Svi za istragu o trgovini organima

I sam autor izveštaja na osnovu kog je usvojena rezolucija u PS SE očekuje početak istrage o trgovini organima na Kosovu i Albaniji, na koji se čeka već mesec dana.

Ipak, u Beogradu ne veruju da se time može baviti Euleks, već da taj posao treba poveriti nekom nezavisnom međunarodnom telu.

Do sada je istraga bila uslovljena dokazima, koje je Euleks čekao od autora izveštaja Dika Martija. Međutim, nakon usvajanja Rezolucije u PS SE, po mišljenju upravo Martija, sada je sve na pravosuđu. "Na istražnim sudovima je da pronađu dokaze. Spreman sam da pomognem u istrazi u nalaženju dokaza, prosleđivanju podataka i imenu svedoka, ali samo pod uslovom da se nađe način da ti ljudi ne budu ugroženi", kazao je Marti.

"Postavlja se pitanje zašto ranije nije pokrenuta istraga, budući da se ime kosovskog premijera Hašima Tačija godinama povezuje sa organizovanim kriminalom, ali moje misli su posvećene porodicama koje još traže svoje voljene, svoju decu. Sada je na pravosudnim vlastima da osiguraju da pravo bude ostvareno", dodao je on.

Marti se osvrnuo i na reakciju prvog šefa UNMIK-a Bernarda Kušnera na njegova saznanja o trgovini organima. Komentar Martija je bio kratak i jasan: "Šta reći o čoveku koji se smeje u takvoj situaciji?".

Podrška iz Beograda

Podršku za istragu Marti je već dobio od zvaničnog Beograda. Takav ton stigao je i od jednog od članova srpske delegacije u Strazburu Miloša Aligrudića.

"Mi očekujemo da ta istraga već počne. Savet Evrope ne može da vodi istragu, on ukazuje na određene činjenice, već istragu moraju da vode oni koji su za nju nadležni, a to su pre svega međunarodni organi po Rezoluciji 1244, što uključuje, nažalost, Euleks", kazao je on.

U Beogradu se nadaju da sledi istraga o sprezi politike i organizovanog kriminala na Kosovu i trgovini organima otetih Srba. Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, siguran je da će slučaj završiti na sudu.

"Mislim da ostaje sada za analizu našim stručnjacima, ali i stručnjacima u Briselu i Strazburu da se konačno izjasne koji je sud nadležan, jer ja ne bih isključio mogućnost da ovim pitanjima počne da se bavi ili Haški sud ili neki drugi specijalni sud koji može biti zadužen za ova pitanja", rekao je on.

Analitičar Dušan Janjić smatra da Savet bezbednosti ili Haški tribunal mogu da donesu odluku da istragu prenesu na Euleks.

"S obzirom da se radi o obavezi tri države, mislim da je najgore rešenje da to rade pojedinačna tužilaštva, jer to ne bi dovelo niti do efikasne istrage, a mislim da ne bi pomoglo ni onome što je ideja - da se ratni zločin kazni", kaže on.

Ivanović smatra i da su minimalne posledice koje usvajanje rezolucije Saveta Evrope može da ima na buduće pregovore Beograda i Prištine.

"Mislim da će to naravno da protrese ovu političku elitu nastalu iz OVK i siguran sam da se njima, dugoročno gledano, vidi kraj. Ali danas i u narednom periodu od godinu dana, sumnjam da će imati praktične konsekvence jer u ovom trenutku ne postoji zamena za Hašima Tačija. On je u ovakvoj konstelaciji nezamenljiv. Za godinu dana situacija će se promeniti, za dve bi mogla da padne vlada, a dotle na međunarodnoj zajednici ostaje veoma delikatan zadatak da izgrade novog političkog lidera", kaže Ivanović.

I na Kosovu žele istragu

Vršilac dužnosti predsednika Kosova Jakup Krasnići izjavio je da kosovske institucije zahtevaju ažurnost Euleksa u istraživanju navoda iz izveštaja Dika Martija, kako bi se što pre razjasnila situacija. On je dodao da su u Prištini spremni na suočavanje sa istinom.

"Mi smo spremni i želimo da se suočimo s tim periodom, jer smo ubeđeni da to ne može da se dokaže. Ovaj izveštaj ne verujem da će uticati na priznavanja Kosova. Naravno da će, na jedan ili drugi način, posledice osetiti institucije Kosova i osobe koje su bespravno obuhvaćene izveštajem. Zahtevamo ažurnost Euleksa da se istraže navodi Dika Martija, kako bi se što pre obelodanila situacija. Mi smo zainteresovani da istina bude poznata. Bez obzira koliko može biti bolna", kazao je Krasnići.

Novinar „Glasa Juga“ Predrag Radonjić smatra da je bilo očekivano usvajanje rezolucije, ali, kako kaže, iznenađenje predstavlja to što je pre njenog usvajanja celokupno kosovsko društvo jednoglasno osudilo Martijev izveštaj gde, kako je rekao, nisu dozvolili ni sumnju da se tako nešto moglo dogoditi.

„Dosadašnje reakcije uopšte nisu pozitivne. Vrlo su zabrinjavajuće i upućuju da u jednom društvu, kao što je kosovsko, ne postoji još dovoljno kritičke svesti u procesuiranju tih zločina koji su se tu defakto dogodili. Meni je tu jedna mogućnost upoređivanja sa srpskim društvom vrlo simptomatična - ono takođe nije neko sjajno civilizovano demokratski izgrađeno društvo", smatra Radonjić.

Potpredsednik Alijanse za budućnost Kosova Ahmet Isufi je usvajanje izveštaja ocenio kao štetno po Kosovo i rekao da je taj izveštaj "ništa drugo već „obična izmišljotina“ i da je ceo slučaj oko izveštaja, „politički montiran u Beogradu".

Analitičar iz Prištine Fatmir Šeholi, međutim, smatra suprotno, odnosno da kosovski narod želi da zna istinu.

„Veoma je interesantno da što pre počne istraga javnih tužilaca i te ekipe koja će se time baviti sa ciljem da se detaljno zna šta je tu istina. Mislim da u ovom trenutku kosovski narod zaista želi da zna šta se sa tim dešava“, kazao je on.

Bivši komandant Generalštaba OVK Agim Čeku rekao je da ne postoji „gori osećaj od toga da te neko optužuje za nešto što nisi uradio“.

Ali, dodao je on, bez obzira na to što izveštaj nije tačan, Kosovu je naneta velika šteta i bez sumnje je u i interesu Kosova da se što pre dokaže istina.

Na Kosovu je, podsetimo, već počela jedna istraga, doduše interna, o tome kako su tajni izveštaji Kfora procurili do stranih medija. U tim izveštajima, koje je objavio britanski "Gardijan", Hašim Tači je opisan kao "jedan od ključnih igrača" organizovanog kriminala na Kosovu.

Dokumenti, predstavljaju prilično čvrst dokaz da su Amerikanci i ostale zapadne sile još pre 2004. godine s priličnom sigurnošću znali za Tačijeve veze s kosovskim podzemljem.