"Pitanje Prajda je rešeno, Prajd više nije tabu"

Međutim, kako kaže, mnogo će više biti problema u budućnosti, “kada se pokrene pitanje nekih drugih stvari”.

On navodi da bezbednosnu procenu i dalje nemaju, kao ni svake godine, ali da na osnovu svih pokazatelja ne očekuje da će biti drugačije nego proteklih godina i da će Parada ponosa biti održana.

Kako kaže, ništa se nije drastično promenilo od prošle godine.

“Razgovarali smo i sa ministrom Nebojšom Stefanovićem, vrhom Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i sa operativcima koji će tog dana biti sa nama na ulici. Pričamo sa njima o samim detaljima šetnje, kako će neke stvari biti regulisane, ali ne znamo zbog čega se za bezbednosnu procenu uvek čeka poslednji trenutak”, ističe Miletić.

Ipak, za razliku od prethodnih godina, sada je unapred saopšteno šta će se dešavati.

“Kolona kreće sa Slavije u 12 časova, kretaće se kroz Kralja Milana, Kolarčevom i zaustaviće se kod Narodne skupštine ,gde će biti izveden program. Postoje četiri punkta na kojima se građani mogu pridružiti Paradi – iz pravca Pravnog fakutleta, Prizrenske, kod Generalštaba i Mekenzijeve ka Slaviji”, kaže Miletić.

Prema njegovim rečima, trasa je ove godine malo duža i bolja jer se maltene nigde ne skreće, pa je i tehničko-logistički lakše.

“Trasa će i dalje imati neku simboliku, a sama kolona će se lakše kretati”, ističe on.

Na pitanje Suzane Trninić koliko je od prošle godine poboljšana atmosfera Miletić odgovara da za godinu dana ne može mnogo da se promeni, ali ako se nešto dešava svakog septembra, svake godine, onda može doći do poboljšanja.

“Ima nekoliko najava da će se nešto u budućnosti promeniti. Prvo najavu usvajanje Deklaracije o homofobiji, drugo Zakon o zlostavljanju u školama i treće je pravno regulisanje promene pola. Pomerili smo se sa mrtve tačke”, kaže Miletić.

A da li će to biti samo obećanja koja “drže vodu” samo u danima oko Prajda?

“Ove godine to nisu samo obećanja, počeo je rad na predlozima. Zato se ovo razlikuje u odnosu na protekle godine kada su bila samo obećanja”, navodi jedan od organizatora ovogodišnjeg Prajda.

Ipak, kako kaže, kao i za mnoge druge promene koje se tiču stanja ljudskih prava, promene su spore.

“Najbolji primer za to je da je ranije 72 odsto građana verovalo da je homoseksualizam bolest. Danas je taj broj smanjen na od 62 do 64 procenata. Brakovi osoba istog pola su i dalje najveći tabu, ali se i tu stvari pomeraju. Na primer, na pitanje da li je ok da osobe istog pola jednu drugu naslede ili posete u bolnici oko 50 procenata građana nema ništa protiv”, kaže Miletić.

Prema njegovim rečima, dobro je sve dok nema govora mržnje i nasilja.

“Neki smatraju da Prajd nije potreban, drugi ističu da je on jako važan i voditi tu debatu je potpuno u redu. Ja kao organizator nemam problema da pročitam nešto protiv Parade, iako mi se to ne sviđa, ali to je dobro. Promene ne mogu da budu izvršene za godinu dana”, navodi on.

Miletić na kraju Kažipsta B92 ističe da je pitanje Prajda rešeno i da Prajd više nije tabu.

“Prajd jeste prvi korak koji doprinosi vidljivosti LGBT zajednice. Sve drugo će doći postepeno. Ipak, kada pokrenemo neka druga pitanja biće mnogo više problema. Prajd više nije tabu, ali neke druge stvari jesu”, zaključuje Miletić.