Izbori u MKD: Fotorafisanje listića i bežanje sa glasanja

Kako je izveštaču Tanjuga rekao član te komisije Subhi Jakupi on očekuje da izlaznost na ovim izborima, koji se procenjuju kao najneizvesniji do sad, bude veća od 60 odsto.

Ne očekuje, kaže, veće neregularnosti koje bi mogle da utiču na krajnji izborni rezultat.

Izlaznost je, prema njegovim rečima, različita od izborne jedinice do izborne jedinice, pa je u nekima na primer do 10 sati iznosila 11 odsto, a u pojedinim, u kojima žive pretežno Albanci, šest odsto.

On kaže da nema grupnog kršenja izbornih pravila.

U Makedoniji je na vanrednim parlamentarnim izborima do 13.00 glasalo 34,83 odsto birača, objavila je Državna izborna komisija.

Predsednik DIK Aleksandar Čičakovski je rekao na konferenciji za novinare da ta komisija nema zvaničnih saznanja o narušavanju izbornog procesa i da je njihova ocena da izbori protiču u fer i demokratskoj atmosferi.

Građani koji su anketirani na izbornim mestima očekuju miran izborni dan, dok su posmatrači građanskih organizacija zabeležili sitnije nedostatke i neragularnosti, kao i agitovanje i pritisak na glasače.Prema podacima DIK, u izbornoj jedinici "Jedan" (Skoplje) do 13.00 glasalo je 38,35 odsto birača. U izbornoj jedinici "Dva" (Kumanovo) glasalo je 33,71 odsto, u izbornoj jedinici "Tri" (Veles, Štip i istok zemlje) 38,62 odsto.

Najveća izlaznost je u četvrtoj izbornoj jedinici (Strumica, Kavadarci, jugoistok zemlje) u kojoj su nosioci izbornih lista svojih stranaka lideri VMRO DPMNE Nikola Gruevski i SDSM Zoran Zaev. Tu je do 13.00 je glasalo 39,09 odsto registrovanih birača.

U petoj (Ohrid, Bitolj) na izborna mesta izašlo je 33,55 odsto glasača, a u izbornoj jedinici "Šest" (Tetovo, Gostivar), gde su nosioci lista i lideri dve naveće albanske partije DUI Ali Ahmeti i DPA Menduh Tači, glasalo je 23,85 odsto regustrovanih birača.

Glasanje će trajati do 19 časova.

Na izbornim spiskovima prvi put na ovim izborima se ispred imena nalazi i fotografija glasača, kako bi se dodatno sprečile moguće neregularnosti. Čičakovski je rekao da je nekoliko građana podnelo prigovor na povredu biračkog prava i da DIK ima rok od četiri sata da odluči po tim prigovorima.

U šest izbornih jedinica u Makedoniji bira se 120 poslanika u Sobranju, dok sedma izborna jedinica, za inostranstvo, u kojoj se glasalo juče, daje do tri poslanika.

Na devetim parlamentarnim izborima nakon osamostaljenja Makedonije, pravo glasa ima 1.531.368 birača koji žive u Makedoniji, dok se dodatnih 230.122 vodi na posebnom spisku građana za koje se smatra da su na privremenom radu u inostranstvu.

Foto: Tanjug

Učestvuje pet koalicija, a očekuje se da će se glavna bitka vodiće se između vladajuće VMRO DPMNE i opozicionog Socijademoraktskog saveza Makedonije.

Na izborima učestvuje još šest partija koje na izbore izlaze samostalno, a među njima su i dve najveće albanske partije, Demokratska unija za integracije i Demokratska partija Albanaca.

Glasanje nadgleda 7.585 domaćih i 667 stranih posmatrača. Među domaćim najviše posmatrača je akreditovala nevladina organizacija "Most", a među stranima OEBS. Izbore prati i 75 stranih novinara.

Vanredni parlmentarni izbori, četvrti u nizu, predviđeni su Pržinskim dogovorom o rešavanju političke krize, koja je počela na proleće 2014, kada je opozicija optužila vlast da je pokrala izbore. Izbori su prehodno ove godine dva puta odlagani, jer se nisu bili stekli uslovi da budu fer i demokratski.

Evropska komisija je u petak poslala poruku da su izbori obaveza iz dogovora o rešavanju krize, nazvanog Pržinski dogovor i da pružaju mogućnost za nov početak, da se zemlja objedini oko strateških ciljeva i da se vrati evroatlantskim integracijama.

Izbori za izlazak iz dvogodišnje krize

Foto: Tanjug

Vanredni parlamentarni izbori bi trebalo da izvedu zemlju iz dvogodišnje političke krize.

Ključni igrači predstojećih izbora u Makedoniji su lider vladajuće VMRO-DPMNE Nikola Gruevski, koji pretenduje da se vrati na vlast i njegov rival Zoran Zaev, koji predvodi Socijaldemokratski savez Mekedonije.

Poslednjih nekoliko izbora je bilo problematično jer je opozicija optuživala vlast za krađu glasova, a politička previranja su pogoršana u januaru 2015. kada je opoziciona Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM) obelodanila nelegalno prisluškivanje hiljada ljudi, uključujući i lidera opozicije, novinara i crkvenih zvaničnika.

SDSM je za prisluškivanje optužio vladajuću VMRO-DPMNE.

Nakon toga su usledili višenedeljni opozicioni protesti protiv vlade Nikole Gruevskog, koji je na vlasti bio od 2006.

Gruevski je potom podneo ostavku i otvorio mogućnost održavanja vanrednih parlamentarnih izbora.