Monopoli koče razvoj

Srbija je formiranjem nove vlade dobila i Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo. U prvom intervjuu od imenovanja na mesto ministarke za telekomunikacije i informatičko društvo, Aleksandra Smiljanić govori za Danas o neophodnosti liberalizacije telekomunikacija, izmenama Zakona o telekomunikacijama, privatizaciji Telekoma, kao i o visokim cenama Interneta i začecima informacionog društva.

- Zaostajanje u ovoj oblasti je posledica svih događaja u našoj zemlji u poslednjoj deceniji, ali značajan razlog je i monopol Telekoma u mreži za pristup mreži za transport i povezivanju sa drugim zemljama. Rezultat takvih okolnosti je da smo u širokopojasnom pristupu treći od pozadi u Evropi (ispred Ukrajine i Albanije). Jedini način da se to promeni jeste otvaranje tržišta za ulaganje stranog kapitala, što se postiže liberalizacijom uslova za ulazak novih operatera - kaže ministarka Aleksandra Smiljanić.

Kao jedan od prioriteta Ministarstva, nedavno ste naveli i izmene Zakona o telekomunikacijama. Šta su nedostaci tog zakona koje treba menjati?

Potrebne su hitne izmene Zakona o telekomunikacijama, jer u njemu nisu precizno definisane nadležnosti inspektora, koji mogu da donesu pravosnažne odluke kada utvrde da neko ne poštuje zakon. Biće unete i druge izmene u cilju usklađivanja našeg zakona sa direktivama Evropske unije u toj oblasti.

Na skupovima stručnjaka iz oblasti telekomunikacija i informacionog društva može se čuti ocena da razvoj IKT oblasti zaustavlja to što država nema jasnu strategiju o liberalizaciji telekomunikacija?

Moj utisak je da nije u pitanju strategija. Mislim da pre nije bilo dovoljno odlučnosti da se krene u smeru liberalizacije. U oblasti telekomunikacija, liberalizacija je komplikovan proces i ne postoji utvrđen postupak kako da se ona izvrši. Međutim, postoje razni mehanizmi koji su već isprobani u zemljama u okruženju, koji su pokazali dobre rezultate. Mi naravno moramo imati u vidu specifičnosti naše zemlje i modifikovati te mehanizme prema njima.

Predstoji privatizacija Telekoma Srbije. Na pitanje šta misli o tome, Mlađan Dinkić je izjavio kako ne treba privatizovati javna preduzeća koja državi donose profit. Slično je odgovorio i premijer Vojislav Koštunica. Koji je Vaš stav o tom pitanju?

Pitanje profitabilnosti je veoma diskutabilno kada neko preduzeće ima monopol. Ne mislim da je privatizacija toliko bitna koliko liberalizacija. Ta dva procesa treba razdvojiti. Kada ima konkurenta, državna firma ima podstrek da efikasno koristi svoje resurse.

Stručnjaci upozoravaju da monopol Telekoma Srbije na fiksnu mrežu usporava razvoj IKT u zemlji. Da li je moguća liberalizacija tog segmenta telekomunikacija?

Mrežna infrastruktura je gotovo cela u vlasništvu Telekoma. S obzirom na to da nema konkurenciju, Telekom nema pritisak da adekvatno ulaže u mrežne kapacitete, da kvalitetno održava mrežu i pruža mrežne usluge efikasno. Konkurencija treba da ih natera na povećanje efikasnosti i poboljšanje kvaliteta i asortimana usluga. Liberalizacija je i u ovom segmentu sigurno potrebna, ali treba odrediti njen tempo.

Srbija se nalazi među poslednjim zemljama po primeni informacionih tehnologija i korišćenju Interneta u Evropi, pokazalo je prošlogodišnje istraživanje Republičkog zavoda za statistiku Srbije. Prema tom istraživanju, tek 18,5 odsto domaćinstava ima pristup Internetu, dok ga 68,4 odsto građana Srbije nije nikada koristilo. Zbog čega su rezultati tako loši i kako ubrzati razvoj IKT u zemlji?

