Rođeni u Yu - JDP

Za one koji su rođeni u Jugoslaviji, poimanje druga Tita i života u njegovo vreme se, na neki način, može podeliti u dve kategorije - mnogi ljudi krajnje pozitivno i sa romantičnom setom doživljavaju taj zlatni period svoje mladosti. Drugi pak, doživljavaju Josipa Broza i njegovu vladavinu kao autoritativnu i pogrešnu, koja je donela mnoge negativne posledice budućim generacijama.

Predstava, međutim, sagledava razne aspekte tog doba. Sa nostalgijom se osvrće na sve blagodeti Titovog vremena, kada se putovalo, družilo, zaljubljivalo i volelo bez osvrta na nacionalnu pripadnost. Takođe, vrcavim humorom se osvrće i na zaslepljenost i opčaranost Titom i njegovim sistemom.

Postjugoslovenski period, ratovi, stradanja, osećaj nemoći, blokade, sankcije, takođe se veoma snažno mogu doživeti u komadu, ali je tom ozbiljnom pristupu priči pridodata farsično-ironična nota humora, pa ne deluje preteško na gledaoca.

Komad je specifičan po tome što je nastajao za vreme proba, osluškujući i same emocije aktera, njihove životne priče i sećanja, koje su, kako kaže reditelj Dino Mustafić, “pozajmljivali iz mozga i srca“. U tom smislu, predstava još dublje deluje na gledaoca – taj lični pečat ispovesti i dirljiva sećanja stvaraju prisnost sa akterima na sceni i više ne postoji odvojenost glumaca i publike.

Kreativna režijska koncepcija, kao i koreografije i upečatljivi songovi doprinose da glumačka igra dođe do punog izražaja i angažuje pažnju publike do samog kraja predstave. Simbolizam u drami je stalno prisutan, igra svetala i klavirska muzika naglašavaju emocije protagonista, a efektna i simbolična scenografija (svet iz perspektive tunela) svojim vizuelnim izrazom predstavlja sam stav autora.

Za predstavu ne možemo reći da je politička, iako obiluje faktografijom. Ona je, pre svega, psihološka i bavi se emocijom koja se vezuje za Jugoslaviju. Šta se dešava sa osećanjima kada volite nešto i osećate se sigurno i zaštićeno i onda nestane taj “duhovni prostor“? Šta se dešava sa identitetom, kada reč Jugosloven postane samo mrtvo slovo na papiru? Onda se neminovno postavlja pitanje “šta sam ja sada?“

Ova, na neki način, unutrašnja drama, provocira sve one koji su rođeni u Yu da progovore o svojim osećanjima, da se suoče sa prošlošću, da stvari nazovu pravim imenom, da bolje razumeju sebe. Zato ima katarzički aspekt.

Ono o čemu sam razmišljala nakon pogledane predstave bilo je kako bi na nju reagovao Slovenac, Hrvat, Bosanac, Makedonac, Crnogorac, bilo koja osoba koja je rođena u Yu. I, bez obzira na nacionalnu pripadnost i sve ljudske nepravde koje su se desile na ovim prostorima, uverena sam da bi velika većina na sličan način doživela komad.

A mi, koji smo rođeni pred kraj Yu, ili čak posle Yu, kako mi da se odnosimo prema tom vremenu? Mi, koji nismo osetili blagodeti putovanja, bratstva i jedinstva, već samo posledice ratova, sankcija, inflacije, bombardovanja, krize... Možda je nama i lakše, jer ne znamo za bolje.