Mogućnost vraćanja viza ozbiljna

Kako podseća taj list, 9. januara stupa na snagu izmenjena regulativa EU o tom pitanju.

Poslanica Evropskog parlamenta Tanja Fajon kazala je da EU brine veliki broj lažnih azilanata iz Srbije, kao i populistička retorika u Nemačkoj i Velikoj Britaniji u poslednje vreme, koja je vrlo negativna prema migrantima i azilantima.

Ona je objasnila da mogućnost da se novi mehanizam za privremeno ukidanje viza primenjuje u slučaju znatnog i naglog povećanja doseljenika koji zloupotrbljavaju bezvizni režim, povećanja neosnovanih molbi za azil i nepoštovanja ugovora o readmisiji i izrazila uverenje da do aktiviranja tog mehaniznma neće doći, mada ta mogućnost od 9. januara postoji.

Fajon je, nešto kasnije, za Tanjug izjavila da postoji realna opasnost da Srbiji budu privremeno uvedene vize zbog velikog broja lažnih azilanata, ali je ipak upozorila da bi EU time uputila veoma loš politički signal.

Ona je ocenila da pojedini političari koriste pitanje priliva doseljenika i njihovih prava na socijalnu pomoć više radi promovisanja sopstvene popularnosti u svojim državama, te da nisu svesni da takvim ponašanjem doprinose jačanju ksenofobije.

Tanja Fajon, koja je bivši izvestilac Evropskog parlamenta za viznu liberalizaciju, je objasnila da bi mehanizam, koji stupa na snagu 9. januara, bio aktiviran "samo pod posebnim okolnostima, koje bi jednu ili više država EU dovele u vanrednu situaciju koju ne bi mogle same da reše". "Drugim rečima, o mogućnosti ponovnog uvodjenja viza bi se razmišljalo u slučaju znatnog i naglog porasta priseljenika koji zloupotrebljavaju bezvizni režim, povećanja broja neosnovanih molbi za azil i nepoštovanja ugovora o readmisiji", rekla je evropska parlamentarka.

Prema njenim rečima, zemlje u kojima je najveći priliv lažnih azilanata su Nemačka, Belgija, Švedska, Švajcarska i Luksemburg i realno je očekivati da bi te države prve zatražile aktiviranje mehanizma. Fajon je istakla da konačnu odluku o eventualnom predlogu članica EU za aktiviranje mehanizma donosi Evropska komisija, i to na osnovu detaljnih ispitivanja stanja na terenu i uzimajući u obzir političke posledice koje bi ponovno uvodjenje viznog režima imalo na odnose EU sa zemljama iz kojih dolazi najveći broj lažni azilanata.

"Ja želim da verujem da neće doći do aktiviranja tog mehanizma. Međutim, broj lažnih azilanata je zabrinjavajući i u porastu, što predstavlja upozorenje vlastima u Srbiji da učine sve što je u njihovoj moći i da nastave sa suzbijanjem iskorišćavanja bezviznog režima među gradjanima Srbije", rekla je ona.

Fajon je napomenula da, s druge strane, i zemlje EU treba da revidiraju politiku azila i pozdravila je nedavnu odluku Nemačke da Srbiju i druge države Zapadnog Balkana za koje važi bezvizni režim svrsta na spisak bezbednih zemalja, što će, kako je primetila, znatno skratiti postupak za dobijanje azila, a samim tim najverovatnije smanjiti i broj zahteva za azil.

"Još jednom ističem da bi, u trenutku kada Srbija počinje pregovore sa EU, ponovno uvođenje viza, iako privremeno, bilo jako loš politički signal, a najgore posledice bi imalo za građane Srbije, koji bi upravo u procesu pridruživanja EU morali da osete da stvari idu na bolje", rekla je Fajon.

Izvršni direktor Grupe 484 Vladimir Petronijević kazao je za Danas da Srbija ovo pitanje ne može da reši bez razumevanja i partnerskog odnosa sa EU i zemljama članicama, odnosno bez otklanjanja faktora u tim zemljama koji privlače tražioca azila.

Srbija ima najveći problem sa Nemačkom i Švedskom. U Nemačkoj je, naveo je Petronijević period odlučivanja o zahtevu za azil dugačak, a odlukom Ustavnog suda naknade tražiocima azila su vraćene na viši nivo.

Ako se pogleda statistika, ljudi uvek odlaze u zemlje u kojima procedura traje duže i u kojima postoji naknada, rekao je Petronijević.