Postoje razne teorije. Srbija je bila u periodu burnih previranja baš u doba kada se Internet razvijao i da je zato iza ostalih zemalja. Monopoli su u svim zemljama kočili razvoj Interneta, a liberalizacija je ubrzala razvoj. Verovatno su monopoli u oblasti telekomunikacija razlog za spor razvoj IKT. Ljudi iz Telekoma sa kojima smo razgovarali smatraju da nema dovoljno aplikacija, što takođe može biti razlog. Građani nemaju poverenje u plaćanje preko Interneta, jer je bilo dosta zloupotreba takvog poslovanja u Srbiji. Radićemo na rešavanju svih problema koji su mogući razlozi slabe razvijenosti IKT kod nas, kako ubrzanju razvoja telekomunikacionih usluga tako i potražnje za njima podsticanjem raspoloživosti odgovarajućih sadržaja. Osnovni podsticaji ubrzanju razvoja su liberalizacija i efektivno korišćenje raspoloživih fondova za razvoj.

Tri godine od usvajanja Zakona o elektronskom potpisu u Srbiji je izdato tek nešto više od tri hiljade digitalnih sertifikata. Pomenuto istraživanje RZZS pokazuje da nešto manje od polovine građana nije zainteresovano za koristi elektronske servise javne uprave. Šta bi trebalo preduzeti da se stimuliše razvoj tih usluga i animiraju građani da ih češće koriste?

Država nije mogla do sada da animira građane jer nije autorizovala sertifikaciona tela prema zakonu i pravilnicima. Radimo na reviziji pravilnika, a planiramo da autorizujemo sertifikaciona tela koja ispunjavaju uslove, nadamo se do kraja godine. Podržaćemo i aktivnosti Ministarstva unutrašnjih poslova pri uvođenju novih ličnih karata sa ugrađenim elektronskim potpisom za građane. Potrebno je razviti koordinisanu e-upravu, za šta su potrebna značajna sredstva iz NIP. Potom sledi animacija građana.

Iz Republičke agencije za telekomunikacije su najavljene intervencije države u oblasti cena Interneta. Nedavno je za 10 odsto smanjen PDV na računare i računarsku opremu. Da li su sada cene računara i Interneta stimulišuće za razvoj informacionog društva u Srbiji ?

Mislim da su cene računara prihvatljive, dok je cena Interneta visoka i nije stimulišuća. Naročito je cena brzog Interneta visoka u odnosu na druge zemlje.

Vodeća telekomunikaciona tehnologija u svetu VOIP još nije zaživela u našoj zemlji. Najjeftinije telefoniranje sa inostranstvom, prenošenjem glasa preko Internet protokola - VOIP još nije regulisano. Zbog čega država ne podstiče razvoj jeftinih Internet servisa?

Problem je što su određene usluge neprofitabilne. Na primer, obezbeđenje telefona u ruralnim oblastima, ili socijalno ugroženim građanima. Tipično su telefonske kompanije koje su imale monopol same finansirale te neprofitabilne usluge iz prihoda profitabilnih, kao što su međunarodni razgovori. Ukoliko se dopusti potpuna liberalizacija međunarodnih razgovora putem VOIP usluga, Telekomu će se prema njihovim navodima značajno smanjiti prihodi, tako da neće moći da ispune obaveze pružanja telefonskih usluga svim građanima. Međutim, takva situacija očigledno usporava razvoj određenih usluga jer tu nema konkurencije. Zato se uvode fondovi za univerzalni servis, u koji sve telekomunikacione firme izdavajaju iz svojih prihoda za neprofitabilne telekomunikacione usluge. Država onda raspisuje tendere za izgradnju telekomunikacione infrastrukture i za one koji ne mogu da plate troškove usluge. Tu se podrazumeva da svakom građaninu telefonska usluga mora biti pristupačna.

Kako ocenjujete položaj Srbije u oblasti telekomunikacija i informacionih tehnologija?

U oblasti telekomunikacionih usluga mali je broj priključaka brzog Interneta. Mislim da su u našoj zemlji neiskorišćene mogućnosti za razvoj informacionih tehnologija, a da su potencijali stručnog kadra neiskorišćeni.

Ocenite uspešnost primene Strategije za razvoj telekomunikacija i Strategije za razvoj informacionog društva?

Formiran je RATEL i priprema za liberalizaciju telekomunikacija je obavljena. Izvršeni su prvi koraci liberalizacije, kao što su uvođenje novih mobilnih operatera i KDS operatera. Međutim, prava liberalizacija mrežne infrastrukture je pred nama. Kada je reč o informacionom društvu, tek smo na početku njegovog razvoja.