Da li je zakon o feredžama na snazi

U evropskim zemljama burka i feredža, verska obeležja žena islamske veroispovesti, postaju sve nepoželjnija. U Francuskoj je to najvrelila priča u poslednje vreme, a za zabranu muslimanske ženske odeće prošlog leta zalagala se i italijanska ministarka za ravnopravnost polova.

I u Srbiji postoji Zakon o zabrani zara i feredže, koji je donet još 1950. godine, ali niko živ ne zna da li on i dalje važi. Tu informaciju nemaju ni u Ministarstvu vera.

Pokrivanje muslimanki u Srbiji je doživelo bum devedesetih godina prošlog veka, kada je ovde počeo da jača nacionalizam na sve strane.

U Sandžaku, međutim, žene uglavnom nose maramu ili kako se to kod njih zove hidžrab, koja pokriva samo kosu i u poslednje vreme postala je i modni detalj.

Jedva se mogu sresti žene u burkama - haljinama koje pokrivaju celo telo i lice, s izuzetkom očiju preko kojih je mreža.

Pre tačno 60 godina, u posleratnoj Jugoslaviji donet je zakon koji je zabranjivao nošenje ženske islamske nošnje.

Šta se sa njim do danas desilo i da li i dalje važi, u Ministarstvu vera nisu znali da nam kažu, jer o njemu ne postoji ama baš nikakva evidencija.

Direktorka nevladine organizacije iz Novog Pazara “Urban In“, Aida Ćorović, kaže da između revolucionarne Jugoslavije i sadašnjeg vremena ne treba vući paralelu, jer je potpuno drugačiji društveni kontekst, sve i da je taj zakon kojim čudom i dalje na snazi.

Prema njenom mišljenju, stvari treba okrenuti na to zašto su ovde u poslednje dve decenije, muslimanke pokrivene.

“Devedesete godine je obeležila prosto, kako bih rekla, pojava nacionalizma, na velika vrata. Ne naravno samo kod Bošnjaka, nego mislim definitivno među svim narodima koji su živeli u bivšoj Jugoslaviji i na neki način je to trebalo odećom pokazati da si nacionalno opredeljen i počela je da se nosi marama odnosno hidžrab“, podseća Ćorovićeva.

Orijentalista Rade Božović kaže da povratak toj vrsti tradicije jeste postao karakterističan za Sandžak, čak je na osnovu putovanja stekao utisak da se žene muslimanke iz tog dela Srbije više pokrivaju maramama nego, recimo, u Bosni.

Ipak, nije sklon da bilo gde podrži zabranu nošenja islamske ženske nošnje, za koje se sve glasnije zalaže Francuska.

“Naravno, današnje vreme ja mislim ne može prihvatiti čak ni takav zakon. Čovek mora da se oseća slobodnim kako će se oblačiti, pod uslovom naravno da svojim oblačenjem ne vređa druge, odnosno univerzalna važeća moderna pravila“, smatra Božović.

“Ako neko želi da izgleda drugačiji, makar spolja, i na taj način da ističe svoj identitet, ja ne vidim u tome nikakvu opasnost. Mnogo je veća opasnost ako se mi međusobno ne poznajemo, to je staro antropološko pravilo, ako se ljudi slabo međusobno poznaju, onda postaju neprijatelji ili lako postaju neprijatelji“, podseća on.

Aida Ćorović smatra da u Srbiji ne bi ni trebalo otvarati temu zabrane nošenja verske odeće, jer bi zbog podela u islamskoj zajednici, to zapravo bilo političko pitanje.

Ona takođe kaže da se žene koje u Novom Pazaru nose burku, a ona prekriva celo telo i lice, s izuzetkom očiju, mogu prebrojati na prste jedne ruke.

Mnogo je zastupljenija marama ili hidžrab, koja samo sakriva kosu, a u poslednje vreme je iz verskog prerasla i u modni detalj.

“Zaista, takođe ne mislim da nošenje hidžraba bilo koga vređa, o burki već imam nešto drugačiji stav i ja burku ne bih prosto dozvoljavala da se nosi, ali hidžrab mislim da je sasvim u redu“, kaže Ćorovićeva.

“Ali mislim da u ovom trenutku zaista ima mnogo, mnogo važnijih problema koji bi trebalo da budu predmet javne polemike nego što je to nošenje hidžraba. Mislim da takvim zakonom se neće ništa doprineti i da će to samo pogoršati stanje između dve zaraćene islamske zajednice“, ocenjuje ona.

Ipak na ovim prostorima bilo je radikalnog razračunavanja sa onima koji su nosili muslimanska obeležja.

U vreme komunističke Jugoslavije, u tome su prednjačili partijski drugovi, priča za B92 Rade Božović.

“Koliko sam ja to slušao, prevashodno muslimanski partijski rukovodioci pomalno nasilnički su se ponašali i skidali feredže“, kaže on.

“Čak je bilo priča da su rušili ćenife, kako su se zvali ti klozeti. Naravno, to su bile ekstremne situacije jer pretpostavljam da u ono vreme euforičnog oslobađanja od prošlosti i uživanje u plodovima novog vremena, revolucionarnog vremena, moglo se i dogoditi zaista nešto do toga“, navodi Božović.

Iako je ostalo nejasno da li zakon o zabrani nošenja feredže i burke iz 1950. u Srbiji i dalje važi, državni stav po tom pitanju mogao bi se nazreti na osnovu zakona o ličnoj karti.

Njime je propisano da svako, saglasno svojoj veroispovesti, može biti fotografisan za ličnu kartu sa kapom ili maramom, što znači da pripadnice islamske veroispovesti u zvaničnom dokumentu Srbije mogu imati sliku sa maramom, ali ne i sa zarom, jer pokriva lice.