Ko je kriv za stečaj PIK Zemuna

A sta je sa bivsim rukovodiocima PIK Zemun i opstinskim rukovodiocima (zemunskim, kako k-radikalnim tako i demokrtaskim)? Zemlja PIK Zemun se rasprodaje vec vise od 15 godina (sve one silne hale na Altini, batajnickom putu...) i od toga je to poljoprivredno dobro moglo ziveti godinama bez ikakve proizvodnje... pri tome je bilo teskih malverzacija (novca u privatnim dzepovima, prodaje zemlje po damping cenama) pa je par rukovodioca PIK Zemun i svojevremeno uhapseno ali po ko zna koji put se stalo samo na tome.

Naravno da radnicima PIK Zemun nije bitno da njihovo poljoprivredno dobro pri tome nije vratilo zemlju predratnim vlasnicima kojima je ona oteta prilikom kolektivizacije/nacionalizacije, naravno da ih ne iteresuju drugi, drugi na cijoj su nesreci oni izgradili svoju egzistenciju...

Ovakvo stanje je cista posledica ponasanja EXPERTSKE, "burazerske" agencije za privatizaciju.

Ko u ovoj drzavi ima novca da kupi to zemljiste i moc da dovede PIK Zemun do prosjackog stapa? Rimuje se sa Niskovic.

Đilase, oglasi se!!!

Još ima onih koji žive u samoupravnom socijalističkom uređenju. " nikom više ne verujem" kaže onaj gospodin. A kome je dosad verovao kada se prodavala imovina preduzeča da bi dobijali platu. Nisu se bunili što platu ne dobijaju os svog rada, jer i nisu radili. Nije li sada kasno da se nekom ne veruje, kada je sve razbucano. Ovo je karakterisstična pojava kod Srba i (građana Srbije). Svi nešto čute, da se ne zamere, gledaju tuđu nesreču i ne haju dok ne dođe do njihovog praga, a onda "kuku lele".

U ovoj zemlji postoje zakoni i oni se moraju primenjivati, nezavisno od volje izvršne vlasti ili poverioca neke firme koja odlazi u stečaj zbog neizmirenih obaveza. A radnici kao poverioci su bolesna epizoda našeg stečajnog postupka, razmažena i privilegovana kategorija poverioca koja se ruga ostalim poveriocima i pravnom sistemu uopšte. Njih često podržava izvršna vlast, sudije se plaše, pa stečaj poprima izgled socijalne politike umesto ravnomernog namirenja poverioca koje može nžbiti i kroz reorganizaciju pravnog subjekta ili prodaju dela imovine. Još ako se celoj priči doda famozna i nesposobna Agencija za privatizaciju, taj birokratski svaštožder, koja najpre nekažnjeno vodi neuspešnu privatizaciju, a zatim se po sili zakona imenuje za stečajnog upravnika, e onda je sve jasno koliko je besmisleno voditi stečajni postupak u tim situacijama. A kao šlagvort se pominje g.Đilas, pa kakve veze on ima sa poljoprivrednim kombinatom? Kao gradonačelnik ne bi sme ni da se oglasi u vezi ovoga osim demantija i da ne zapada nos u nadležnost suda, a kao političar na visokom mestu, da se jasno izjasni u pravcu jačanja institucija pravnog sistema, bez obzira na radničke žalopojke i da se založi za zakonska rešenja kojima će se nesposobna država i njene beogradske agencije otkačiti sa grbine privrede.

Tacno, gradonacelnice, cena ne mora da bude tako smesna, moze da bude tako tuzna!?

Još ima onih koji žive u samoupravnom socijalističkom uređenju. " nikom više ne verujem" kaže onaj gospodin. A kome je dosad verovao kada se prodavala imovina preduzeča da bi dobijali platu. Nisu se bunili što platu ne dobijaju os svog rada, jer i nisu radili. Nije li sada kasno da se nekom ne veruje, kada je sve razbucano. Ovo je karakterisstična pojava kod Srba i (građana Srbije). Svi nešto čute, da se ne zamere, gledaju tuđu nesreču i ne haju dok ne dođe do njihovog praga, a onda "kuku lele".

U ovoj zemlji postoje zakoni i oni se moraju primenjivati, nezavisno od volje izvršne vlasti ili poverioca neke firme koja odlazi u stečaj zbog neizmirenih obaveza. A radnici kao poverioci su bolesna epizoda našeg stečajnog postupka, razmažena i privilegovana kategorija poverioca koja se ruga ostalim poveriocima i pravnom sistemu uopšte. Njih često podržava izvršna vlast, sudije se plaše, pa stečaj poprima izgled socijalne politike umesto ravnomernog namirenja poverioca koje može nžbiti i kroz reorganizaciju pravnog subjekta ili prodaju dela imovine. Još ako se celoj priči doda famozna i nesposobna Agencija za privatizaciju, taj birokratski svaštožder, koja najpre nekažnjeno vodi neuspešnu privatizaciju, a zatim se po sili zakona imenuje za stečajnog upravnika, e onda je sve jasno koliko je besmisleno voditi stečajni postupak u tim situacijama. A kao šlagvort se pominje g.Đilas, pa kakve veze on ima sa poljoprivrednim kombinatom? Kao gradonačelnik ne bi sme ni da se oglasi u vezi ovoga osim demantija i da ne zapada nos u nadležnost suda, a kao političar na visokom mestu, da se jasno izjasni u pravcu jačanja institucija pravnog sistema, bez obzira na radničke žalopojke i da se založi za zakonska rešenja kojima će se nesposobna država i njene beogradske agencije otkačiti sa grbine privrede.

Ko u ovoj drzavi ima novca da kupi to zemljiste i moc da dovede PIK Zemun do prosjackog stapa? Rimuje se sa Niskovic.

A sta je sa bivsim rukovodiocima PIK Zemun i opstinskim rukovodiocima (zemunskim, kako k-radikalnim tako i demokrtaskim)? Zemlja PIK Zemun se rasprodaje vec vise od 15 godina (sve one silne hale na Altini, batajnickom putu...) i od toga je to poljoprivredno dobro moglo ziveti godinama bez ikakve proizvodnje... pri tome je bilo teskih malverzacija (novca u privatnim dzepovima, prodaje zemlje po damping cenama) pa je par rukovodioca PIK Zemun i svojevremeno uhapseno ali po ko zna koji put se stalo samo na tome.

Naravno da radnicima PIK Zemun nije bitno da njihovo poljoprivredno dobro pri tome nije vratilo zemlju predratnim vlasnicima kojima je ona oteta prilikom kolektivizacije/nacionalizacije, naravno da ih ne iteresuju drugi, drugi na cijoj su nesreci oni izgradili svoju egzistenciju...

Ovakvo stanje je cista posledica ponasanja EXPERTSKE, "burazerske" agencije za privatizaciju.

Tacno, gradonacelnice, cena ne mora da bude tako smesna, moze da bude tako tuzna!?

Đilase, oglasi se!!!