Advokat terora

Nagrade i festivali
Nominacija Udruženja reditelja Amerike za izuzetan rediteljski učinak u dokumentarnom filmu 2007.
Međunarodni filmski festival u Kanu 2007.

Kritike
“… ostavlja u prašini iza sebe pola veka primljenih ideja, zbrzanih sudova i moralnih plitkosti.” – Nik Rodik, Ivning Standard

Sinopsis
Provokativan, uznemirujući dokumentarni film o Žaku Veržesu, kontroverznom francuskom advokatu, ratnom veteranu, revolucionaru, agitatoru i slavnom intelektualcu, poznatom kao “đavolov advokat” i kritikovanom zbog svoje uporne odbrane onih koje mnogi doživljavaju kao neodbranjive. Sav njegov šarm i uglađenost Veržesu služi kao prolaz ka veoma mračnim mestima. Već duže od pola veka, on se povezuje sa nekim od najnečasnijih ličnosti perioda posle Drugog svetskog rata: Polom Potom, Mao Ce Tungom, Slobodanom Miloševićem, Sadamom Huseinom, Karlosom Šakalom, Klausom Barbijem i drugim despotima, tiranima, masovnim ubicama, mučiteljima i teroristima, sa jednog ili drugog dela političkog spektra. Neki od njih su mu bili klijenti, drugi prijatelji. Veržes je izjavio: “Zlo me fascinira. Što je teže čovek optužen, to me više zanima.” On smatra da je zločin ono što odvaja čoveka od zveri. Ko je Žak Veržes? Moralna savest ili mračna senka? Manipulator, samoreklamer, beskrupulozni, amoralni eksploatator nesreća, kao što tvrde njegovi kritičari, ili osetljivi, empatični branilac ljudskog dostojanstva, čak i kad to pravo na dostojanstvo traže oni koji su ga uskratili svojim žrtvama?

Biografija
Barbet Šreder je francuski reditelj i producent koji je otpočeo karijeru u francuskom filmu 60-ih. Nakon uspešnog debija sa filmom Još (1969), privukao je pažnju kritike sa nekoliko nekonvencionalnih dokumentaraca. Njegov američki film Barfly (1987) ga je predstavio široj javnosti, nakon čega je Šreder režirao Obrt sreće (1990), nominovan za Oskara, priču o kontroverznom slučaju Klausa fon Buloua.

Izjava reditelja
“Ceo film se odvija na sledeći način: postoji prekrasno, herojsko srce koje predstavlja Alžir. Ono je matrica, mesto gde se naš glavni lik pronalazi, otkriva, doživljava najintenzivnije trenutke svog života. Tu proživljava i najlepšu ljubavnu priču koja se može zamisliti. Sve je to nešto veoma lepo, čisto: ideal. Onda, kada Alžir dobije nezavisnost, sve iznenada stane i naš junak se nađe, po mom mišljenju, bez mogućnosti da nastavi. Ali ceo ostatak svog života on čezne da ponovo uhvati te trenutke ili nešto njima blisko, ma po koju cenu. Često u našim životima postoji nešto veoma čisto, a onda se kasnije stvari iskvare. Ali ono što je zanimljivo je da se stvari iskvare onda kada postoji želja da ostanu čiste. To je gotovo paradoksalno, jer, u stvari, upravo pokušavajući da ponovo proživi tu neobičnu ljubavnu priču koju je delio sa Đamilom, on počinje da živi nešto što je potpuno besmisleno u poređenju sa njegovom prvom ljubavi. I ta priča se ponavlja kao groteskna karikatura. Ovo je i tema Hičkokove “Vrtoglavice” gde glavni lik čezne da ponovo proživi nešto što drugog puta apsolutno nema isti kvalitet. To je istovremeno i patetično i bolno. Tako otkrivamo da i sam terorizam prati sličnu liniju razvoja kao naš junak.”
- Barbet Šreder