Skupština o (anti)diskriminaciji

Poslanici opozicije iskoristili su mogućnost izmenjenog Poslovnika da na početku svake sednice postave pitanja, pa su predstavnici poslaničkih grupa zatražili objašnjenje Vlade o razlozima povlačenja Predloga zakona o zabrani diskriminacije.

Skupština Srbije počela je raspravu o paketu zakona neophodnih za stavljanje zemlje na belu šengen listu.

Da bi građani Srbije mogli da u zemlje EU putuju slobodno, bez viza potrebno je usvojiti niz zakona o borbi protiv kriminala, pranju novca, terorizma i međunarodnoj saradnji i potvrditi više međunarodnih konvencija iz tih oblasti.

Sve i da ti zakoni brzo budu usvojeni, odluku o belom šenegenu donosi Brisel, ali pošto se uveri da se ti zakoni primenjuju i u praksi.

Rasparava o dnevnom redu, na kome su predlozi zakona potrebnih za stavljanje Srbije na belu šengen listu, počela je posle skoro dva sata priče o izmenjenom Poslovniku, Hagu ili tome zašto je povučen Zakon o diskriminaciji.

Potom su ministri obrazložili predloge zakona.

Milan Marković, čiji je resor lokalna samouprava, poslanike je upoznao sa predlogom Zakona o matičnim knjigama.

“Konkretno, naši građani od ovoga imaju višestruke koristi, dakle ne samo da se zakoni usklađuju sa svim ovim propisima, već ono što lično smatram najvažnijim je da će ovaj zakon, ukoliko bude usvojen, omogućiti uspostavljanje matičnog nacionalnog registra, koji je osnov za izradu registra građana i svih drugih nacionalnih registara u jednoj državi”, rekao je Marković.

“Ono što je za mene kao građanina važno je da sada, nakon usvajanja ovog zakona, kada uzmem izvod iz matičnih knjiga, više me niko neće vraćati sa šaltera i da traži da taj izvod ne bude stariji od šest meseci”, naveo je on.

“Drugo što smatram takođe veoma važnim je da ljudi kojima se vode izvodi u unutrašnjosti neće morati da idu u mesto koje je matično područje, nego će te izvode moći da vade u mestu u kome žive”, kazao je ministar.

Ministarka pravde Snežana Malović je predstavila predlog Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.

“Htela bih da vam se zahvalim na pažnji i da izrazim nadu da će nakon rasprave u pojedinosti i u načelu, predloženi zakoni biti usvojeni, čime će se stvoriti normativni okvir za stavljanje republike Srbije na belu šengen listu s jedne strane, a s druge strane stvoriće se normativni okvir za efikasnije suzbijanje svih oblika kriminala”, rekla je Malovićeva.

Gordana Pop-Lazić iz Srpske radikalne stranke rekla je da je prema njihovom mišljenju čitav taj set zakona nepotreban.

“Zbog čega? Zbog toga što se mi principijelno zalažemo za kodifikaciju prava. Ja ne znam zašto nam treba 300 zakona koji će nositi naziv samo onako kako to EU od nas zahteva, jer oni ne poznaju čitav naš pravni sistem, oni ne znaju da smo mi tu materiju već regulisali nekim zakonom”, rekla je Pop-Lazićeva.

“Evo ovaj prvi zakon koji ste povukli sa dnevnog reda, čitavim setom zakona je regulisana borba protiv diskriminacije”, navela je ona.

Poslanici bi trebalo da raspravljaju i o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, o potvrđivanju konvencije o visokotehnološkom kriminalu i konvencije Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju prihoda stečenih kriminalom.

Trivanova: Dodatno usaglašavanje

Prvo redovno zasedanje Skupštine Srbije u ovoj godini počelo je raspravom poslanika koji su se javljali po Poslovniku, a neki su negodovali zbog zahteva Vlade da se sa dnevnog reda povuče Predloga zakona o zabrani diskriminacije.

O tom potezu niko iz Vlade nije obavestio svoje kolege iz republičkog parlamenta, koji su čekali da Zakon usvoje.

Portparolka Demokratske stranke Jelena Trivan kaže da je razlog povlačenja Predloga zakona o zabrani diskriminacije dodatno usaglašavanje.

