Tramp ustuknuo pred Iranom?

Autor tvrdi da je Donald Tramp bio primoran da odustane od operacije, dok Iran predstavlja ovaj događaj kao veliko strateško poniženje Vašingtona i Izraela.

Tekst prenosimo u celosti:

"Mete su bile označene, koordinate zaključane, a američki predsednik je odobrio ono što je trebalo da bude napad velikih razmera.

Donald Tramp je lično odobrio čin agresije na južno predgrađe Bejruta, Dahijeh, udarac koji je imao za cilj da obezglavi otpor i sruši moral ljudi.

Iznenada su otkrivena curenja informacija u američke i izraelske medije, pripremajući javnost za klasičnu naslovnu priču: razjareni Tramp 'viče na ludog Netanjahua', navodno ga primoravajući da se povuče iz čistog predsedničkog besa.

Bila je to predstava napisana da bi Vašington izgledao kao mirotvorac koji obuzdava svog odmetnutog saveznika.

Onda je stvarnost udarila. Iran nije izdao saopštenje za štampu, već naređenje za borbu. Poruka je bila jasna: ako Dahijeh gori, goreće i severna okupirana Palestina, i vatra se možda tu neće zaustaviti.

Za nekoliko sati, Trampovo odobrenje je isparilo i napad je otkazan. Veliko 'zamrzavanje Dahijeha' nije bio diplomatski proboj već ponižavajuće povlačenje.

• Tramp: "Potpuno si lud. Bio bi u zatvoru da nije bilo mene. Sada te svi mrze"
• Opasna poruka Iranu; Tramp zagrmeo: Ne zanima me!
• "Ameri, birajte – rakete ili diplomate"; Iran ima adut jači od atomske bombe; "Opasna eskalacija" FOTO/VIDEO

Ovo teatralno poniženje označava jedno od najvećih strateških poniženja koje su Sjedinjene Države i Izrael pretrpeli godinama. Predsednik takozvane 'supersile' bio je primoran da proguta direktnu pretnju, otkaže operaciju, a zatim se pretvara da je to bila njegova ideja.

Trenutno, Bela kuća pogrešno veruje da je njen ekonomski rat protiv Irana – nezakonite i razarajuće sankcije, pomorska blokada, sistematsko gušenje iranske ekonomije – plodonosniji. Direktan iranski udar na severne okupirane teritorije primorao bi američku ratnu mašineriju da vojno interveniše, zapalivši region i odmah uništivši očekivane 'plodove' te kampanje ekonomskog pritiska.

Shutterstock/FabrikaSimf

Međutim, Vašington nije otkazao mogućnost još jedne vojne agresije protiv Irana; samo ju je stavio na policu, čekajući povoljnije okolnosti. Zato nemojte mešati povlačenje sa mirom. Tramp se povukao iz Dahijeha ne iz milosrđa, već da bi zaštitio opsadu. Bombe su stavljene na čekanje kako bi se blokada mogla nastaviti pooštravati bez prekida.

Ipak, kako se prašina nakon ovog poniženja slegla, izbila je koordinisana kampanja, koja je preplavila društvene mreže i proširila se kroz raseljene zajednice, a sve su postavljale isto pitanje: Gde je Iran? Zašto je Teheran pomerio nebo i zemlju da zaštiti Dahijeh, a ipak je stajao po strani dok gori Južni Liban?

Ovo nije spontana patnja ožalošćenih, već namerna psihološka operacija, smišljena da bi se zabio klin između libanskog naroda i jedine sile koja stoji uz njih.

Odgovor na ovu veštačku sumnju zahteva vrstu iskrenosti koja razbija propagandu.

Prvo, zvanični libanski stav je od samog početka vezao ruke Iranu. Teheran je insistirao na sveobuhvatnom primirju koje bi obuhvatalo ceo Liban od prvih sati indirektnih razgovora sa SAD. Prepreka nije bilo iransko oklevanje, već libanski predsednik i vlada, koji su aktivno radili na sprečavanju potpunog prekida neprijateljstava. Ne možete zahtevati da Iran sam postigne ono što su sami libanski zvaničnici sabotirali.

