EU: Prava manjina važe i u Vukovaru

Iz sedišta EU u Briselu naglašavaju da su vladavina prava i pomirenje principi na kojima je zasnovana EU i da toga moraju biti svesni svi na evropskom kontinentu, kako građani koji to moraju da poštuju, tako i vlast koja to mora da sprovodi, preneli su hrvatski mediji.

Peter Stano, portparol evropskog komesara za proširenje Štefana Filea, izjavio je za Dojče vele da ako zakoni postoje, moraju biti i poštovani.

"Za region je specifična potreba za pomirenjem i dobrim odnosima, ne samo sa susedima već i sa manjinama u zemlji. To su dva važna principa koja moraju da se imaju na umu naročito kad se radi o osetljivim pitanjima kao što je ono u Vukovaru", izjavio je Stano.

"Poštovanje vladavine prava tiče se svih. Samo članstvo u EU služi da se to obezbedi, jer je to urezano u naše zakonodavstvo i funkcionisanje EU. Svi moraju toga da budu svesni i tako da se ponašaju", izjavio je Stano.

Libor Rouček, izveštač Evropskog parlamenta za Hrvatsku, podsetio je da se na popisu iz 2011. 35 odsto stanovnika Vukovara izjasnilo kao Srbi i naglasio da se njihova prava, kao i prava ostalih manjina u svakoj drugoj evropskoj zemlji, moraju poštovati.

Reagujući na izjave o mogućem menjanju ustavnog zakona ako se sadašnja rešenja ne primenjuju, Rouček je rekao da ne bi savetovao menjanje ustavnog zakona.

"Hrvatski zakoni su fer i dobri, a situacija u Vukovaru je osetljiva jer se ljudi dobro sećaju šta se dogodilo tokom rata. Ali u interesu Hrvatske, Srbije i suseda jeste da se radi na pomirenju i da se ne gleda u prošlost već u budućnost", rekao je Rouček.

U Evropskom parlamentu ističu da se pravo dvojezičnosti u nekim zemljama koristi čak i u slučajevima sa pet ili sedam procenata zastupljenosti manjinskog stanovništva na nekom području.

I što se Hrvatske tiče, to se pravo primenjuje. Kako ustavni zakon predviđa korišćenje manjinskog jezika i pisma tamo gde je pripadnika manjine više od trećine u ukupnom stanovništvu, postoje italijanski natpisi u nekim mestima u Istri ili češki natpisi u Daruvaru.

U nekim opštinama na istoku Hrvatske kao što su Erdut, Borovo ili Trpinja postoje i natpisi ulica i ostalih institucija na srpskom, a tabli s dva pisma ima i na opštinskim zgradama u nekim drugim delovima Hrvatske.

S druge strane, nijedno od tih mesta nema table s imenom ispisane ćirilicom, jer je to u nadležnosti države, odnosno preduzeća "Hrvatske ceste".

Konačno, EU upozorava da i Vukovar i ceo region imaju visoku stopu nezaposlenosti i tešku ekonomsku situaciju, pa poziva sve da prvenstveno rade na stimulaciji ekonomije i rešavanju socijalnih problema.

Da je popravljanje te situacije prioritet za grad smatra i predsednik zajedničkog veća opština i poslanik Samostalne demokratske srpske stranke Dragan Crnogorac.

"Znam da se velik broj građana Vukovara pitanje ćirilice nije prvo. Prvo pitanje je posao. Oni koji dolaze iz drugih gradova i sredina ne postavljaju pitanja da li građani Vukovara imaju gde da rade i od čega da žive", rekao je Crnogorac za Tanjug i podsetio da je u zadnjih 10 godina 5.000 građana Vukovara iselilo zbog loše ekonomske situacije, pa bi za desetak godina u vreme narednog popisa taj broj mogao biti još veći.

Delegacija Evropske unije u Hrvatskoj danas je takođe reagovala na natezanje oko uvođenja ćirilice kao službenog pisma u Vukovar.

"EU naročitu pažnju posvećuje vladavini prava i zaštiti nacionalnih manjina, a u prošlosti je Evropska komisija naglašavala napredak koji je Hrvatska postigla u tim područjima. Zakoni se moraju sprovoditi u delo, a Hrvatska treba da nastavi da neguje duh tolerancije prema manjinama", ističe se iz delegacije.

"U tom kontekstu, mirna reintegracija Vukovara, u kome hrvatski građani i hrvatske i srpske nacionalnosti zajedno žive, može se posmatrati kao uspešna priča u slučaju rešavanja sukoba u regionu", navodi se u saopštenju delegacije EU u Zagrebu.

Tokom dana i ministar uprave Arsen Bauk najavio je da u procesu uvođenja ćirilice u delu koji je u nadležnosti države nema odlaganja.