Ona smatra da je za donošenje i primenu tako važnog zakona neophodno postići opštu i široku podršku javnosti i da tako važan zakon u skupštinsku proceduru dođe usaglašan sa "svim relevantnim činiocima".

Navodeći da se DS zalaže za apsolutnu ravnopravnost i jednakost svih građana, ona je navela da će ta stranka podržati Zakon i glasati za njegovo donošenje.

I Nenad Čanak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, koja je deo vladajuće koalicije, rekao je da su odredbe o zabrani diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije preuzete iz holandskog zakonodavstva.

On smatra da bi rešenja koja bi trebalo da sadrži Zakon o diskriminaciji trebalo da budu usaglašena sa prosečnim rešenjima zakonodavstva Evropske unije.

Čanak je rekao da, u konkretnom slučaju, zbog efikasne primene tog zakona, postoji neophodnost što većeg stepena saglasnosti svih društvenih grupa.

Bez homoseksualaca i sekti...

Dragan Marković Palma, predsednik Jedinstvene Srbije, koja je u vladajućoj koaliciji, kaže da poslanički klub SPS-JS-PUPS neće glasati za Predlog zakona o dikriminaciji.

"Nemam ništa protiv homoseksualaca i toga što oni rade. Ne smeta mi njihovo pravo. To je za mene bolest. Nemam ništa protiv tih ljudi lično, ali kao poslanik ne mogu da glasam za nešto što je bolesno", rekao je Marković.

"Nemam ništa protiv homoseksualca, ali nikada neću da glasam da se dva muškarca ljube u parku. Ako šetam sa unukom, šta da kažem?! Ujka i stric dugo se nisu videli", rekao je Marković.

Prema njegovim rečima, netačne su tvrdnje da Srbija neće ući u Evropu i biti stavljena na "belu šengensku listu" ukoliko ne bude usvojen Zakon o diskriminaciji.

"Ako homoseksualci treba Srbiju da vode u Evropu, onda treba da ostanemo u Srbiji i da čuvamo ovce. Ja u Jagodini poznajem 95 posto građana, i toga nema“, zaključio je Marković.

Poslanica Nove Srbije Aleksandra Janković rekla je da se ne može dozvoliti izjednačavanje "kanonski priznate crkve sa sektama", što je predviđeno članom 18 Predloga zakona, na koji su ukazale verske zajednice.

A šef poslaničke grupe Napred, Srbijo Tomislav Nikolić je rekao da ne dozvoljava da u Skupštini neko omalovažava velikodostojnike Srpske pravoslavne crkve.

Negativne reakcije

Sa druge strane, najglasniji u odbrani Zakona i napadu na Vladu, koja dozvoljava da joj se crkva meša u posao, bili su predstavnici LDP-a.

Poslanik Liberalno-demokratske partije Ivan Andrić ocenio je da povlačenje Predloga zakona o diskriminaciji predstavlja svojevrstan udar na pravnu državu.

On je novinarima u Skupštini Srbije rekao da su Vlada i Skupština pokazale i želju i nameru da usvoje taj zakon, ali "da su neke sile iz senke uticale na to da se on povuče" i da poslanicima nije objašnjeno zašto je to učinjeno.

"Koja je to sila koja može da spreči usvajanje zakona koji se nalazi u proceduri. To je, u suštini, politički zakon i vreme je da ova vlada kaže da li se nalazi na evropskom putu ili je spremna da zastupa interese nekih verskih zajednica", upitao je Andrić.

Poslanik Demohrišćanske stranke Srbije Vladan Batić tražio je objašnjenje zašto je sa dnevnog reda povučen Predlog zakona o zabrani diskriminacije i da li je tačno da je to urađeno na zahtev Srpske pravoslavne crkve.

On je ocenio da crkva nije u stanju da uredi odnose u svojim redovima, ali uz pomoć Vlade uređuje odnose u Vladi i parlamentu, što je tragično. Prema njegovim rečima, crkva je pokušala i da izvrši puč i smeni patrijarha.

Šef poslaničke grupe manjina Balint Pastor upitao je da li je Vlada, kada je povlačila Predlog zakona o zabrani diskriminacije, imala na umu Ustav, koji definiše da je crkva odvojena od države.