Nesuglasice Merkelove i Zehofera: Je li islam deo Nemačke?

Merkelova je dodala da bi islam koji praktikuju muslimani u Nemačkoj trebalo da se uskladi sa Ustavom zemlje.

Ona je to kazala reagujući na izjavu novog ministra unutrašnjih poslova Nemačke Horsta Zehofera da "islam nije deo Nemačke" i da je Nemačka hrišćanska zemlja.

Kako je kazala, iako je Nemačku oblikovala njena judeo-hrišćanska baština, sada u njoj živi četiri miliona muslimana, prenosi AP.

"Oni ovde mogu živeti svoju religiju. Ovi muslimani pripadaju Nemačkoj i na isti način i njihova religija pripada Nemačkoj", rekla je predsednica države sa 82 miliona stanovnika.

Novi nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer poručio je da "islam nije deo Nemačke".

Nemačka je hrišćanska zemlja, rekao je Zehofer, navodeći da uz to idu slobodne nedelje, crkveni praznici, kao i rituali poput Uskrsa, Božića i drugih praznika.

Izjava Zehofera za Bild da "islam nije deo Nemačke" u suprotnosti je sa porukom bivšeg nemačkog predsednika Kristijana Vulfa koji je 2010. godine pokrenuo debatu o imigracijama rekavši da je "islam deo Nemačke".

Tu Vulfovu rečenicu je 2015. godine, u vreme protesta grupe Pegida, ponovila i nemačka kancelarka Angela Merkel. "

Muslimani koji žive kod nas naravno da su deo Nemačke. Ali to ne znači da zbog toga treba da odustanemo od naših tradicija i običaja", istakao je Zehofer.

Lider Hrišćansko-socijalne unije, bavarske sestrinske stranke demohrišćana kancelarke Merkel, najavio je održavanje konferencije o islamu kako bi se raspravljalo o problemima integracija muslimana.

"Moramo sa muslimanskim udruženjima da sednemo za isti sto i tragamo za dijalogom i izgradimo ga tamo gde je potreban", naglasio je Zehofer.

On je muslimanima poručio da moraju da žive sa Nemcima, a ne pored njih ili protiv njih.

"Da bi to postigli neophodno je medjusobno razumevanje, a to postižemo samo ako razgovaramo", kazao je Zehofer.

Najavio je i uspostavljanje centralnih prihvatnih centara u kojima bi tražioci azila, po dolasku u zemlju, bili smešteni dok se ne odluči o njihovoj molbi.

"Zakonsku osnovu nameravamo da rešimo još pre letnje pauze. Prvi prihvatni centar trebalo bi da nastane još do jeseni", kazao je on.