Josipović u oktobru u Beogradu

On je ujedno ocenio i da su odnosi Srbije i Hrvatske ušli u drugu, bolju fazu.

U intervjuu za agenciju Beta, koji je rađen prvog dana hrvatskog članstva u Evropskoj uniji, Josipović je rekao da su u toku pripreme za njegovu posetu Beogradu u oktobru.

"Naši timovi dogovaraju sastanak, najverovatnije će taj sastanak biti u 10. mesecu", objasnio je hrvatski predsednik.

Na pitanje zašto se sa Nikolićem nije zvanično sreo tokom njegovog učešća na proslavi hrvatskog pristupanja EU u Zagrebu, kako je to očekivano u Beogradu, Josipović je odgovorio da je sa srpskim predsednikom u Zagrebu "sedeo i razgovarao", ali da zvaničan bilateralni susret nije bilo moguće organizovati zbog velikog broja stranih gostiju.

Josipović je najavio i da će u naredna tri-četiri meseca posetiti sve zemlje u regionu, a prva službena poseta kao predsednika 28. države članice EU biće poseta BiH.

Hrvatski predsednik je negirao da je u odnosima Zagreba i Beograda bilo "ledeno doba" rekavši da je "postojala faza kada je došlo do zahlađenja, ali na verbalnom, ne praktičnom nivou".

"Drago mi je da smo ušli u drugu, bolju fazu i na komunikacijskom nivou. To je naša zajednička odgovornost, i političara i medija i svih onih koji žele dobro gradjanima s obe strane granice", naglasio je Josipović.

On je podsetio da je imao odličnu saradnju s bivšim predsednikom Srbije Borisom Tadićem, ali nije želeo da poredi bivšeg i sadašnjeg srpskog predsednika.

"Poštujem izbor građana Srbije i ne bih poredio predsednike. Odlično sam sarađivao s Tadićem, nema nikakvog razloga da isto ne bude s Nikolićem. Znamo da je jedan možda splet nesrećnih izjava bio razlog za nešto suzdržaniju komunikaciju. Sad takvog razloga više nema i nadam se da ga neće biti ni s jedne strane", naglasio je Josipović.

Prema njegovim rečima, to je prilika da se i s predsedničkog nivoa "poguraju pozitivni procesi". Josipović je izjavio da njegova zemlja ostaje privržena nastavku širenja Unije na sve zemlje regiona i da na putu evropskih integracija neće blokirati susede.

"Hrvatska je imala teške pregovore, težak postupak ulaska u EU, ali se isplatilo. Hrvatska je postala bolje društvo i ja našim susedima želim da što brže pređu taj put", poručio je Josipović u intervjuu za agenciju Beta.

On je rekao da se ulaskom Hrvatske u EU suštinski ne menja njen odnos prema susednim zemljama koje nisu članice, i podsetio da i bivša, i sadašnja hrvatska vlada imaju jasnu želju da Hrvatska bude dobar partner i sused.

"Promena je ta da Hrvatska, kao članica EU, može da više pomogne susedima, ali i sebi. Naš strateški interes je da sve zemlje budu u EU koja je jamstvo mira, stabilnosti i dobre saradnje, trgovine, nauke i svega drugog", naglasio je Josipović.

Predsednik očekuje da će članstvo Hrvatske u EU i pomeranje granica Unije na Balkanu vrlo pozitivno uticati na region što je pokazalo i hrvatsko iskustvo. On je rekao da se Hrvatska zalagala da njeni susedi po ulasku Hrvatske u Uniju dobiju mogućnost prelaska granice s ličnom kartom, ali da su za sada u EU rezervisani prema toj ideji.

"Verujem da, možda, kada se malo ustali situacija, kada bude jasno da nema nekog velikog bega preko granice, da će se takav režim ustanoviti u odnosu na granicu koja je uz Hrvatsku", procenio je on.

Na pitanje kada očekuje dalje širenje EU, Josipović je odgovorio da je uveren da će za zemlje regiona glavno biti ispunjavanje kriterijuma.

"To neće biti lako, zavisi samo od vas. Posebno zato što neće biti 'paket-aranžmana', već će svaka zemlja napredovati svojim tempom", rekao je hrvatski predsednik.

Izrazio je uverenje da će, uz ispunjavanje kriterijuma, ulazak Srbije u Evropsku uniju "možda biti brži nego što neki predviđaju" uz to što unutar EU postoji pozitivno raspoloženje, barem iz Hrvatske i Slovenije.

Upitan da li je moguće da, uprkos obećanjima da to neće činiti, Hrvatska iskoristi članstvo u Uniji i otvorenim pitanjima blokira svoje susede na njihovom evropskom putu, Josipović je odgovorio da postoji teoretska mogućnost, ali da u to ne veruje.

"Možda je moguće zamisliti neke velike poremećaje u međusobnim odnosima zbog kojih bi moglo doći do zastoja, ali to je samo teoretska mogućnost. Ja u to ne verujem. Mislim da je opšte raspoloženje u politici, pa i u javnosti da se susedi podrže.

Hrvatska neće blokirati susede", naglasio je on.

Ulazak Hrvatske u Uniju, ocenio je Josipović, ubrzaće proces rešavanja otvorenih pitanja između Srbije i Hrvatske. Ssto se tiče nerešene granice na Dunavu, Josipović smatra da to nije "vruće pitanje" i da će se najverovatnije ići na međunarodnu arbitražu.

Kao posebno važno naveo je potrebu rešavanja pitanja nestalih koje je primarno ljudsko, a onda i političko pitanje.

"Tu smo u zadnje vreme napravili ozbiljne i važne iskorake. Nema nijednog razloga da obe drzave do kraja ne istraže šta se dogodilo i da ne omoguće porodicama da saznaju šta je bilo s njihovim najmilijima", ukazao je hrvatski predsednik.

Poručio je da u Hrvatskoj nema politike koja bi izgbeglima zabranila da se vrate, iako u praksi postoje problemi, posebno kada je reč o vraćanju imovine. Ocenio je da je danas to prvenstveno ekonomsko pitanje, ali pitanj je i to koliko ljudi posle 20 godina zaista hoće da se vrati u Hrvatsku.

Kada je reč o međusobnim tužbama za genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, Josipović je rekao da se nada da će "vlade dve države naći pravi odgovor i da će možda tužba postati i bespredmetna ako se druge stvari reše kako bi trebalo, posebno kada je reč o nestalima".

Na pitanje šta se za Hrvatsku promenilo ulaskom u EU, Josipović je naglasio da je ona sada u potpuno drugom okruženju, i da je u prilici da, sedeći ravnopravno sa svim evropskim zemljama, uvažacvajući sve razlike u ekonomskom smislu ili veličini, odlučno utiče na formiranje politike EU.

Naveo je i evropske fondove koji Hrvatskoj stoje na raspolaganju, ali i utakmicu u koju ulazi s najboljima što će je, kako je rekao, naterati da bude još bolja.

"Naše članstvo u EU bih okarakterisao kao novu veliku priliku", zaključio je hrvatski predsedenik u intervjuu za Betu.

Na pitanje da li će se kandidovati za novi predsednički mandat s obzirom da je od izbora, po svim istraživanjima javnog mnenja, uverljivo najpozitivniji političar u svojoj zemlji, Josipović je odgovorio da za odluku ima vremena, ali da mu se čini normalnim da se kandiduje, ako i po isteku njegovog mandata za godinu i po, poverenje građana ostane na sadašnjem nivou.