikoj Britaniji, koja se smatra jednom od njegovih najvećih pobeda. Usledilo je drugo mesto u Španiji i šesta, rekordna pobeda, u Monaku. Poslednju sezonu u Meklarenu Sena je završio dvema pobedama u Japanu i Australiji i drugim mestom u šampionatu, iza Prosta.

1994: Vilijams

Posle mnogo periperija 1994. godine Sena je konačno prešao u Vilijams pošto se Prost povukao godinu dana ranije pre isteka ugovora, radije nego da bude klupski kolega svom najljućem rivalu. Pred početak sezone Sena je važio za velikog favorita, ali se pokazalo da je bolid težak za vožnju pošto je FIA zabranila sva elektronska pomagala.

Na prvoj trci sezone, u Brazilu, Sena je osvojio pol poziciju, i pošto je poveo ispred Šumahera u Benetonu, koji je preuzeo vođstvo posle odlazaka u boks, dok Sena nije hteo da se zadovolji drugim mestom, preterao je, okrenuo se na stazi i morao je da odustane.

Druga trka bila je Velika nagrada Pacifika, na kojoj je Sena ponovo bio prvi na startu, ali ga je Mika Hakinen u Meklarenu udario od pozadi, ali je njegova trka završena kada ga je udario Nikola Larini u Ferariju. To je ujedno bio najgori start sezone od debija u Formuli 1, pošto posle dve trke nije imao nijedan bod.

Usledila je trka u Imoli, čiji se epilog zna...

Monte Karlo, staza na kojoj je vladao

Svi vozači, ne samo u Formuli 1, već i u ostalim takmičenjima, imaju omiljenu stazu. Za Najdžela Mensela to je “Silverston”, za Alana Prosta i Kimija Raikonena “Spa Frankošamp”, Žan Alezi posebno voli “Moncu”, a Fernando Alonso “Sepang”. Za Senu su to bile ulice Monte Karla.

Sena je u Monte Karlu trijumfovao rekordnih šest puta 1987, 1989, 1990, 1991, 1992 i 1993. godine, dok je još dva puta bio na podijumu, zbog čega je i dobio nadimak “Princ Monaka”.

U Monte Karlu Seni niko nije bio ravan, a to se videlo na njegovoj prvoj trci u kneževini, 1984. godine, kada je u Tolemanu, timu koji bi danas mogao da se uporedi sa Fors Indijom, startovao sa 13. pozicije i po kiši došao do drugog mesta i prvog podijuma u karijeri.

Sve vreme je Alanu Prostu bio za petama, a u 33. krugu ga je i pretekao, ali je tada trku zbog nemogućih uslova za vožnju prekinuta pa mu je pobeda izmakla iz ruku zbog pravila da se prilikom prekida trke računa poredak iz prethodnog kruga.

Prvi put Sena je u Monaku trijumfovao 1987. godine pa je momentalno postao popularan u kneževini. Zanimljivo je da je dan posle trke uhapšen jer je vozio motor bez kacige, ali je pušten kada su policajci shvatili ko je on.

Na trci 1992. godine sa pol pozicije je startovao Najdžel Mensel, koji je do tada već imao pet pobeda u sezoni, i dominirao je trkom do sedam krugova pre kraja kada je ostao bez pneumatika pa je morao u boks, i na stazu se vratio baš iza Sene u Meklaren Hondi.

Sa novim setom pneumatika Mensel je postavio najbolji krug, skoro dve sekunde brži od Seninog i smanjio je zaostatak pa su se njih dvojica borili na ulicama Monte Karla tokom poslednja četiri kruga, ali Britanac nije mogao da pretekne tada još aktuelnog šampiona i trku je završio sa zaostatkom od dve desetinke.

Bila je to Senina peta pobeda u Monaku, kojom je izjednačio rekord koji je do tada držao Grejem Hil, a kada je naredne godine Brazilac došao i do šestog trijumfa Dejmon Hil, koji je trku završio na drugom mestu rekao je da bi njegov otac živ sigurno bio prvi čestitao Aertonu.

Priliku da po osmi put pobedi u Kneževini Sena nije imao, a trka 1994. godine je održana samo dve nedelje posle njegove pogibije i Svetska automobilska federacija je odlučila da prvi startni red u Monte Karlu ostane prazan u čast Sene i Rolanda Racenbergera.

Povratak prezimena Sena na stazu uspeha

“Ako mislite da sam ja dobar vozač sačekajte da vidite mog sestrića Bruna”, rekao je Aerton Sena napuštajući Meklaren krajem 1993. godine. Već naredne godine izgubio je život, a 15 godina kasnije njegov sestrić se nalazi blizu šanse da vrati popularno prezime u Formulu 1.

