Gasovodi stižu sporo

Naime, gasovodi godinama ne stižu do njihovih kuća. Iz Srbijagasa poručuju da će u narednih nekoliko godina gas dobiti 100.000 domaćinstava, ali da do zastoja može doći. Istovremeno, u tom javnom preduzeću smatraju da cena gasa treba da bude veća.

Vitanovačka ulica u Beogradu samo je jedna od lokacija gde se postavlja gasna mreža. Zvonimir Petrović, žitelj te ulice, kaže da na gas čeka godinama.

Dosadašnje grejanje na struju mu je skupo, ali mu sada problem predstavlja to što uvođenje gasa mora da plati odjednom.

Najviše domaćinstava greje se na gas u Vojvodini – više od 100.000, a u centralnoj Srbiji samo 20.000.

Iz Srbijagasa poručuju da bi taj broj mogao biti znatno veći jer, osim u Beogradu, uvođenje gasa treba da se intenzivira u Smederevu, Čačku, Kraljevu, Užicu.

Međutim, koliko će to da traje, zavisi najviše od vremena potrebnog da se naprave planovi i prikupe dozvole.

“Od momenta kada započnu radovi u ulici, građani bi gas trebalo da dobiju najkasnije za 90 dana. Pod uslovom da su se prijavili”, kaže Milan Zdravković, direktor razvoja Srbijagasa.

Tržište gasa monopolsko, cena neekonomska

Gasifikacija je bila tema i na energetskom samitu u organizaciji sajta Enerdži obzerever.

Na skupu je rečeno da je tržište gasa u Srbiji nerazvijeno i monopolizovano. Sa druge strane, prema rečima predstavnika Srbijagasa, cena gasa nije ekonomska i Vlada bi trebalo da odobri njeno povećanje.

"Poslednji put gas je poskupeo pred grejnu sezonu, mislim da bi i sada trebalo da bude skuplji”, kaže Aleksandar Ilibašić, direktor sektora prodaje Srbijagasa.

Računica pokazuje da, prema sadašnjim cenama, za grejanje gasom stana od 60 kvadrata mesečno treba izdvojiti skoro 5.000 dinara.

Svetska banka radi studiju gasifikacije Balkana

Svetska banka počela je izradu studije gasifikacije devet zemalja jugoistočne Evrope, koje bi se gasom snabdevale preko istočne Turske, kazao je viši ekonomista u toj finansijskoj instituciji Bjorn Hamso.

Predstavnik Svetske banke kazao je na energetskom samitu da je planirana gasifikacija 20 gradova u tim zemljama.

Hamso je kazao da Svetska banka i Nemačka razvojna banka (KfW), koje zajedno rade studiju, žele da u regionu jugoistične Evrope pokrenu profitabilne investicije u gasni sektor, za koje mogu da obezbede i povoljne zajmove.

On je naveo da je Svetska banka u prošloj godini sa 1,8 milijardi dolara kreditirala zemlje u razvoju za ulaganju u energetiku.

Svetska banka je, kako je istakao, spremna da odobri zajam i za srpski energetski sektor, ali i dodao da će to pre svega zavisiti od interesovanja vlade za ta sredstva.

Hamso je kazao i da ta međunarodna finansijska insitucija nije zainteresovana da finansira izgradnju gasovoda koji bi u Srbiju dopremao gas iz Rusije.

Direktor predstavništva nemačke firme Konsultpartner Borivoje Vranić ocenio je da jugoistočna Evropa uglavnom nema ležišta gasa i da zbog toga mora da ulaže u izgradnju gasovoda.

Predstavljajući projekat gasovoda, koji bi iz Dimitrovgrada išao preko Srbije i Bosne i Hercegovine do Italije, Vranić je ocenio da je za zemlje u regionu najbolje rešenje da gasovod ide preko Srbije, odakle bi se račvao ka Hrvatskoj, Albaniji i Kosovu.

On je kao najveće opravdanje za izgradnju takvog gasovoda naveo potrebe Italije, koja je objavila da bi već od 2009. godine iz tog izvora preuzimala 16, od 36 milijardi kubnih metara gasa godišnje, koliki je kapacitet na ulazu kod Dimitrovgrada.

Srbija bi, kako je objasnio, imala velike tranzitne koristi od gasovoda koji bi bio dugačak 587 kilometara, u kojoj bi bilo zaposleno između 4.000 i 5.000 ljudi.