Rodio se David, selo neće umreti – bar za sada

U selu Kalenticu plač bebe se začuo posle skoro tri decenije.

Do rođenja malog Davida njegovi roditelji Sveta i Milica su bili najmlađi meštani u selu, a kažu da su imali dobre razloge da ostanu i osnuju porodicu.

Sveta kaže da se odlučio na takav korak zato što je rođen u selu i da zbog toga ima motiv da ostane i da oseća nostalgiju za selom, dok Milica ističe da joj nije bilo teško da donese takvu odluku jer je bila zaljubljena.

“Još sam, sada možda još više“, dodaje Milica.

Mladi bračni par kaže da je teško naći posao u gradu, a u selu se nekako snalaze. Imaju malo zemlje, a Sveta povremeno odlazi u nadnicu.

U selu gde je do pre nekoliko decenija živelo više od 400 ljudi, skoro pola domaćinstava je sada prazno. U Kaletincu živi tek oko četrdesetak meštana, a većina je odavno zašla u osmu deceniju života.

Škola je odavno prazna i zapuštena, a poslednje zvono se čulo davne 1971. godine. U poslednjoj generaciji bio je 55-godišnji Grujica Milojković.

Kaže da je sredinom ’60. godina u školi bilo 40 do 50 učenika, a onda je došlo do osipanja. Slično je i u Gadžinom Hanu, od sredine prošlog veka broj stanovnika smanjen je trostruko.

“Ono što možemo da uradimo jeste da se više uloži u poljoprivredu, da se otvori neki novi pogon i da na taj način, kroz zapošljavanje, ljudi koji su ovde mogu da ostanu, a deo se možda i vrati“, navodi predsednik Opštine Gadžin Han Saša Đorđević.

Do nekih boljih vremena mladi ipak nemaju dovoljno motiva da ostanu u Gadžinom Hanu. Ni mladi bračni par koji je za sada odlučio da ne napušta selo, ne vidi budućnost svog deteta na selu niti u najbližem većem naselju.

“Ako bude bilo prilike, sigurno ćemo negde otići zbog njega, da bi on imao lepšu budućnost“, zaključuje mlada majka Milica.