Info park: Teška godina za migrante na granicama Evrope

Uprkos velikim naporima brojnih organizacija i vladinih institucija da poboljša njihov položaj, zbog velikog pritiska koji dolazi sa mnogo strana a pre svega iz institucija Evrope, migranti su na začelju liste prioriteta usluga koje su namenjene raseljenim osobama u svetu, saopštio je Info park.

Iz njihovih ispovesti, danas je lična sigurnost problem broj jedan, ako se izuzmu zatvorene granice.

"Napali su me četiri puta. Svaki put je nešto drugo. Jednom su mi oteli telefon. Drugi put su videli kada sam nešto kupovao pa su me naterali da predam sve iz džepova. Poslednji put su me napali jer sam branio dečka koji je tek došao i koga su smestili u moju sobu u kampu. Svaki put sam se povlačio pred isukanim nožem, a upravo je to je ono zbog čega sam pobegao iz svoje zemlje: nasilje“, kaže migrant iz Avganistana koji svakodnevno dolazi u Info Park.

To je samo jedno u nizu svedočenja o teškom i posebno nebezbednom položaju koja svakodnevno čujemo.

Foto: Info park

Teška godina

Ovo je po mnogo čemu bila najteža godina od početka krize za migrante u Srbiji. Početkom godine u centru Beograda, u improvizovanom naselju čije su slike obišle svet, živelo je i do 2,400 migranata, mahom iz Avganistana i Pakistana. U jednom trenutku, to je bila trećina ukupnog broja ove populacije u Srbiji i to ona koja je boravila van sistema. Država je ponudila rešenje: krevet i topli obrok u 18 centara čiji je kapacitet sada dovoljan pa je broj onih koji su van sistema dramatično smanjen.

Međutim, migranti u većini slučajeva svoj boravak u kampu doživljavaju kao usputnu stanicu za preživljavanje. Tamo odlaze nevoljno, posebno u centre udaljene od zapadne i severne granice. Poražavajuće je i nasilje od krijumčara i bandi koje trpe. Joše uvek nema efikasnog rešenja; oni sami ne mogu da se odupru jer se nalaze u zatvorenom krugu u kome nastavak puta omogućavaju jedino upravo isti ti krijumčari. Broj i težina incidenata raste; srećna okolnost je da se oni ne prenose na lokalno stanovništvo ali je, ako se ne promeni verovanje da je nasilje unutrašnja stvar migrantske zajednice, teško očekivati da se to neće promeniti u 2018. Pored uvođenja većine njih u legalni sistem, u kampove, upravo je veliki porast nasilja u njihovoj zajednici druga stvar koja je obeležila migrantsku 2017. godinu.

Foto: Info park

Iranci dolaze

Poslednjih meseci prvo mestu po broju dolaska po zemlji porekla pripada Pakistanu. Ipak, prisustvujemo i novim fenomenima kao što je veliki rast broja dolazaka građana iz Irana koji nakon ukidanja viza krajem avgusta svakodnevno, redovnim avionskim linijama kao turisti dolaze u Srbiju sa namerom da ilegalnim kanalima nastave put ka Evropi. Neki od njih se uključuju u azilantski sistem, neki borave kao “turisti”, a svi su tu sa namerom da se dokopaju EU što pre moguće. Ovo stvara dodatni pritisak na rad organizacija na terenu i umanjuje produktivnost u pružanju prve podrške ugroženoj migrantskoj populaciji koja se trenutno zasniva na simbiozi rada između državnih institucija poput Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, i organizacija kao što su Praxis, Info Park ili Miksalište, između ostalih. Zahvaljujući toj dobroj saradnji, većina migranata ipak dođe do kampova, pre ili kasnije.

Za tri dana, kalendarski počinje zima. Trenutno u Srbiji, uprkos ogromnim naporima i državnih i aktera civilnog društva, više stotina ljudi spava napolju, u napuštenim zgradama i ruševinama koje više liče na deponije ili divlje toalete nego na uslove dostojne čoveka. Razlog za to je nepoverenje. U poređenju sa situacijom prošle zime na kritičnim tačkama (Beograd, Šid) mogli bi zaključiti da je poboljšanje ogromno jer je njihov broj daleko manji ali želimo da ponovimo: i jedan čovek koji boravi u neljudskim uslovima uz narušeno dostojanstvo u Srbiji je previše.

Na današnji dan, Međunarodni dan migranata, Info Park apeluje na sve koji rade u mreži pomoći, a posebno na organizacije sa mandatom da se brinu o migrantima, da unaprede odgovor na situaciju u kojoj se oni nalaze. Sve dok i poslednji među njima ne dobije pomoć i bezbednost koju kao ljudsko biće zaslužuje.