Lopovi ne biraju

Momak koji je odneo bistu sa Čukur-česme ukrao i dve mesingane table sa imenom preduzeća, bronzanu tablu sa natpisom muzeja Vuka i Dositeja kao i oluk sa FLU.

Lopovi u Srbiji kradu sve - od bagera teških deset tona do kandila i nadgrobnih spomenika, piše "Danas". Ono što bi nekada bila bizarna krađa, danas je postala gotovo svakodnevica.

Beogradskom JP "Vodovod i kanalizacija" tokom prošle godine naneta je šteta od 12 miliona dinara brojnim krađama. Naime, tokom 2009. godine odneto je 429 slivničkih rešetaka, 154 kanalizaciona poklopaca i oko 250 poklopaca sa vodovodnih šahtova. U proseku dnevno nestanu tri slivničke rešetke i jedan poklopac.

"Policija nam je do sada dva puta vraćala ukradene poklopce i rešetke. Krajem prošle godine zaštitili smo 2.000 slivničkih rešetki i 50 poklopaca sistemom protiv krađe, a u budućnosti planiramo njihovu ugradnju od materijala koji neće biti interesantni za krađu", kažu u ovom preduzeću.

Najčešći izvršioci krađa su osobe koje se bave sakupljanjem sekundarnih sirovina, a ukradenu "robu" otkupljuju vlasnici otpada. Upravo na jednom od njih, na Zrenjaninskom putu, pronađena je bista dečaka sa Čukur česme i šest bronzanih golubova odnetih sa Kalemegdana. Kontrolom otpada na kojem se vrši otkup policija je pronašla bronzane figure, polomljene i upakovane u dva džaka. Ubrzo je identifikovala izvršioce, a jedan od njih, devetnaestogodišnji R. N. je i uhapšen.

"On je bio već poznat policiji. Na saslušanju je priznao da je osim biste dečaka i golubova ukrao i dve mesingane table sa imenom jednog preduzeća, bronzanu tablu sa natpisom muzeja Vuka i Dositeja kao i oluk sa Fakulteta likovnih umetnosti", kaže za "Danas" Uglješa Stešević, šef Odseka za suzbijanje teških krađa Policijske uprave Beograd.

On dodaje da je policija identifikovala još četvoricu saučesnika u ovim krađama, kao i da su i oni odranije poznati policiji.

"Kaznena politika je blaga. Ne znam zašto je to tako. To je pitanje za sudstvo. Iako je za krivično delo krađe predviđena kazna od jedne do osam godina zatvora, izriču se najmanje i uglavnom uslovne kazne. Zato i imamo toliko povratnika", smatra Stešević.

Odgovornost za veliki broj krađa, prema njegovim rečima, imaju i vlasnici otpada na kojima se otkupljuju sekundarne sirovine.

"Ukoliko posumnja da je predmet koji mu se donese ukraden, vlasnik je dužan da obavesti policiju. Iako su se lopovi izveštili, pa ukradeni materijal seku, lome, savijaju, ne mogu da ga samelju. Vidi se da je bista – bista, a na poklopcu „Vodovoda i kanalizacije“, bez obzira na to koliko mu je oblik promenjen, jasno stoji znak preduzeća. U tom slučaju otkupljivači, prema Krivičnom zakoniku, mogu da se terete za prikrivanje, za šta je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do godinu dana. Ukoliko je vrednost ukradenog predmeta veća od 1,5 miliona dinara, kazna zatvora je i do pet godina", ukazuje Stešević.

Vlasnici otpada od prodavaca ne traže papire o poreklu sirovina, niti vode adekvatnu evidenciju. Razlog je, naravno, višestruka dobit.

"Otkupljivači kilogram gvožđa plaćaju od 10 do 12 dinara. Ako jedan kanalizacioni poklopac ima 10 kilograma, lopov za njega dobije stotinak dinara. A taj isti poklopac Vodovod i kanalizaciju koštao je 30.800 dinara. Vrednost slivnika je 24.000 dinara, a njegova otkupna cena je, naravno, stostruko manja", ocenjuje sagovornik.