Surfovanje, četovanje i blogovanje

Prijatelji su najvažnija stvar u životu mladih Evropljana – oni su im značajniji čak i od porodice, karijere i obrazovanja, rezultati su najnovije studije Agencije za istraživanje tržišta „Sinovejt”. Ovo istraživanje sprovedeno je u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Italiji, Francuskoj, Španiji, Grčki, Holandiji, Belgiji, Portugaliji, Švedskoj i Norveškoj, na populaciji mladih uzrasta od 18. do 24. godine i predstavlja deo šireg projekta pod nazivom „Planet Edž”.

Istovremeno, rezultati dugogodišnjih istraživanja Koalicije mladih Srbije svedoče da je porodica još najznačajnija u životu mladih ljudi u našoj zemlji, a stručnjaci ovaj podatak tumače u svetlu činjenice da geografska bliskost uzrokuje i psihološku vezanost za roditelje. Naime, ako se ima na umu da svaka deseta mlada osoba živi samostalno, onda ne treba da čudi da se roditelji nalaze na vrhu letvice emotivnih prioriteta mladih u Srbiji.

I dok rezultati istraživanja „Sinovejta” pokazuju da mladi u Evropi danas žive mnogo zdravije od prethodnih generacija, o čemu ilustrativno govore podaci da samo trećina njih redovno pije alkohol i da polovina nikada nije pušila, u Srbiji je poražavajuća statistika o zdravstvenom ponašanju mladih.

„Više od 85 odsto tinejdžera u našoj zemlji je od 13. do 19. godine probalo cigarete, a polovina njih svakodnevno puši. Istraživanje Evropske agencije za rekonstrukciju govori da alkohol trenutno konzumira dve trećine dečaka i više od polovine srednjoškolaca, a statistika Zavoda za lečenje bolesti zavisnosti svedoči da najmlađi lečeni alkoholičar ima svega dvanaest godina. Posebno zabrinjava podatak da svaka peta srednjoškolka zloupotrebljava sredstva za smirenje. Svaka deseta devojčica je probala marihuanu, a u dimu džointa uživa 16 odsto dečaka”, ističe Dragana Stojanović iz Koalicije mladih Srbije.

Iako zdravstveni autoriteti nemaju veliku potrebu da brinu za zdravlje mladih Evrope, ovo istraživanje je pokazalo da su oni u proseku manje fizički aktivni od prethodnih generacija – više od jedne petine mladih ne bavi se nijednim sportom ili fizičkom aktivnošću, a ovaj podatak se slaže sa „sedećim” stilom života mladih u Srbiji.

Rezultati istraživanja agencije „Sinovejt” demantovali su mit da su mladi opsednuti izgledom i da u tu svrhu troše mnogo novca – više od četvrtine ispitanika troši manje od 14 evra mesečno na kozmetiku, a dve trećine ispitanika potroši manje od 36 evra. Takođe, pobijen je mit da su mladi zavisnici od novih tehnologija – samo 11 odsto njih kupuje najnoviju tehnologiju čim se ona nađe u prodaji, a skoro polovina čeka da vidi kako se ona pokazala kod drugih pre nego što se odluči na kupovinu.

Ovo istraživanje je pokazalo da je surfovanje internetom danas rasprostranjenije nego gledanje televizije – 74 odsto mladih redovno surfuje internetom u poređenju sa 72 odsto mladih koji redovno gledaju TV. Zanimljivo je trećina mladih izjavila da ne bi mogla da „preživi” bez svog mobilnog telefona.

Iako u našoj zemlji ne postoje egzaktni podaci o tome koliko mladi troše na kozmetiku i informacionu tehnologiju, istraživanja pokazuju da u Srbiji postoji pet miliona vlasnika mobilnih telefona, od kojih 750.000 osoba ima više od dva telefona.

Studija koju je nedavno sprovela nevladina organizacija za borbu protiv trgovine ljudima „Astra” pokazala je da čak 70 odsto mladih koristi internet – najveći broj njih traga za zabavnim sadržajima i korisnim informacijama, šalje i-mejlove i ćaska sa virtuelnim prijateljima.

Iznenađenje za istraživače „Sinovejta” predstavljao je podatak da su knjige popularnije od časopisa i da polovina mladih redovno čita knjige u odnosu na 41 odsto njih koji redovno čitaju časopise. Ništa manje iznenađenje ne predstavlja ni nedavno iznesena tvrdnja Centra za motivaciju mladih da samo četiri odsto mladih redovno čita knjige i da književne klasike, kao što je „Ana Karenjina”, uglavnom smatraju „veoma dosadnim štivom”.

Po rezultatima „Sinovejtove” studije, odlasci na žurke su iznenađujuće retka pojava u životu mladih Evrope. Čak 43 odsto mladih izjavilo je da nije posetilo nijednu svirku u poslednja tri meseca, a samo polovina ispitanika je bila na nekom festivalu. Najveći broj mladih izlazi tri puta nedeljno ili ređe i to uglavnom u kafić. Dragana Stojanović dodaje da mladi u Evropi u noćni život izlaze u osam ili devet sati uveče, a vraćaju se kući oko ponoći – u vreme kada se mladi u Srbiji tek „zagrevaju” za izlazak, a vraćaju se kući u ranim jutarnjim satima.