Hrvatska: Poslanica govorila na srpskom pa nastao haos

Dragana Jeckov je došla u žižu javnosti nakon što je, u parlamentarnoj raspravi o penzijama, govorila srpskim jezikom, što je zasmetalo nekim poslanicima Hrvatskog sabora. Stvar je do apsurda doveo predsednik Sabora Goran Jandroković kada je zbog srpskih rečenica u Saboru objavio da je "tražio pravno tumačenje od nadležnih saborskih službi".

Poslanici iz partija desnog centra su počeli da "bombarduju" zastupnicu Jeckov jer se obratila na nekakvoj "mešavini srbohrvaščine", piše Jutarnji.

Navodi se da već površan pogled na biografiju Dragane Jeckov otkriva dosta. Rođena je u Vinkovcima, ali srednju školu završila je u Kraljevu, a diplomirala kao 33-godišnjakinja na Privrednoj akademiji u Novom Sadu. Očito je, dakle, da je živela u Srbiji, i verovatno i zbog toga, govori srpski, primećuje list i dodaje da je uostalom, već prilikom polaganja zakletve u parlamentu najavila čime namerava da se bavi u Saboru, rekavši: "Mi ćemo voditi brigu o položaju srpske nacionalne manjine, koji trenutno nije baš zadovoljavajući. Posebno nam je važno obrazovanje na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, zakonodavno je to dobro uređeno, no postoje tu i problemi, a tiču se registracije škola na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu".

Njen stranački kolega Dragan Crnogorac, koji je u Saboru bio između 2012. i 2015, prisetio se da je na njegov srpski primedbe svojevremeno imala isključivo desničarka, sada evroparlamentarka Ruža Tomašić.

"Samo je ona (Tomašić) nešto jednom komentarisala. Reč je o tome da svi dolazimo u Sabor iz različitih delova Hrvatske i govorimo kako se govori u našim krajevima. Bio sam godinama i gradski većnik i nitko mi nije nikad ništa prigovorio, svi su me razumeli. Poznato je da se kod nas u Slavoniji, odakle je i Dragana Jeckov, uvek dosta govorilo ekavicom, bez obzira na nacionalnost. Ovo sada je hajka nekih desnih udruženja, koje znamo kuda bi vodile Hrvatsku, a mislim da predsednik Sabora nije imao spreman konkretan odgovor, pa je rekao da će tražiti pravno tumačenje", rekao je Crnogorac.

Zapitao je i da li bi Sabor sada trebalo da zaposli nekoliko profesora hrvatskog jezika, koji bi ispravljali zastupnike svaki put kad bi kazali nešto što nije u skladu s tim jezičkim standardom. "To nema smisla", zaključio je Crnogorac.

Za Jutarnji je interesantno da Dragani Jeckov, kada je u Saboru govorila srpski, niko nije zbog toga napao, pa čak ni zbog, kako se navodi, "banalizacije jezika kojim je o sebi govorila u trećem licu".

Iako su se oni kojima smeta ekavica, na primer, mogli pozvati na poslednji popis stanovništva iz 2011, prema kojem u Hrvatskoj živi 186.000 Srba, i njih 52.000 se izjasnilo da im je srpski njihov maternji jezik, a oko 70 posto su se deklarisali kao građani koji govore na hrvatskom jeziku.

"Drugim rečima, za razliku od Dragane Jeckov, hrvatski Srbi govore hrvatskim jezikom, ali s obzirom na strah od desnice, nemojmo se iznenaditi ako vlada uskoro osnuje i Komisiju za suočavanje sa srpskim jezikom i ekavicom", navodi Jutarnji.

List, naime, najpre postavlja pitanje sme li se u hrvatskim državnim institucijama govoriti srpskim jezikom i ekavicom. "Smeta li uhu ovdašnjih ljudi kada umesto 'umirovljenik' i 'mirovina', čuju 'penzioner' i 'penzija', ili 'Rumunija', a ne 'Rumunjska'. Najzad, šta ako je to što je manje-više sve što je izgovoreno o penzionerima, penziji, plati i Rumuniji - tačno?", pita Jutarnji.

"Ali kako je desno poslednjih godina mainstream, 'plata' i 'penzioneri', postali su nešto zbog čega će voditelji emisije o kulturi na HTV-u tvrditi da se njihovom javnom upotrebom krši hrvatski Ustav, a desni kolumnist pronicljivo zaključiti da će, ni manje ni više, četnička kokarda uskoro osvanuti usred Hrvatskog sabora", navodi list.