Dobrovoljačka - 24 godine od zločina

Za zločin u Dobrovoljačkoj još niko nije odgovarao.

Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije zatražila je od nadležnih organa BiH da kazne počinioce i odgovorne za napad na kolonu vojnika JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu.

"Nepriznavanje, pa čak i slavljenje ovakvih i sličnih zločina neće doprineti suočenju sa prošlošću i miru u Bosni i Hercegovini", ističe se u saopštenju Koordinacije.

Kolona vojnika napadnuta je 3. maja 1992. godine dok se, u skladu sa dogovorom Komande JNA, predsednika Predsedništva BiH Alije Izetbegovića, Teritorijalne odbrane BiH i međunarodne zajednice, mirno povlačila iz Sarajeva.

U napadu su ubijena 42 pripadnika JNA i civila, među kojima pet oficira, 73 osobe su ranjene, a 215 zarobljeno ili oteto, pokazuju podaci MUP-a Republike Srpske.

Napad su izveli pripadnici muslimanske Teritorijalne odbrane, policije i paravojnih formacija "Zelene beretke" i "Patriotska liga", kršeći dogovor o mirnoj evakuaciji.

Konvoj vojnika JNA je 3. maja 1992. godine napuštao Sarajevo prema dogovoru o povlačenju, u zamenu za puštanje na slobodu Izetbegovića, koga je dan ranije zarobila JNA.

Haški sud je ocenio da je vojna kolona JNA bila legitiman vojni cilj.

Za slučaj u Dobrovoljačkoj ulici tužilaštvo BiH je vodilo istragu protiv Ejupa Ganića, generala Jovana Divjaka i još nekih osoba, ali je ustanovljeno da nisu sadržana obeležja krivičnog dela u njihovom postupanju.

Na takvu odluku tužilaštva usledile su brojne osude iz Republike Srpske.