Bruno je rođen 15. oktobra 1983. godine u Sao Paolu i iako je krenuo ujakovim stopama, vozeći karting od najranijeg detinjstva porodična tragedija je prekinula Brunovu karijeru, a potom je ostao i bez oca koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći.

Za 18. rođendan je saopštio porodici da ipak želi da bude vozač, nije naišao na odobravanje, ali je njegova majka Bjanka ipak popustila i pozvala Gerharda Bergera, Aertonovog velikog prijatelja da mu pomogne.

Ukazanu priliku Bruno je iskoristio i na kraju je došao do GP2 šampionata, u kome je prošle godine bio vicešampion, a svojim vožnjom je zaslužio test vožnju u ekipi Honde i bio je favorit za mesto u japanskom timu za ovu sezonz.

„Honda i prezime Sena imaju zajedničku prošlost“, rekao je Bruno, ali ipak, posle povlačenja Honde i preuzimanja tima od strane Rosa Brona nije dobio šansu u Formuli 1 pa će se ove sezone takmičiti u Le Man seriji. Od Formule 1 nije odustao, već čeka svoju šansu jer je pokazao da je od ujaka pored fizičke sličnosti nasledio i vozački talenat.

„Ujak je bio moja inspiracija i bio sam srećan jer sam mogao da odem i vidim šta on radi. Žao mi je što mnogo ljudi nije bilo u mogućnosti da uživo vidi kako je vozio“, rekao je Bruno.

Veliki na stazi i van nje

Kakav čovek je Aerton Sena bio govori i činjenica da je u kokpitu bolida posle nesreće u Imoli nađena austrijska zastava. Sena je želeo upravo tu zastavu da podigne na podijumu posle pobede na trci u znak sećanja na Rolanda Racenbergera, koji je poginuo prethodnog dana, tokom kvalifikacija.

Nekoliko puta je rizikovao i život na stazi da bi pomogao drugima. Na stazi „Spa Frankošamp“ 1992. godine, kada je tokom slobodnog treninga Erik Koma imao udes svi vozači su brzo prošli, dok je Sena stao, izašao iz bolida i bez straha prišao olupini bolida da bi sprečio da se bolid zapali. Isto se desilo i godinu dana kasnije, takođe na trci za Veliku nagradu Belgije, kada je spasio Alesandra Zanardija.

Posle njegove smrti otkriveno je da je godinama davao milione dolara humanitarnim organizacijama koje pomažu deci. Bio je veoma skroman pa nije želeo da priča u medijima o tome. U znak sećanja na velikog šampiona njegova porodica je osnovala fondaciju „Aerton Sena“, koja pomaže deci i mladima širom sveta, ali najviše u Brazilu.

Fondacija „Aerton Sena“

Godinu dana posle Senine pogibije njegova porodica je osnovala „Fondaciju Aertona Sene“ koja u saradnji sa vladom, kompanijama, univerzitetima i školama, pomaže deci i mladim osobama, čije porodice nemaju dovoljno sredstava, da dođu do obrazovanja i pokušaju da rade šta god žele u životu.

Uloge u Fondaciji imaju svi članovi porodice, ali je ipak najaktivnija sestra trostrukog šampiona Vivijan Lali, kao i brat Leonardo Da Silva. Veliku pomoć u promociji rada fondacije ima i Bruno Sena, Aertonov sestrić, koji zajedno sa sestrom Bjankom budi svest o siromaštvu u Brazilu širom Evrope.

Aeron je smatrao da je privilegovana osoba i osećao je da je uspešan u životu jer je imao mogućnost da se bavi poslom kojim je želeo. Imao je sredstva za učenje, pomoću kojih se razvio kao osoba, ali i kao vozač i fondacija se svodi na to. Mi verujemo da ako neko ima obrazovanje i zdravlje može daleko da dogura u životu, a ne samo da budu žrtve jer nisu imali priliku“, rekao je Bruno, „Moja uloga je da upoznajem ljude u Evropi sa radom fondacije jer mnogi ljudi znaju za njeno postojanje, ali ne znaju čime se ona bavi. Ne mogu da budem direktno umešan u rad fondacije jer moram da se 100 posto posvetim karijeri ali znam kako sve funkcioniše i drago mi je da to ispričam ljudima koji žele da znaju“.

