Zašto ni SAD neće da prime izbeglice iz Sirije

Pre nekoliko meseci, bilo je već kasno proleće, 14 američkih senatora poslalo je otvoreno pismo predsedniku Baraku Obami tražeći od njega da omogući dolazak i smeštaj u SAD najmanje 65.000 izbeglica iz Sirije.

Odmah su se našli na udaru kritičara, koji su ih napali da su formirali "džihadistički zastupnički klub" jer da bi puštanje Sirijaca u Ameriku otvorilo vrata potencijalnim teroristima među njima.

Sama Obamina administracija kritike je odbacila kao neosnovane, hvaleći se detaljnim proverama kroz koje svaki azilant pre ulaska u Ameriku mora da prođe, ali zahtjev 14 senatora nije prihvatila.

Kako piše Njujork tajms, u tom se moglo videti koliko je snažan izostanak političke volje i kakve sve prepreke stoje na putu direktnom američkom uplitanju u rešavanje humanitarne krize s kojom je suočena Evropa, ali iza koje svojom spoljnom politikom dobrim delom stoji i sama Amerika.

Čak i nakon potresnih prizora izbeglica iz Evrope, koji su ove nedelje bili posebno upečatljivi i koji su izazvali veliku pažnju u Americi, američka javnost je i dalje oprezna u davanju podrške bilo kakvim opsežnijim akcijama u kojima bi učestvovala njihova država.

Posledice su to, piše Njujork tajms, ne preterano slavnih američkih ratnih avantura u Iraku i Avganistanu.

Istovremeno, Amerika je suočena i s problemom milijona ilegalnih doseljenika iz Meksika i drugih latinoameričkih država, o čemu se vode debate već dugi niz godina, ali sistemskog rešenja još nema.

S približavanjem predsedničkih izbora i kampanjom koja se već zahuktala, u fokus javnosti dolaze kandidati sa rigidnim pogledom na doseljenike.

Primera radi, trenutno vodeći republikanski kandidat za predsedničku kandidaturu je Donald Tramp, koji obećava da će sve ilegalce, ako dođe na vlast, jednostavno deportovati.

SAD sudugo bile najveći svetski donator međunarodnih programa koji dostavljaju najviše direktne pomoći izbeglicama, navodi Njujork tajms.

To uključuje i donacije UNHCR-u i Svetskom programu za hranu.

Eksperti tvrde da međunarodni sistem agencija, uspostavljen nakon Drugog svetskog rata, i dalje obavlja sjajan posao, ali je trenutno preopterećen brojem raseljenih i izbeglih osoba.

Prema UN-ovim statistikama, trenutno je širom svieta raseljeno 60 miliona ljudi, a izbeglica je 19 miliona.

Šačica Sirijaca u Americi

Foto: Getty Images

Amerika svake godine dodeljuje boravište za 70.000 izbeglica iz svih delova sveta, većinom na osnovu preporuke UNHCR-a. Međutim, među njima je tek šačica Sirijaca.

Iako u Stejt departmentu, kako piše Njujork tajms, kažu da sledeće godine planiraju da povećaju broj Sirijaca koje primaju na možda 1.800, to će biti tek mrvicu više od simboličkog geste, s obzirom na to da čak četiri miliona Sirijaca žudi za krovom nad glavom.

Zbrinjavanje 65.000 Sirijaca, što je zahtievalo 14 senatora, prema trenutnim pravilima u Americi je gotovo nemoguća misija. Stoga su sve brojniji kritičari Vašington počeli prozivati za licemjerje.

S druge strane, republikanski kongresnik Čarli Dent, koji se nedavno vratio u Ameriku iz Evrope, pun je optužbi na račun evropskih zvaničnika jer se nisu uspeli međusobno koordinirati kako bi adekvatno riešili problem izbjeglica.

"Od Amerike se očekuje da bude od veće pomoći, ali odgovornost je i na Evropljanima. Oni ne žele izbeglice, ne žele migrante, ali istovremeno ne znam imaju li ikakvo rešenje da donesu veću stabilnost u državama iz kojih ti ljudi beže", kritika je Denta.

Njujork tajms piše da se u Obaminoj administraciji vode intenzivne rasprave o jačoj američkoj ulozi u rešavanju krize.

Spominje se i mogućnost da se u javnost iznese neki veliki plan u trenutku kad u posetu Vašingtonu kasnije ovog meseca stigne papa Franjo.

Ipak, kako navodi list, čini se da bi se na kraju sve moglo svesti na pružanje dodatne financijske i logističke pomoći, nikako na zbrinjavanje ljudi u samoj Americi.

Mogli bi biti angažovani neki od američkih ratnih brodova prisutnih u Sredozemnom moru da učestvuju u spasilačkim misijama i tako pomognu floti evropskih brodova.