"Insajder debata" o ubistvu Đinđića

Osam godina od ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, tužilaštvo najavljuje istragu, koja bi trebalo da otkrije političku pozadinu ubistva.

Ko je sve odgovoran za odgovore, kao i šta je sve ostalo nerazjašnjeno kada je u pitanju ubistvo premijera, tema je specijalne emisije “Insajder debata” koja je na programu u ponedeljak uveče.

Posle izjave specijalnog tužioca Miljka Radisavljevića da je pobuna Jedinice za specijalne operacije 2001. godine bila zapravo uvod u ubistvo premijera Srbije, i zvanično su pokrenuta mnoga pitanja koja su nadležne institucije imale obavezu da istraže u poslednjih osam godina.

Niko međutim nema odgovor na pitanje zbog čega do danas nisu istraženi svi događaji koji su doveli do ubistva premijera Đinđića, iako je to pokrenuto u javnosti još 2004. godine.

Predsednik DSS-a Vojislav Koštunica, čije je saslušanje u svojstvu svedoka najavljeno, smatra da je u pitanju obična kampanja protiv njega i njegove stranke.

Kada je reč o pobuni JSO, Koštunica kaže da je njegova izjava iz 2001. kojom je praktično opravdana oružana pobuna, bila u interesu smirivanja tadašnje situacije.

“Znate, radi se o ljudima koji po meni nisu, sem možda kada je reč o funkcionisanju saobraćaja, ni na koji način ugrozili bezbednost zemlje. Posao koji oni obavljaju je takav, a neko od njih je i rekao da nemaju druge uniforme osim one koje imaju – lekar ima svoju uniformu, neko drugi ima svoju odeću. Oni su se pojavili u onome što je njihova radna i svakodnevna odeća”, rekao je Koštunica 2001. godine.

Politički zahtevi JSO

Ova izjava tadašnjeg predsednika Jugoslavije bila je javna podrška oružanoj pobuni JSO, čiji su pripadnici na kraju i ubili Zorana Đinđića, tvrdili su svedoci u sudskom postupku za ubistvo premijera, članovi Dinđićeve Vlade.JSO, podsetimo, tokom pobune, iznosi političke zahteve: traži ostavku ministra policije i načelnika DB-a, ali i donošenje zakona o saradnji sa Hagom.

Vojislav Koštunica tvrdi da se tadašnji politički ciljevi DSS-a nisu poklapali sa zahtevima JSO. “Ukoliko su se ti ciljevi poklapali, oni se ne razlikuju od ciljeva predsednika Vlade Zorana Đinđića. Mislim, ciljevi su bili kako da se stvari smire, da li je taj protest opravdan, šta nije funkconisalo. Ništa drugog više nema”, tvrdi Koštunica.14. novembra 2001. zbog nemogućnosti da se suprotstavi oružanoj pobuni JSO-a, Vlada Zorana Đinđića pristaje na kompromis.

Smenjuje Gorana Petrovića sa mesta šefa DB-a. Na to mesto postavlja Andreju Savića, a Legijinog čoveka Milorada Bracanovića za zamenika. Rade Bulatović, tadašnji savetnik predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice, u NIN-u objavljuje tekst da je smenom u DB-u pobedio patriotizam. Istovremeno, Zoran Đinđić najavljuje da je 2002. godina borbe protiv organizovanog kriminala. Vlada usvaja Zakon i formira Specijalni sud. Zoran Đinđić je ubijen samo dva meseca posle usvajanja zakona koji je bio osnova za početak borbe protiv organizovanog kriminala. U poslednjih sedam godina u emisiji “Insajder” otkriveno je mnogo činjenica koje ukazuju na političku pozadinu ubistva premijera Srbije. Pokrenuta su mnoga pitanja koja su ostala bez odgovora nadležnih institucija. Šokantna saznanja koja su otkrivena u “Insajderu” ostala su bez razrešenja.