Veštačka inteligencija dizajnirala "super-vakcinu": Mogla bi da spreči buduće pandemije

Tim sa Univerziteta u Kembridžu navodi da je ovo prvi put da je ključna komponenta vakcine u potpunosti dizajnirana uz pomoć veštačke inteligencije, a potom i testirana na ljudima.

Nova vakcina osmišljena je da deluje protiv svih koronavirusa, uključujući varijante kovida, ali i viruse koji trenutno cirkulišu među životinjama i mogli bi da izazovu narednu pandemiju, piše BBC.

Postojeće vakcine uče naš imuni sistem kako da prepozna i bori se protiv infekcije. Međutim, neki virusi, poput onih koji izazivaju kovid ili grip, skloni su mutacijama, zbog čega vakcine brzo zastarevaju i moraju redovno da se ažuriraju.

"Uvek smo korak iza", rekao je profesor Džonatan Hini sa Univerziteta u Kembridžu.

"Ono što pokušavamo jeste da preduhitrimo događaje kako bismo mogli da se zaštitimo od novih epidemija i pandemija."

Kako funkcioniše nova vakcina?

Za razliku od tradicionalnog pristupa, gde se vakcine razvijaju na osnovu trenutno dominantnog soja virusa, istraživači iz Kembridža primenili su drugačiji metod. Koristili su poznate genetske kodove različitih koronavirusa, prikupljene kroz programe nadzora potencijalnih virusnih pretnji.

Te podatke analizirala je veštačka inteligencija, koja je zatim dizajnirala "super-antigen" – komponentu koja može da obuči imuni sistem da pruži zaštitu od čitave porodice virusa, čak i ako oni mutiraju ili pređu sa životinja na ljude.

Shutterstock/pedro7merino

Antigeni su ključni deo vakcine jer upravo njih imuni sistem uči da prepoznaje i napada. Hini ističe da je ovo prvi put da je antigen dizajniran veštačkom inteligencijom testiran na ljudima. Dodao je da je tehnologija "sve iznenadila" i da je "neverovatno šta možemo da postignemo za dobrobit čovečanstva".

"Ovde je reč o stvaranju vakcina koje nas štite ne samo od današnjih virusa, već i od onoga što bi moglo da izazove sledeću epidemiju ili bolest", izjavio je Hini za BBC News.

"Ovo je temeljna promena u načinu na koji se pripremamo za pandemije."

Rezultati prvih ispitivanja

Sprovedena su početna klinička ispitivanja na 39 osoba, prvenstveno kako bi se procenila bezbednost ove vakcine. Druga studija, koja će obuhvatiti oko 200 ljudi, trebalo bi da pruži jasniji uvid u to koliko efikasno vakcina trenira imuni sistem. Rezultati, objavljeni u časopisu Journal of Infection, pokazuju da je uticaj na imuni sistem bio "skroman", ali ipak ulivaju optimizam među naučnicima.

Profesor Sol Faust sa Univerziteta u Sautemptonu, koji je učestvovao u ispitivanjima, rekao je da dizajn uz pomoć veštačke inteligencije "svakako ima potencijal" i da je "izuzetno uzbudljiv".

"Posebno je zanimljivo to što je ova tehnologija znatno uspešnija u razvoju vakcina za potencijalne pandemije, gde se virusi stalno menjaju", rekao je za BBC.

Potencijal za budućnost

Iako je razvoj vakcine protiv koronavirusa još u ranoj fazi, tim iz Kembridža već radi na drugim vakcinama zasnovanim na istoj tehnologiji. U toku su istraživanja na životinjama o univerzalnim vakcinama protiv sezonskog gripa, koje ne bi morale da se prilagođavaju svake godine, kao i vakcina protiv ptičjeg gripa H5N1, za slučaj da virus koji trenutno pogađa ptice postane pandemija među ljudima. Razmatra se i razvoj vakcine protiv virusnih hemoragijskih groznica, uključujući ebolu.

Profesor Endi Polard, direktor Oksfordske grupe za vakcine, koji nije učestvovao u studiji, ocenio je da ovaj pristup daje uverljive rezultate u istraživanjima na životinjama.

"Ovo su fascinantni podaci i malo ko je mogao da predvidi da je moguće postići ovakve imune odgovore", rekao je za BBC News. Pravi test, dodaje, biće ispitivanja na ljudima, čiji se imuni sistemi razlikuju od onih kod laboratorijskih životinja jer su oblikovani dugogodišnjom izloženošću infekcijama.

Šire gledano, Polard smatra da će veštačka inteligencija biti "prekretnica" u razvoju vakcina, jer može da predvidi reakciju imunog sistema i značajno ubrza istraživanja, čime bi se spasli brojni životi.

Sličnog je mišljenja i profesorka Marijan Najt, naučna direktorka Nacionalnog instituta za istraživanje zdravlja i nege, koja je istakla da ovaj napredak predstavlja ključni korak ka dugotrajnoj i širokoj zaštiti od virusa.