Inspiracija za sve

Sena je bio inspiracija za sve. U poslednjih 15 godina pojavile su se brojne knjige, kao i dokumentarni filmovi o njegovom životu, karijeri i smrti.

Ipak, jedini zvanični dokumentarac o životu i karijeri trostrukog šampiona počeće sa snimanjem u maju, a produkciju su podržali i Senina porodica i vlasnici komercijalnih prava Formule 1 FOM.

Radnja filma će se okretati oko Seninih 11 sezona u Formuli 1, od 1984. godine do smrti u Imoli i istraživaće i njegov život i posao, njegova dostugnuća na stazi, trci za savršenošću i status heroja posle smrti u 34. godini.

Najviše knjiga o Seninom životu i karijeri napisao je Kristofer Hilton, ali tu je i zbirka pesama koje su napisala deca iz Imole, koja nosi naziv „U raju nema zidova“.

Uticaj na Formulu 1 i svet

Posle Senine pogibije mnogi su tražili zabranu Formule 1, a za ljubitelje sporta tog popodneva se srušio ceo svet. Seninu smrt mnogi Brazilci smatraju za nacionalnu tragediju, a posle nesreće Vlada Brazila je proglasila trodnevnu žalost, a procenjeno je da je tri miliona ljudi izašlo na ulice u njegovu čast. I posle 15 godina Sena ima status heroja u Brazilu i njegov grob godišnje poseti više ljudi nego grobove Džona Kenedija, Merlin Monro i Elvisa Prislija zajedno.

Mnogi vozači, među kojima su bili Alan Prost, Dejmon Hil i Emerson Fitipaldi su prisustvovali sahrani, dok je Senina porodica zabranila dolazak prvom čoveku Formule 1 Berniju Eklstonu, kao i predsedniku FIA Maksu Mozliju, koji je umesto toga otišao na sahranu Rolanda Racenbergera u Salzburgu. Eklston je deset godina kasnije otkrio da veruje da je Sena bio i ostao najbolji vozač Formule 1 ikada.

Mnoge bezbednosne mere su uvedene u Formulu 1 posle Senine smrti, ali i Racenbergerove. Mnogi vozači su pre Sene poginuli, ali nijedan njegove veličine i popularnosti nije preminuo na jednoj trci najpopularnije discipline auto-moto sporta. Staze su redizajnirane, promenjene su zone za izletanje, postavljene barijere po najvišim standardima kao i viši kokpiti za vozače unutar bolida.

Formula 1 je od Senine smrti postala bezbednija, ali niko ne može da kaže da je postala zanimljivija ili da se pojavio vozač koji može da zaseni ono sve šta je Brazilac pokazivao na stazi, jer zauvek su ostale su upamćene njegove vožnje po kiši, dueli sa najvećim rivalom, Alanom Prostom, zatim i Najdželom Menselom, prijateljstvo sa Gerhardom Bergerom, ali ponajviše kakav je vozač bio. Jedan jedini i neponovljiv.

Sena nije zaboravljen, niti će biti. Još uvek ga mnogi cene i poštuju, još uvek je prisutan u mislima svih koji su gledali tu tužnu trku 1. maja 1994. godine, ali i onih koji nisu, koji su bar imali priliku da vide šta može i ume. To se neće promeniti ni za još 15, pa potom još 15, a onda još mnogo godina, jer je tada legenda rođena...

Prati B92 SPORT na Viberu

Sport

Moto GP: Povratak u Motegi i vreme za osvetu

Šest meseci posle poslednje trke na stazi „Tvin Ring Motegi“ najbolji vozači današnjice se vraćaju u Japan, gde će biti održana druga runda šampionata i jubilarna 700. trka u kraljevskoj klasi Svetskog šampionata.

Motegi je mesto gde su Valentino Rosi, prošle sezone, i Kejsi Stoner, godinu dana ranije, obezbedili titule u kraljevskoj klasi, i iako ove godine odluka o šampionu neće pasti u Japanu u nedelju, trka će sigurno uticati na konačan poredak ove sezone.

Moto GP: Ima li leka za ’Doktora’?

Pod reflektorima staze „Losail“ u Kataru ovog vikenda startuje nova sezona Moto GP šampionata.Ove godine su čak osmorica vozača promenila sredinu, a takođe su donešena brojna nova pravila i propisi.

Ali, kao što se kaže, što se više stvari menja, one sve više ostaju iste...

Što se odnosi na to da će gotovo sigurno titula biti odlučena u duelu osmostrukog šampiona i branioca titule Valentina Rosija na Jamahi i šampiona iz 2007. godine, vozača Dukatija, Kejsija Stonera.