"Amnestija neće rešiti problem"

Ministarstvo pravde, koje je predložilo ovaj zakon, time želi da se smanje troškovi i rasterete prenatrpani zatvori.

Onog trenutka kad zakon bude usvojen na slobodi će se naći 1.100 ljudi. Među njima najviše je onih koji su prekršajno kažnjeni. Druge kategorije mogu da računaju na olakšice, pa će pravo da im se skrati zatvorska kazne imati oko 2.000 zatvorenika.

Prema zakonu o amnestiji, prvi put osuđeni na kaznu zatvora do tri meseca biće potpuno oslobođeni, a osuđenima na zatvor od tri do šest meseci kazna će biti prepolovljena. Osuđenima za lakša krivična dela kazna će biti smanjena za četvrtinu, dok će svi zatvorenici stariji od 70 godina biće oslobođeni.

U Ministarstvu pravde navode da će troškove smanjiti za 800 miliona dinara, a da je cilj da se smanji prebukiranost zatvora u kojima je 11.000 zatvorenika, a kapaciteti su 7.500.

Ministar pravde Nikola Selaković izjavio je ranije danas da usvajanje zakona ne znači da će se svih 3.600 osuđenika obuhvaćenih amnestijom naći na slobodi. On je pohvalio napravljeni predlog zakon i ocenio da je to do sada najbolji zakonski tekst o amnestiji.

Predlaganje Zakona o amnestiji u ovom trenutku nije neobično, je jer svaku put kad se vlast promeni osuđenici dobiju neke olakšice.

Iako Vlada navodi da su osnovni razlog za amnestiju prenaseljeni zatvori, stručnjaci uozoravaju da je amestija samo privremano rešenje i da neće rešti problem.

"Sam problem je u nečem drugom i treba tražiti druge pristupe i drugačiju kaznenu politiku da bi se ostvarilo ono što u krivičnom zakonu na početku stoji, a to je svrha kažnjavanja. Ovako se ne postiže ništa. Mi imamo takvo socijlano-ekonomsko stanje da ne može da pomognemo ni onima koji nisu kriminalci, a kamoli bivšim kriminalcima. Tako i ovi sad kad izađu, bilo po zakonu o amnestiji, bilo po isteku kazne ili uslovnom otpustu, neće imati ko da ih primi ni gde da budu poslati... Ponovo ih guramo u kriminal", kaže Zlatko Nikolić, kriminolog.

Prema zakonu, oni koji su počinili najteža krivična dela ne podležu amnestiji. Reč je o osuđenicima za organizovani kriminal i teške oblike nasilja, kao i onima koji su osuđeni na kaznu zatvora od 30 do 40 godina, za ratni zločin i teže oblike proizvodnje i prodaje narkotika. Amnestirani neće biti ni osuđenici za terorizam, oni koji su davali ili primali mito, ali i svi oni koji su više od tri puta pravnosnažno osuđeni.

Na amnestiju ne mogu da računaju ni oni koji su na bilo koji način dobili olakšice 2006. godine, kada je usvojen prethodni zakon o amnestiji.