"Srbija ide u dobrom pravcu"

Srbija je prevazišla većinu problema iz prošlosti i sada, na putu ka Evropskoj uniji, ide u dobrom pravcu kada je reč o poštovanju ljudskih prava i demokratiji, rekla je danas dobitnica Nobelove nagrade za mir Širin Ebadi u intervjuu Tanjugu.

"Vidimo da svi sada stremite ka EU i ka vrednostima koje ona promoviše. Taj put i cilj je vrlo važan i koliko vidim dobro prepoznat u društvu, tako da mislim da idete u dobrom pravcu", rekla je Ebadi uoči dolaska u Beograd, gde će sutra održati predavanje na temu "Kršenje ljudskih prava na Bliskom istoku".

Širin Ebadi je iranska advokatica, bivši sudija i aktivistkinja za ljudska prava. Nobelovu nagradu za mir dobila je 2003. godine za značajne napore u borbi za demokratiju i ljudska prava, posebno prava žena, dece i izbeglica.

Kada je reč o situaciji na Bliskom istoku, ona smatra da je fundamentalizam najveći problem tog regiona. "To je kao virus koji zahteva posebnu podlogu da se pojavi i specijalno okruženje da se raširi. Takvo okruženje se može naći u autoritativnim režimima i na mestima bez socijalne pravde", navodi ona.

"S obzirom na to da većina zemalja na Bliskom istoku nije demokratski uređena i nema socijalne pravde, takvo okruženje je pogodno za razvoj i širenje fudamentalizma", navodi Ebadi ističući da je "vakcina za ovaj virus demokratija".

Nedostatak demokratije je, po njenom mišljenju, i najveća prepreka za poboljšanje stanja ljudskih prava na Bliskom istoku. Navodeći primer Sirije, gde je, kako podseća, porodica Asad preko 40 godina na vlasti i gde su ljudi nezadovoljni, Ebadi kaže da građanskog rata nema tamo gde se vlast bira demokratskim putem.

"Ako su ljudi nezadovoljni, oni glasaju i promene vlast. Na primer u Italiji ljudi su nezadovoljni Berluskonijem, glasaju drugačije i promene ga mirno i bez krvoprolića i građanskog rata, u Francuskoj ljudi nisu bili zadovoljni Sarkozijem i on je izgubio izbore", objašnjava ona.

"Kada nema demokratije, ljudi su primorani da se bore na druge načine kada su nezadovoljni i to je osnova za stvaranje građanskih ratova", ističe Ebadi.

U nedostatku demokratije i bez mnogo opcija za mirnu borbu za svoja uverenja često se, kako dodaje, čak i kada se postigne promena, jedan problem samo zameni drugim.

Na pitanje gde leže koreni represije i diskriminacije protiv žena na Bliskom istoku, Ebadi odgovara da koren problema nije islam, kao što neki misle.

"Problem je u pogrešnom tumačenju islama od ljudi kojima to odgovara da bude tako kako bi se ženama smanjila prava. Dakle, nije problem u religiji, problem je u njenoj zloupotrebi", uverena je ona.

Važno je, kako ističe, obrazovati ljude, zasnovati stvari na naučnim činjenicama i zdravim osnovama, podsticati aktivizam da bi se, "svima čija su prava ugrožena vratila vera da ih oni zaslužuju i motivisali da se bore za njih".

O tome šta je motiviše da brani najranjivije grupe ljudi, jedina iranska nobelovka naglašava da je to vera u pravdu. "Ja sam aktivistkinja za ljudska prava u koja duboko verujem i to mi daje snagu da se borim, bez obzira na okolnosti i izazove kroz koje prolazim. Radujem se kada upoznam hrabre ljude spremne da menjaju stvari na bolje radeći to iz uverenja", kaže ona ističući da je "snaga i moć svakog takvog pojedinca ogromna i teško ju je zaustaviti".

O Inicijativi žena dobitnica Nobelove nagrada, koju je osnovala zajedno sa još pet nobelovki 2006. godine, Ebadi kaže da je njihov glavni zadatak da se "da glas svim ženama koje ga nemaju na ovom svetu".

"Nažalost, živimo u svetu u kome ih je mnogo takvih i mi moramo to da menjamo. Mi snažno podržavamo sve grupe širom sveta koje se bore za mir socijalnu pravdu i ljudska prava", poručila je ona u intervjuu Tanjugu.