Porodice žrtava za ostavku Merona

Predsednik Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju Teodor Meron sastao se danas u Sarajevu s predstavnicima udruženja preživelih žrtava u BiH, koji su izrazili razočarenje radom Haškog tribunala.

Medijima nije bilo dozvoljeno snimanje ovog sastanka.

Predsednica udruženja "Žena-žrtva rata" Bakira Hasečić izjavila je za sarajevski "Dnevni avaz" da se niko od preživelih žrtava nije trebalo pojaviti na sastanku s predsednikom Haškog suda, u znak protesta "što se nakon tog sastanka ništa značajno neće promeniti vezano za zadovoljenje pravde".

Predsednica udruženja "Majke enklava Srebrenica i Žepa" Munira Subašić rekla je da su žrtve ogorčene zbog puštanja na slobodu Vojislava Šešelja i "zapaljivih izjava" koje je Šešelj dao nakon dolaska u Srbiju.

Subašić je rekla da će žrtve zatražiti da se osnuje fond iz kojeg će se isplatiti obeštećenje porodicama preživelih žrtava.

Meron je u Sarajevu odao počast deci ubijenoj tokom opsade grada, u ratu od 1992. do 1995.

On je istakao da je od izuzetne važnosti da se takvi strašni zločini više nikada ne ponove.

Meron je u pratnji nekih od roditelja ubijene dece položio venac na spomen-obeležje u centru Sarajeva koje podseća da je tokom opsade glavnog grada BiH u njemu, od snajperskih metaka ili granata, među više od 11 i po hiljada civila poginulo i više od 1.500 dece i mladih do 18 godina, javlja agencija Hina.

"Poseta ovom spomeniku za mene ističe svu okrutnost rata i patnju civila", rekao je Meron, koji je, u okviru dvodnevne posete BiH, juče obišao i mesta stradanja srpskih i hrvatskih žrtava rata.

Haški tribunal za zločine počinjene nad stanovnicima Sarajeva osudio je dvojicu generala vojske bosanskih Srba koji su komandovali snagama koje su držale grad u opsadi tri i po godine.

Stanislav Galić osuđen je na kaznu doživotnog zatvora, a Dragomir Milošević na 29 godina.

Za opsadu Sarajeva optuženi su i bivši politički i vojni vođa bosanskih srba Radovan Karadžić i Ratko Mladić, kojima se još sudi.

Meron je juče obišao Uzdol, kod Prozora, gde je odao počast Hrvatima ubijenim u tom selu 1993. godine, a prethodno Čelebiće, kraj Konjica, gde je odao počast srpskim žrtvama, nastradalim 1992. godine u tadašnjem logoru.

Egzekutori su u oba slučaja bili pripadnici Armije BiH.

U Uzdolu su pripadnici Armije BiH ubili 41 osobu, među kojima je bilo 29 civila i 12 pripadnika Hrvatskog veća odbrane (HVO).

Za zločine počinjene u Uzdolu do sada niko nije odgovarao, iako su srodnici pobijenih dali iskaz i tužiocima Haškog suda.

Inače, taj predmet je Haški sud ranije prepustio Tužilaštvu BiH.

U nekadašnjem logoru u Čelebićima, kod Konjica u Hercegovini, pripadnici Armije BiH držali su zarobljenike srpske nacionalnosti gde je, prema dostupnim podacima, u nečovečnim uslovima bilo zarobljeno najmanje 400 osoba, a 19 ih je ubijeno.

Za zločine nad srpskim zarobljenicima u ovom logoru Haški sud je 2003. godine pravosnažno osudio trojicu bivših pripadnika Armije BiH. Hazim Delić je osuđen na 18 godina zatvora, Esan Landžo na 15, a Zdravko Mucić na devet godina.