Drugo, Iran se bori svojim najoštrijim i najtišim oružjem: diplomatijom. Iza zatvorenih vrata, Teheran vodi najžešću diplomatsku bitku koju je moguće zamisliti. Kao prvu tačku u svojim indirektnim pregovorima sa SAD, postavio je sveobuhvatni prekid vatre u regionu, posebno u Libanu, odbijajući ijedan ustupak dok se bombardovanje Libana ne prestane.

Treće, i možda najznačajnije od svega, Iran je bukvalno povezao otvaranje najvažnije naftne arterije na svetu sa definitivnim prekidom vatre u Libanu. Ormuski moreuz je zatvoren od početka trećeg nametnutog rata Iranu, što je zagušljiva stega za globalnu energiju koju Teheran odbija da popusti. Uslov za ponovno otvaranje je nedvosmislen: u Libanu mora biti proglašen snažan, potpun i istinski prekid vatre.

Shutterstock Gen AI

 Iran drži žilu kucnu liniju globalne ekonomije, ne samo zbog sopstvene direktne koristi, već i da bi prisilio Zapad da zaustavi krvoproliće u Južnom Libanu. Ta činjenica govori više od bilo kog vazdušnog napada o tome gde se Liban nalazi u Teheranovoj računici.

Četvrto, pogledajte rezultate na bojnom polju i zapitajte se da li je ovo front koji je napušten. Izrael ulazi u mašinu za mlevenje mesa koju je sam napravio. Dronovi sa optičkim vlaknima, nevidljivi za radar i imuni na ometanje, svakodnevno love izraelske trupe i oklopna vozila. Sami neprijateljski oficiri priznaju da nemaju rešenje.

Dvesta osamdeset šest Merkava je pretvoreno u ugljenisani čelik. Svaki novi vojnik koga Izrael ubaci u Južni Liban postaje još jedna meta. Ovo nije vojska koja juri ka pobedi, već vojska koja širi svoje groblje.

Otpornost Juga je živi dokaz da strategija Osovine – lokalno osnaživanje, tehnološka adaptacija – funkcioniše. Iran ne mora da ispaljuje rakete da bi pokazao posvećenost kada Jug već sprečava najnapredniju kopnenu invaziju koju je svet ikada video.

Peto, formula koja je sada na snazi je namerna i razorno efikasna: napad na Dahijeh izaziva iranski odgovor; bombardovanje Juga izaziva odmazdu Hezbolaha protiv okupiranog severa. Ova podela rada nije napuštanje već kalibrisani lanac odvraćanja koji je već testiran.

Neprijatelj je pokušao da ga slomi, ali nije uspeo. Čak je i libanski predsednik pokušao da ga nadmudri, ali nije uspeo. Na agoniju Juga odgovara vatra na severna naselja, a neprijateljska komanda zna da proširivanje rata na Bejrut direktno donosi težinu Irana na vagu.

• Iran upozorio: "Bab el-Mandab postaje Ormus 2.0"

Trampovo treptanje zbog Dahijeha je dokaz da nova pravila angažovanja koja su postavili Iran i Hezbolah funkcionišu. Umiruća 'supersila' koja je mogla da sravni gradove sa zemljom svela se na otkazivanje napada i predstavljanje povlačenja kao diplomatiju.

Neslomljivi otpor Juga širi neprijateljsko groblje iz dana u dan. Pitanje 'Gde je Iran?' dobiće potpun odgovor kada istoričari napišu da se Jug držao, ne uprkos Teheranovoj strategiji, već zahvaljujući njoj.

Do tog dana, poniženje Imperije nudi istinu koju ruševine ne mogu izbrisati: najveće bombe na svetu još uvek mogu biti zaustavljene samom mogućnošću odlučnog odgovora."