"Erdoganu put, Ataturku istorija"

Nekadašnji predstavnik Srbije u Turskoj istakao je da će važno pitanje biti kako će izgledati prenos moći s premijerske na predsedničku dužnost.

"Od toga ko će naslediti Erdogana na mestu lidera vladajuće AK partije i dužnosti premijera, dosta zavisi kako će izgledati ovaj proces prenosa moći iz premijerske u predsedničku palatu u ankarskom elitnom naselju Čankaja", izjavio je Spasojević.

On je dodao da će biti posebno interesantno videti kakve će biti političke sudbine dosadašnjeg predsednika Turske Abdulaha Gula i ministra spoljnih poslova Ahmeta Davutoglua, "dvojice turskih političara koji su, uz premijera Erdogana, bili predmet pažnje javnog mnjenja na Balkanu".

"To kako njih dvojica budu pozicionirani u novoj raspodeli karata, može poslužiti kao dobar indikator namera Turske na Balkanu", rekao je Spasojević.

Prema njegovim rečima, pobeda u prvom izbornom krugu, otvorila je Erdoganu put da na čelu Turske bude duže od njenog osnivača i prvog predsednika Mustafe Kemala Ataturka, kao i da je Erdogan već postao državnik s najdužim stažom među državnicima iz zemalja članica NATO-a, čiji je Turska član od 1952. godine.

"Pobeda već u prvom krugu, politički pedigre i karakterne osobine ovog nesumnjivo nadarenog lidera - sve to ukazuje da Erdogan nema razloga da odustane od svoje političke i životne misije. Ta misija podrazumeva koncentraciju moći u rukama predsednika Republike, što je do sada u najvećem delu bila dužnost simboličnog i ceremonijalnog karaktera", rekao je Spasojević.

On je dodao da se već sada može reći da je Erdogan "na svom putu", a da "Ataturk sve više pripada istoriji".

"Najbolji indikatori su reislamizacija unutrašnje i spoljne politike, ali takođe i priznavanje postojanja i demokratsko otvaranje kurdskog pitanja u samoj Turskoj, koje je decenijama bilo tabu tema. Premijer Erdogan bio je i nosilac i personifikacija oba ova procesa, sa kojima je paralelno tekao izuzetno uspešan proces ekonomskog i privrednog razvoja ove zemlje", rekao je Spasojević.

Na pitanje o politici Turske na Balkanu posle Erdoganove pobede, Spasojević je rekao da "prestiž i uticaj Turske na Balkanu u velikoj meri zavisi od njenog unutrašnjeg karaktera".

"Što je ona (Turska) 'evropskija' biće samim tim i privlačnija kao partner balkanskih zemalja. Što je više na Bliskom istoku, biće manje na Balkanu", rekao je Spasojević, podsećajući da se od jeseni 2011. godine Turska, u spoljnopolitičkom smislu, okrenula od Evrope, a samim tim i od Balkana, ka Bliskom istoku.

Upitan o podršci nekih balkanskih političara Erdoganu u kampanji, Spasojević je ocenio da to nije imalo uticaj na izbore u Turskoj.

"Niti je (Esad) Džudževićeva i (Bakir) Izetbegovićeva javna podrška uticala na ishod jučerašnjih predsedničkih izbora u Turskoj, niti Erdoganova zapaljiva, verski opredeljena i često isključiva retorika može biti od koristi Bošnjacima u Bosni i Hercegovini i Srbiji", rekao je Spasojević.

Dodao je da je Erdogan, svojom oštrom antiizraelskom retorikom kao i čestim izjavama podrške i solidarnosti s muslimanima širom sveta, na određen način stekao "status Robina Huda", zaštitnika slabih, obespravljenih i siromašnih.

"Verski momenat ovde igra presudnu ulogu, a samom Erdoganu prija, i na unutrašnjem planu koristi, uloga zaštitnika svih sunitskih muslimana. On ne preza od oštrih kritika na račun svojih saveznika u NATO, od čestih susreta sa liderima Hamasa koji se u većini zemalja EU nalaze na spiskovima terorističkih organizacija i pojedinaca", rekao je Spasojević.

Ocenio je i kao "indikativno" to da u poslednjih godinu dana nema nijedne Erdoganove "kritičke strele odapete na adresu Rusije i njenog predsednika".

"Proklamovana politika 'nula problema sa susedima' doživela je fijasko i pretvorila se u sopstvenu suprotnost, koju Erdoganovi politički protivnici često nazivaju politikom 'nula prijatelja među susedima'", rekao je Spasojević.