Ko je kriv za stečaj PIK Zemuna

Poljoprivredno-industrijski kombinat Zemun, koji je raspolagao sa nekoliko hiljada hektara na atraktivnoj lokaciji i bio jedan od najvećih snabdevača Beograda mlekom, posle višegodišnjeg procesa promene vlasništva, štrajkova, ali i pretnji radnika da će se zapaliti, stigao je do tačke poslovnog raspadanja.

B92 je istraživao koji su uzroci i šta će biti posledice odlaska PIK Zemuna u stečaj.

Privatizaciona golgota PIK Zemuna traje gotovo biblijski, sedam sušnih godina.

Uzdajući se u razna obećanja, radnici nestrpljivo očekuju i onih drugih, sedam plodnih godina.

Radnici nemaju dilemu koji su razlozi za propast firme u kojoj su mnogi proveli ceo radni vek.

“Lopovluk je i doveo ovo sve do ovde. Od '90. godine mi prodajemo zemlju, uz raznorazne mahinacije i od toga smo mi živeli. Evo pogledajte ovde, ovo je sve obraslo, ja sam rukovodilac obezbeđenja, mi više nemamo šta da čuvamo”, kaže čuvar Petar Milošević.

“Mi mislimo da je PIK Zemun namerno gurnut u stečaj, jer je PIK Zemun do 2000. godine radio normalno. Bio jedno od najboljih preduzeća iz ove naše poljoprrivredne branše. Što bi ga neko namerno gurnuo u stečaj? Upravo zbog zemljišta koje je na atraktivnoj lokaciji”, smatra radnik PIK-a Momčilo Veličković.

Da li se zbog zemljišta PIK Zemuna, koje se nalazi u industrijskoj zoni i uskoro bi trebalo da postane građevinsko, a time i znatno skuplje, u stvari ceo ovaj privatizacioni haos i događao, pitanje je na koje nadležni ne žele da daju precizan odgovor.

Stečaj je, umesto okončanja privatizacije, iznenadio sve zaposlene.

“Za nas je ovo uvođenje stečaja grom iz vedra neba. Zato što smo ovo najmanje očekivali. I u svim institucije gde smo bili i obraćali se, tvrdili su da nam se ne može desiti da nam uvedu stečaj”, rekao je predsednik samostalnog sindikata PIK Zemun Bogdan Jovanović.

”Sad smo stekli utisak da bi bilo bolje da smo bili sa druge strane. Ne sa državom, nego sa ove druge strane, vidimo da je moćnija od države”, kaže on. U Agenciji za privatizaciju, čiji je stečajni upravnik u PIK Zemunu, kažu da trenutno utvrđuju činjenično stanje, i da će prve podatke o stvarnoj imovini ovog preduzeća imati za oko mesec dana.

Za to vreme ni gradske vlasti ne sede skrštenih ruku.

Da se zbog vrednog zemljišta ovog preduzeća u prethodnim pokušajima privatizacije kriju i nečiji interesi, uočio je i grad Beograd i uključio se u rešavanje problema.

“Ja sam još na stavu da PIK Zemun ne može da ide u privatizaciju pošto je ta cena po kojoj bi se sada prodao mnogo niža od vrednosti zemljišta koje mi jednog dana treba da dobijemo kao grad”, rekao je gradonačelnik Beograda Dragan Đilas.

“Ja mogu da garantujem da to zemljište Beograđanima neće biti oduzeto po toj nekoj smešnoj ceni”, naveo je on.

Grad je na stečajni postupak uložio žalbu i očekuju pozitivan ishod.

Zaposleni su, zbog svega što se dešavalo proteklih godina, duboko nepoverljivi.

“Ne verujemo više nikom, jer smo prevareni od onih u koje smo najviše imali poverenja, a to je država Srbija”, kaže zaposleni.

Od trista radnika, koliko je nekada bilo zaposleno u Poljoprivredno-industrijskom kombinatu Zemun, danas je ostalo oko 130, a ni oni nisu dobili platu više od godinu i po dana.